Најава: Митрополит Амфилохије служиће 14. априла Литургију у Барама Радовића

12. априла 2018. - 15:45

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије служиће у суботу, 14. априла са свештенством Свету архијерејску литургију са годишњим поменом Ђурђу Радовићу у цркви Светог Климента Охридског и Светог Пантелејмона у Барама Радовића у Доњој Морачи, са почетком у 9 часова.

Р.В.

Владика Јоаникије: Право и правда „најтањи“ када је у питању положај цркве у Црној Гори

12. априла 2018. - 13:59

Синоћ је у Словенском центру у Никшићу одржана промоција књиге др Владимира Лепосавића „Ухваћени у вршењу својих права“.

Владика будимљанско-никшићки Јоаникије обратио се присутнима говорећи о књизи др Лепосавића. Владика је рекао да се Лепосавић у књизи бави актуелним питањем идентитета уопште.

 „Тиме се не бави само као правник, мада преовлађује та правна реторика и правна мисао са добрим познавањем правних теорија и ранијих и модерних“, оцијенио је Владика Јоаникије.

Он је нагласио да Лепосавић у књизи јако лијепо користи поједине увиде Његошеве, Андрићеве, Црњанског и осталих мислилаца који су се дотицали тако сложне теме као што је идентитет.

Владика је рекао да се Лепосавић у књизи дотакао и питања цркве у Црној Гори.

„То је једно од важних питања и важних проблема и са правне тачке гледишта. Ту је право у Црној Гори управо најтање, и право и правда, баш што се тиче језика и цркве“, истакао је Владика.

Он се током свог говора највише осврнуо, како је и сам рекао, на положај Српске православне цркве у Црној Гори у односу на остале вјерске заједнице након доношења Устава 2007. године.

„Власт Црне Горе није хтјела са са Српском православном црквом, као већинском црквом у Црној Гори потпише уговор  о међусобним односима“, нагласио је Владика.

Он поздравља акт власти Црне Горе која је исти уговор потписала са свим осталим вјерским заједницама у Црној Гори.

Владика будимљанско-никшићки рекао је да овај уговор који је власт потписала са Светом столицом за њега у потпуности у реду.

„Начела тог уговора су и за нас потпуно прихватљива, нарочито уколико би власт жељела да испоштује већинску цркву као што је жељела свим срцем и свим бићем и потрудила се да са католичком црквом направи на обострано задовољство. Ми смо то поздравили“, поручио је Владика и додао:

„Настојали смо да држава потпише уговор и са српском црквом и ту су настали не само неки недозвољени и неприхватљиви притисци, него и понижавања што се никако не може прихватити, јер ми не можемо прихватити да у својој држави и то као већинска црква будемо третирани са анимозитетом“.

Он је такође рекао да је Власт жељела да са другим вјерским заједницама у Црној Гори изгради добре односе и то је посвједочила добром вољом потписивањем уговора на обострано задовољство, а за Српску православну цркву важи како истиче Владика „наопако срочени закон“ и то је била намјера од које власти Црне Горе нијесу ни данас одустале.

„Једино што их је спријечила јесте Венецијанска комисија која је видјела нацрт закона и она га је као неприхватљив одбацила, али намјера је остала“, оцијенио је Владика и закључио:

„Имамо стрпљења и добру вољу да ово питање ријешимо на обострано задовољство“.

Осим владике Јоаникија, о књизи су говорили проф. др Душан Крцуновић и проф. др Будимир Алексић. Медијатор вечери био је мр. Милорад Дурутовић.

Д.М.

Извор: ИН4С

Књига „Манастир Подмалинско“ представљена у Подгорици

12. априла 2018. - 10:37

Књига „Манастир Подмалинско“ Томаша Ћоровића, невелика обимом, обилује мало познатим подацима о исто тако недовољно познатом манастиру, али историјски важном за дробњачки и ускочки крај.

О књизи, која наликује монографској публикацији, у књижари Матице српске – Друштва пријатеља у Црној Гори говорили су свештеник мр Предраг Шћепановић, доц. др Драго Перовић и мр Милорад Дурутовић.

Како је истакао Шћепановић, по предању, Манастир Подмалинско основан је и саграђен у исто вријеме када и Манастир Морача, а овом књигом је Ћоровић „из таме вјекова многа имена извукао и сачувао од заборава“.  Подсјетио је Шћепановић и на новију историју краја и манастира, додајући да се током дуге историје нажалост, због уништења писаних материјалних извора, морамо ослањати на предање.

Објављујући књигу, каже Шћепановић, Ћоровић приказује не само љепоту светиње и краја, већ и људи, чувених дробњачких јунака.

– Не морају само историчари да пишу овакве историјске студије, већ људи који воле завичај, прошлост, и који желе будућим нараштајима да предају историју онакву какву су наши преци нама оставили. Јер, вријеме брзо пролази и покрива заборавом оно што се не би смјело заборавити, имена и дјела оних који су учинили све да ово наше тле сачува сјај, пркос и достојанство, а који се данас нажалост заборављају. Но, ова књига васкрсава њихова имена – рекао је Шћепановић.

Дурутовић додаје да је књига кроки историја духовног и физичког континуитета једног српског манастира, упркос страдањима. Но, исто тако, овом књигом Ћоровић озбиљно уноси у наше духовно и културно памћење оно што не смијемо да заборавимо.

– Нас је допало вријеме у којем се више ништа не подразумијева. Вријеме у којем се наше национално и духовно памћење перфидно и брутално прекраја и брише. Јер, како се зна поставити питање – чији је Његош? – упркос Његошу и свему што је рекао и написао, тако се може и постављају се слична питања чији је манастир Подмалинско? Ова књига даје сваки одговор и сву аргументацију – наводи Дурутовић.

Позитивно је о књизи говорио и др Перовић, који каже да садржај књиге треба сагледавати из угла свеопштег збивања, а коме ни данас не можемо побјећи, и које нас је увијек сустизало у историји. По њему, занимљиво је и како књига почиње одредницом да је манастир подигнут у беспућу…, а, то је ознака пута који наша Црква кроз читаву историју гради и шири, иако су бројне странпутице. Нашим странпутицама, додаје Перовић, увелико је допринио и такозвани Карловачки мир, који је српском народу у османској империји донио низ невоља наредна два вијека, а које, посредно и данас утичу. Првенствено на дух и слободољубивост народа.

– Књига нам даје пресјек опште и овдашње српске историје, иако првенствена намјера није била да се да преглед историје Српске православне цркве или цркава уопште.Не, него се из једне тачке, из Подмалинска, посматра оно што се збило Подмалинску, из докумената којих има. Ми јасно видимо како се преломила наша унутрашња потреба да будемо слободни ка потреби да ту слободу претворимо у општу технику владања. Чим смо помислили да смо овладали слободом као техником владања, десило нам се да морамо да ангажујемо војску или шавничку комуналну службу да оправља Манастир Подмалинско – рекао је Перовић. Додаје да у књизи нема сувишних мјеста, и да се тако даје јасна слика дешавања народа везаног за Манастир Подмалинско.

Публици се обратио и аутор, Ћоровић, присјећајући се најновије обнове манастира по благослову митрополита Амфилохија, а коју је почео, тада монах, сада владика Јоаникије. О овом, сада женском манастиру, како додаје Ћоровић, писао је јер жели указати на његов значај, и због чињенице што је његова историја мало позната.

Ж.Ј.

Извор: Дан

У оквиру „Дана руске културе и духовности“ одиграна представа “Старовременске спахије”

12. априла 2018. - 13:40

Синоћ је у Дворани “Парк” у оквиру „Дана руске духовности и културе“ у Херцег Новом одиграна представа “Старовременске спахије” редитеља Георгија Васиљева у продукцији Позоришта младих из Санкт Петербурга, добитник најзначајније петроградске театарске награде “Златни софит”.

Представа је рађена по истоименој књизи Николаја Васиљевича Гогоља. „Старовремске спахије“ нису само дјело које осуђује лијеност и бесмислени начин живота, већ нас истовремено тјера на дубоку замишљеност над питањима савременог живота, над узроцима те страшне празнине људског постојања.

Доносимо вам текст о овом књижевном дијелу који је за Радио Херцег Нови приредила проф. Загорка Зечевић:

„Гогољ је у ” Старовремским спахијама” исмијао испразан живот становника спахијских имања, ограничен искључиво на физиолошке потребе. Писац извргава руглу бесмисленост живота, “гдје ни једна жеља не прелази преко плота дворишта.” Тугом за истинским, здравим друштвеним животом људи проткана је цијела прича.

Јунаци ове сатиричне и истовремено лирске приче о љубави, јесу Афанасиј Иванович и Пулхерија Ивановна, провинцијски брачни пар који живи изоловано од свијета, у тишини свога дома и својих навика које су постале њихова друга природа. Они живе спокојно, једно другом су бескрајно одани. Иако су деценијама у браку, они се међусобно ословљавају са „Ви“, уз пуно деликатности и поштовања. Смисао њиховог живота је у међусобном поштовању и богатој исхрани. Представљајући нам добре старце, Афанасија Ивановича и Пулхерију Ивановну, њихову интелектуалну ограниченост, лијеност, опсједнутост кулинарским интересима који су изнад свих других људских потреба, писац се цијелим бићем истинског хуманистичког протеста противи друштвеном поретку који од човјека прави богаља. Паразитски начин живота потпуно уништава човјека – то је централна мисао ” Старовремских спахија”.

Гогољ има амбивалентан однос према својим јунацима – с једне стране је то беспоштедна критика наказности испразног живљења, гдје и оно мало љепоте и доброте пропада у бесмислицама, а с друге стране, он дубоко саосјећа са њима. Међутим, у овом случају не постоји контрадикција, јер смисао Гогољевог двосмисленог односа према његовим јунацима лежи у његовом хуманизму, ставовима о човјеку и његовом положају у конкретним социолошко-историјским условима.

Афанасиј Иванович и Пулхерија Ивановна су људи као и сви други, а не некакви полуидиоти каквима на први поглед изгледају. Чак и кроз суморну атмосферу тривијалности, ситничавости и досаде њиховог битисања, откривају се њихове добре људске особине — гостољубивост, несебичност, срдачност, искрена љубав. Зато „Старовремске спахије” нису само дјело које осуђује лијеност и бесмислени начин живота, већ нас истовремено тјера на дубоку замишљеност над питањима савременог живота, над узроцима те страшне празнине људског постојања.

Управо са том медитацијом је повезан сав лиризам приче. Гогољ је невјероватном снагом свог талента показао како људи пропадају у условима наказности живота модерног друштва, али чак ни у томе не губе људске квалитете. Афанасиј Иванович и Пулхерија Ивановна су дивни људи који су по својој природи неспособни на било какво зло, који до те мјере живе једно за друго, да смрт једног, представља смрт и за оног другог. Писац према њима несумњиво гаји дубоке симпатије.

“Невидљиве сузе” и смијех сатире који су присутни и у овој дивној причи – то је оно што и иначе карактерише Гогољев хуманизам.“

Представа је на програму вечерас и сјутра у 19 часова.

 

Фото: Татјана Витомировић

Васкршњи број „Светигоре“

12. априла 2018. - 9:03

Христос Васкрсе! Ваистину Васкрсе Христос!

 

Са свијетлим Христовим васкрсењем из штампе је изашао нови, васкршњи (270) број образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске, који отвара бесједа Његовог високопреосвештенства архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија „Мјера Његове љубави је Његов Крст“.  А мјера наше љубави било би наше служење Њему, или како поучава свештеник Филип Лемастерс у тексту „Научимо да видимо Христа и служимо Му у убогом Лазару“. Служење се препознаје и у самоодрицању, у посту. На празник Цвијети, у Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару протојереј-ставрофор професор др Ненад Тупеша одржао је предавање под називом „Пост и крштење“, које „Светигора“  интегрално преноси.

Васкршњи број „Светигоре“ препун је занимљивих наслова, од наслова  егзегетичког текста „Символика бројева у Књизи Откривења“ архимандрита Јануарија (Ивлијева), другог дијела богословског текста „Светитељи као знак испуњења Божијег обећања човеку“, другог дијела путописа „Светиње Румуније“ протојереја ставрофора Обрена Јовановића, текста о чудотворној икони „Пећка Красница“, затим текста „Благовијести у нашем духовном и историјском трајању“ Предрага Вукића. И у овом, васкршњем, броју незаобилазни су поезија, помени, историја (наставак трећег дијела „Поп Ђоко Пејовић, командир са Грахова и дипломата о свом руху и круху“ Ника Јовићевића), актуелна саопштења (у овом броју је то Саопштење за јавност Епархијског савјета и Епархијског управног одбора Митрополије црногорско-приморске). Ту су два реаговања. Једно је  осврт  митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на најављени закон о тзв. регистрoваном партнерству, а друго је владике Атанасија (Јевтића) „Псевдозилоти, артемаши, секташи у нашој Цркви од Косова до Јадовна“.

Како је протекао празник Светог Симеона Мироточивог у Подгорици сазнаћете из репортаже „Он нас је учинио народом Божјим“. Са Немањиног града проф. др Милош Ковић је поручио „Да се вратимо Завету Светог Симеона“, како и гласи бесједа коју је изговорио. А о завјетној српској земљи пише проф. др Богољуб Шијаковић „Косово и Метохија: између бруталне реалности и нормативне светости“. Брутална реалност је и овај пут, као и 1982. године подстакла на потписивање апела за заштиту српског живља и његових светиња на Косову. Тај апел из 1982. године нашао се међу васкршњим корицама „Светигоре“.

Можете прочитати и о успјеху фестивала  СПД „Јединство“ из Котора, који је  био лауреат на угледном Међународном фестивалу духовне музике у Бјелорусији, затим  „Сјећање на оца Лазара“ игуманије Јелене (Станишић) са промоције на представљању трећег издања књиге о оцу Лазару, игуману острошком – „Положи наду на Господа“. Наравно, на крају су хронике које описују протекле актуелне догађаје из свијета, помјесних цркава, отачаствене цркве и Митрополије црногорско-приморске.

Јереј Слободан Лукић свој богословски есеј „Смрти, гдје ти је жалац?“   започиње ријечима „Исходиште хришћанске вјере и наде јесте догађај Христовог Васкрсења“, које потврђују да је Васкрс празник над празницима.

М.Ж.

Васкрс у Буенос Аиресу

12. априла 2018. - 8:51

Васкрсење Христово свечано је прослављено у цркви Рођења Пресвете Богородице у Буенос Аиресу.

Светом архијерејском литургијом началствовао је замјеник Митрополита Амфилохија у Епархији буеносаиреској и јужно-централно америчкој, Епископ диоклијски господин Кирило. Саслуживали су свештеник Стефан Јовановић, јеромонах Серафим (Ракановић) и јерођакона Давид (Јанкетић) уз учешће великог броја вјерника.

По завршетку Литургије владика је присутнима честитао најрадоснији хришћански празник, а потом је прочитана Васкршња посланица Његове светости Патријарха српског господина Иринеја.

Након благосиљања васкршњих јаја, сабрање је настављено за свечаном празничном трпезом у организацији Црквене општине и великим трудом монахиње Лидије.

Сабране око трпезе љубави прво је поздравио протођакон Никола Радиш, захваливши свима на учешћу у прослави празника над празницима.

Амбасадорка Републике Србије у Аргентини, госпођа Јела Баћовић је изразила радост због сусрета са својим сународницима у овом дивном дану. Упутивши позив присутнима да прате активности амбасаде на веб страници и фејсбук профилу, истакла је да су им запослени у амбасади увијек на располагању.

-Амбасада Србије у Аргентини је ваш дом, а ми смо вам увијек на располагању, казала је амбасадорка Баћовић.

Радост празника употпунио је наступ изворне групе Југословенско друштво „Наш дом“, који у свом репертоару његује српску традиционалну музику.

На крају сабрања, владика Кирило је све присутне поздравио радосним поздравом: ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!

Прослава Васкрса у Доњој Горици

12. априла 2018. - 10:41

На дан када православни хришћани широм земаљског шара прослављају Васкрсење Христово у Саборној цркви Светог Ђорђа у Доњој Горици служена је свечана Васкршња Литургија.

Пред почетак Литургије, Свету тајну крштења примила је нова чланица школе вјеронауке.

Свету Литургију служио је протојереј Ђуро Томовић уз саслуживање јереја Миомира Вулевића.

Васкршњу посланицу Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија  прочитао је протојереј Ђуро Томовић.

Многобројни сабрани парохијани, који су се окупили овог топлог априлског јутра, приступили су и причестили се Тијелом и Крвљу Христовом.

Након службе у порти Цркве дјеца са школе вјеронауке предвођена вјероучитељицом Видосавом Живковић уприличила су богат културно-умјетнички програм и Васкршњи базар.

Заједничарење је  настављена уз празничну трпезу љубави.