На Његушима прослављен Ђурђевдан – слава светородне лозе Петровића, Литургију служио Митрополит Амфилохије

6. маја 2018. - 19:08

Светом архијерејском литургијом и благосиљањем славског колача у цркви Светог Георгија и у родној кући Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца на Његушима је данас прослављен Ђурђевдан – крсна слава светородне лозе Петровића.

Богослужио је Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, уз саслужење свештенства Митрополије црногорско-приморске и молитвено учешће многобројних вјерника.

Одговарали су чланови Црквеног хора „Његош“ и ђаци Богословије Светог Петра Цетињског.

У току Литургије Владика је миропомазао новокрштену дјевојчицу Ђурђу.

У литугијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је казао да је све што се догађа, што се догађало и што ће се догађати у знаку Христовог распећа и Христовог васкрсења.

„И људски живот је у знаку Христовог распећа и Христовог васкрсења. И свеукупна творевина носи у себи ту тајну Христа распетога и васкрслога, тајну Логоса Божјег кроз кога је постало све што је постало, без којега ништа не постоји што постоји“, казао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика је додао да је у том знаку и храм Светог Георгија.

„У том знаку је и овај храм у коме служимо ову Службу Божију и у коме се клањамо распетоме у васкрсломе Христу. Ово је храм светородне лозе Петровића, који је био украс овога мјеста, Црне Горе и шире од ње. Ево видите у каквом се стању налази данас – само што се није срушио. И он, дакле, има у себи тајну распећа Христовога. Али, ако Бог да, од данас почиње и поновно његово васкрсавање, његова обнова“, казао је он.

Казао је и да је у знаку Христовога распећа и васкрсења и историја светородне лозе Петровића.

„Историја владика Данила, Василија, Саве, Петра Првог и Петра Другог – све до краља и господара Црне Горе Николе Првог Петровића. Били су славни дани њихове владавине у Црној Гори, али су и ти дани њихови били у знаку страдања и распећа, да би се, ево, на крају то распеће зацарило над породицом Петровића, нарочито од времена рушења цркве Светог Петра Цетињског на Ловћену и утамничења Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца. Није то давно било, али дуго траје“, нагласио је Владика.

Владика је казао да је Тајновидац Ловћенски побјегао од таме и робовања земаљског на Ловћен.

„Али и тамо га је злочин стигао. И Ловћен је тако у знаку распећа, али, ако Бог да, и у знаку васкрсења“, казао је Митрополит Амфилохије.

Владика Амфилохије је вјерне подробно информисао о канонизацији на засједању Светог архијерејског сабора СПЦ које је у току новомученика косовско-метохијских Василија Пекара, Григорија Пећког и Босиљке, седамнаестогодишње дјевојке из Пасјана, пострадалих за Христа крајем седаманаестог вијека.

„Они су гаранција и новог васкрсавања и Пећи и Косова“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Након светог причешћа, благосиљан је славски колач храма, а онда је Митрополит Амфилохије казао да је на Његуше данас из Јерусалима стигао и крст за цркву Свете Петке која се гради у Даниловграду.

„Донио га је Саша Стојановић, да га Бог благослови што га је и овдје донио да нас веже за свети град Јерусалим, јер из Јерсалима све ниче што је свето и честито. Али се у Јерусалиму показала и сва људска несрећа и безбожност“, казао је Владика Амфилохије.

Након Свете службе у цркви Светог Георгија, у родној кући Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца благосиљан је славски колач данашњих свечара Петровића.

„Нека је благословен овај дом у коме је Ивана (мајка Светог Петра Другог Ловћенског Тајновидца) мијесила хљеб не само за своју породицу, него га је замијесила за сву Црну Гору, тај прави и истински хљеб. Па ето, и ми настављамо то свето дјело. Нека би Бог благословио светородну лозу Петровића да и они наставе свето дјело својих предака“, рекао је Митрополит Амфилохије честитајући славу Ђорију Петровићу и члановима његове породице и породице његовог покојног брата Мирка.

Потом су чланови Удружења књижевника Црне Горе, по већ устаљеној традицији казивали своје стихове, а уз родно огњиште Његошево чули су се и звуци гусала.

Светковина је настављена славском трпезом хришћанске љубави у острошком скиту у Дугом долу.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Манастир Бања код Рисна на Ђурђевдан прославио храмовну славу, Литургију служио Епископ Кирило

6. маја 2018. - 20:02

Светом архијерејском литургијом, празничном Литијом, благосиљањем славског колача и славском трпезом хришћанске љубави у манастиру Бања код Рисна данас је прослављен празник Светог великомученика и побједоносца Георгија – Ђурђевдан, храмовска слава ове светиње.

Началствовао је викарни Епископ диоклијски господин Кирило, уз саслужење свештенства и молитвено учешће вјерног народа.

Након читања светог Јеванђеља парох рисански протопрезвитер-ставрофор Момчило Глоговац рекао је да је Свети Георгије у једном тренутку отворио душу своју за Христа и ништа друго више није видио.

„Зато је могао да издржи све муке. Једино мученици брзо ријеше проблем бола. Не осјећају муке, јер их Бог кријепи, благодат их кријепи. Што каже старац Пајсије, ми направимо један корак а Бог десет. Он онда узме те муке, ту бригу, благодаћу кријепи“, казао је отац Момчило.

Владика Кирило је након светог причешћа преводио Литију око манастирског храма, а онда је благосиљао славски колач.

Обраћајући се вјернима он је у архипастирској бесједи рекао да је мучеништво Светог Георгија двоструко.

„То није само мучеништво што је пострадао тијелом, него се и одрекао положаја и угодности које је имао у безбожном царству које је убијало људе на правди Бога само зато што су вјеровали у васкрслога Христа“, рекао је Владика Кирило.

Додао је да зато није никакво чудо што се његово име прославља двије хиљаде година у свим народима.

„И наш народ је, знам, његово име донио до Јужне Америке гдје се ја сад трудим да помажем Митрополиту Амфилохију око мисије наше Цркве. Ипак, тамо је његов култ највише донијела Антиохијска црква. Њима су готово сви храмови које сам ја видио посвећени Светом Георгију. И Грузини, такође, много славе Светог Ђорђа. Кажу да они имају 365 црква и да сваки дан служе Светом Ђорђу“, казао је Владика Кирило.

Потом је манастирско сестринство на челу са мати Харитином за Владику, свештенство и вјерни народ приредило славску трпезу хришћанске љубави.

Рајо Војиновић