Најава: У Књижари Матице српске трибина „Свједочење истине“

7. маја 2018. - 14:28

У Књижари Матице српске у Подгорици у петак, 11. маја у 18.00 часова биће одржана трибина „Свједочење истине“ на којој ће бити промовисане књиге издавачке куће „Агапе“.

Гости трибине су Александра Нинковић – Ташић, Арно Гујон и Александар Гајшек.

Организатори трибине су Духовни центар Преподобног Исаије од Оногошта, Матица српска-Друштво чланова у Црној Гори и Слово љубве из Бара.

Интервју Владике славонског Јована београдском листу „Ало“: Чека нас нова сеоба Срба

7. маја 2018. - 15:48

”Ој, кукавно Српство угашено”, овим речима Јован Ћулибрк, владика славонски, почиње интервју за „Ало!“ у којем говори о Србима који се стиде својих жртава, „Бљеску“, Сабору СПЦ, Косову и предстојећим сеобама српског народа.

С епископом славонским, стручњаком за холокауст, разговарали смо уочи 23. годишњице операције ”Бљесак” у Пакрацу, где увелико ради на обнови Саборне цркве, Владичанског двора, али и чувене Пакрачке библиотеке, најзначајније после Патријаршијске и Хиландарске.

Српски народ није свестан какво благо чува Епархија славонска у Пакрацу?

– Не бих рекао да би само Срби требало да знају о њој – она се сада открива као непознато европско културно благо. Пакрачка библиотека чува гро блага које су Срби донели током Велике сеобе под Арсенијем Трећим Чарнојевићем, али и оно што је овде створено, као и оно што је настало у манастирима Липље, Ступље и Гомионици у Босни, па је склоњено овде. Она је друга у свету по броју раних штампаних јужнословенских књига, а има и чувену рукописну збирку.

Како је могуће да српски народ не зна за такво благо у Пакрацу?

– Сетимо се колико смо знали о Сент Андреји до обележавања три века од Велике сеобе? Скоро ништа! Тек 1990. Сент Андреја се вратила у нашу саборну свест. Морам признати да је фасцинантно гледати како се такво место, упоредиво са Охридом, Карловцима, подиже из пепела. Време Пакраца очигледно тек долази, али ће се ту препознати и наћи многи од којих то не бисмо очекивали, чиме хоћу рећи да он у себи крије дубље и веће људске вредности. Наравно, пре свега очекујем да се његовој обнови обрадују сами Пакрачани.

Шта недостаје Владичанском двору?

– Ми потражујемо доста тога, рецимо иконостас Саборне цркве, који је нестао за време последњег рата, као што су нестали и портрети епископа пакрачких. Потражујемо и много тога што је нестало у Другом светском рату, као што је иконостас срушене Цркве Светог Илије у Пакрацу.

Но, 2014. смо рецимо пронашли иконе с иконостаса храма у Славонској Пожеги, који је срушен 1942. Нашли смо их, дакле, после 72 године! Што значи, полако… Нажалост, Пакрац највише потражује своје мртве и нестале у овом рату, па ја и овим путем молим све оне који о томе нешто знају да помогну да се они нађу и да се и њихове кости и душе њихових породица смире.

Једном сте рекли да ”ако се узму у обзир мртве душе, моја епархија је најбројнија”. Какво је сада стање?

– Стање у западној Славонији је углавном свима познато. Оно о чему се не прича јесте то да се налазимо усред свеопште сеобе која је сада погодила Хрватску, али нема сумње да ће захватити и остатак Југоисточне Европе, Балкана или како већ да назовемо овај наш крај света. Срби се масовно селе из Хрватске, са Косова, а следи нам и селидба из Србије. То ће се десити када ЕУ олакша запошљавање у њој држављанима земаља које нису у ЕУ: Црне Горе, Србије, Републике Српске/БиХ, БЈР Македоније.

Чиме ће бити узрокована ова нова сеоба?

– Ова сеоба је узрокована друштвеним стањем након ратова деведесетих година и свеопштим осиромашењем и пљачком, услед чега млад човек не види будућност у својој отаџбини. У таквој ситуацији он се окреће земљама старог капитализма у којима постоје неки стандарди рада и живота, те радничко достојанство које код нас нема – а у овом тренутку Немачка нуди милион радних места. Мада, има овде и неки моменат ирационалног, сличан необјашњивом покрету из села у градове крајем шездесетих и почетком седамдесетих година, када су се напуштала богата сеоска имања и одлазило на рад у фабрику и у живот подстанара.

Колико је тешко сачувати Цркву током сеоба?

– Где год да се налази наш народ, њему је СПЦ стуб, а ту улогу Црква поготово има у дијаспори. Наша црква се већ налази пред изазовом да прихвати овај нови талас исељеника који ће ускоро бити много већи, те њу очекује озбиљан рад.

Колико је тешко радити на опстанку Српске православне цркве у Хрватској?

– Ту су се једна на другу надовезале три трагедије. Прва трагедија је Други светски рат и општа катастрофа коју су преживели српска црква и народ. Друга катастрофа је комунистичка владавина, која је за идентитет и самосвест српског народа, нарочито у Хрватској, била тешка. Морамо ту бити потпуно отворени и рећи да су главне полуге за губљење идентитета српског народа у социјалистичкој Хрватској били управо српске политичке вође, као и српски интелектуалци, који су били махом крајње лево и антинационално оријентисани. Мислим да се та грешка сада болно увиђа. Трећа трагедија су ратови деведесетих који су донели додатна страдања, сеобе и на сваки начин тегобна времена.

На челу сте Одбора за Јасеновац – да ли ће о њему Срби и Хрвати икада пронаћи заједнички језик?

– Онолико колико смо хришћани, толико ћемо наћи заједнички језик. Ми смо 22. априла освештали храм у Млаки. Био је и патријарх Иринеј, били смо с њим и нас петорица владика и с тог места није се чула ниједна тешка ни оптужујућа, не дај боже, изазивачка реч. Ни оптужба на било чији рачун. Ми смо прослављали своје мученике.

Цариградски патријарх је дошао у Јасеновац да поручи свима да у његовом тлу – највећим делом – почивају хришћани које треба памтити као хришћане. Скоро све друго је неразумевање или злоупотреба оног што се у Јасеновцу збило.

Како коментаришете чињеницу да се Срби стиде својих жртава?

– Наша библиотека ”Ој, кукавно Српство угашено” јесте пребогата и ја не намеравам да јој додајем томове – у српској уобразиљи, једино је јеврејска већа од наше. ”Дух самопорицања” Мила Ломпара је савремени класик овог жанра, с којим се не приличи такмичити, јер је свеобухватан. Радије бих ствари поставио овако: ИХРА, Међународна алијанса за сећање на Холокауст, наддржавно тело које се бави овом тематиком, 2016. је Јасеновац ставила на светску листу угрожене баштине Холокауста.

На истој се, додуше, налази и Старо сајмиште и биће тамо док се на њему нешто озбиљно не уради. Сазрела је читава генерација стручњака по свету који се озбиљно баве страдањем у Југославији у Другом светском рату. Имамо чак и трилер-бестселер ”Њујорк тајмса” Филипа Кера ”Дама из Загреба”, чија се радња одвија у Трећем рајху и у НДХ, а која је врло реално приказана, укључујући и Јасеновац. Занимљиво је да ништа од овога није имало никакву рецепцију у српској средини.

Шта очекујете од Сабора СПЦ?

– Редован рад. Сигурно је да ће Косово и Метохија као и обично имати средишње место – на крају, У Пећкој патријаршији је Сабор и почео, а архијереји су обишли народ и светиње од Пећи до Призрена. Мораће бити речи и о сеобама о којима сам казивао. Очекујем да ћемо заузети заједнички став о Косову и Метохији, који не може бити много различит од става изреченог у саборском Меморандуму о Косову и Метохији из 2003. И током ратних и поратних година, од Цркве се увек чуо јасан глас, нема разлога да и сада не буде тако. Што се тиче новог устава, он јесте потребан, али његово доношење сигурно није епохална ствар.

А шта је с новим методом избора патријарха?

– Предложен је унеколико начин избора сличан ономе који је коришћен до избора патријарха Германа, двотрећинском већином. Садашњи начин избора је уведен зато да би се смањила могућност уплива власти на избор, а моје мишљење је да неће бити власти која неће имати жељу да на избор патријарха некако не утиче. Али разговараћемо, па ћемо видети шта ће бити…

Вартоломеј све зна о Јасеновцу

Шта сте патријарху Вартоломеју причали о Јасеновцу?

– Није му требало много причати, јер се очигледно био добро спремио. Уосталом, да није тако било, не би ни дошао. Оно што је њега потресло била је близина мученика, који су надохват руке – под сваком стопом; поготово кад је узашао на хумку код Каменог цвета, под којом су похрањене кости жртава. Касније је причао да га, откако је патријарх, ништа није потресло као Јасеновац.

Тек ће се причати о Степинцу

Докле се стигло у раду мешовите комисије о Алојзију Степинцу?

– Комисија се није много оглашавала у јавности, али су разговори били отворени и без набоја, хришћански. Моје мишљење је да је разговор тек почео и да ће се о овој теми тек причати.

Срби да изаберу или Недић или парада у Москви

Да ли сте пратили ситуацију око покушаја рехабилитације Милана Недића?

– Свакако, и по функцији председника комисије за Старо сајмиште, која се и огласила по том питању. Њеном ставу нема шта да додам или одузмем. Што се Србије тиче, она мора да изабере – или ће њена гарда ићи у Москву да учествује на паради за Дан победе, или ће да рехабилитује Недића и тиме да прихвати његову улогу квислинга као историјски ваљану. Обоје не може. Као свештеник и хришћанин, могу да разумем личну трагедију Милана Недића, али то не мења чињеницу да је он био квислинг. Вољни или невољни, моћни или немоћни, марионета или не – то је све на историји да утврди, али нико не може да промени историјску чињеницу.

Срби желе да опстану на Косову и у Хрватској

Може ли се повући паралела између борбе за опстанак Цркве у Хрватској и оне коју води свештенство на Косову и Метохији?

– Две године сам као епископ служио у Пећкој патријаршији, а од јуна 1999. неколико година био сам присутан на Метохији и радио на повратку првих породица на уништена огњишта у Осојанима 2001. Основна сличност је у посвећености и одлучности народа да опстане и у везаности уз светињу. Разлике су у контексту: Хрватска је у ЕУ, с јасним законима и поретком, а на Косову и Метохији од тога скоро да нема ни трага.

Извор: http://www.alo.rs

Културно-духовна димензија „Дана Светог Василија Острошког“ означена је Његошем и Светим Василијем

7. маја 2018. - 15:15

Манифестација „Дани Светог Василија Острошког“, коју традиционално организују Епархија будимљанско-никшићка и Црквена општина Никшић, почиње у понедјељак 7. маја.

Тим поводом је, у петак 4. маја 2018. у Никшићу, одржана конференција за новинаре на којој су представници медија упознати са садржајем овогодишње манифестације у којој ће учествовати бројни гости и бити уприличен богат програм.

Ђакон др Никола Маројевић је најавио да „Дани Светог Василија Острошког 2018“ почињу, у понедјељак 7. маја, концертом дјечјег хора Српског пјевачког друштва „Јединство“ из Котора, који ће се одржати у Саборном храму у 20 часова. У уторак, 8. маја је промоција епархијског часописа „Свевиђе“, у Словенском културном центру у 20 часова, а у сриједу 9. маја, у Парохијском дому, са почетком у 20 часова, представљање књиге „Духовна поетика оца Лазара Острошког“, чији је аутор мати Јелена, игуманија манастира Ћелија Пиперска.

„Књиге ИК „Агапе“ биће промовисане, у четвртак 10. маја, у Парохијском дому у 18 часова. Говориће: Арно Гујон, Александра Нинковић Тасић и Александар Гајшек. Истог дана у 19 и 30, у никшићком Саборном храму, биће уприличен свечани дочек и доксологија Митрополиту бориспољском и броварском Г. Антонију Украјинске православне Цркве Московског патријархата. Након тога, јубиларни концерт поводом 25 година од оснивања, одржаће хор Светог новомученика Станка“, навео је о. Никола.

У петак, 11 маја, уочи празника Светог Василија Острошког, у Саборном храму свечано празнично бденије у 18 часова служиће Митрополит бориспољски и броварски Антоније и Преосвећени Епископ Јоаникије. Књижевна награда „Извиискра Његошева“ биће уручена овогодишњем добитнику, пјеснику Ранку Јововићу, на свечаности организованој у Парохијском дому у 20 часова.

У суботу 12. маја, на дан празника, свечана Света Литургија служиће се у Саборном храму у 9 часова, а традиционална Световасилијевска литија, којом ће, у молитвеном ходу кроз Никшић, началствовати више Архијереја, почеће у 18 часова. „Дани Светог Василија Острошког 2018“ завршиће се Светом Архијерејском Литургијом, коју ће у Пивском манастиру служити уважени гост Митрополит бориспољски броварски Г. Антоније и надлежни Архијереј Владика Јоаникије.

О додјели награде „Извиискра Његошева“ говорио је књижевник Милутин Мићовић, члан жирија, подсјетивши да су ово значајно књижевно признање 2008. основали Епархија будимљанско-никшићка и Компанија Мона из Београда. Награда се додјељује сваке друге године, а, по ријечима Мићовића, добијају је, најбољи ствараоци, обиљежени националним његошевским знаком.

„Њен овогодишњи лауреат је пјесник из Црне Горе Ранко Јововић. Пјеснику ће награду, 11. маја у Парохијском дому, уручити Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије, који ће и говорити о Јововићевом пјесништву. Том приликом о његовом стваралаштву говориће и проф. др Јован Делић, предсједник жирија, Иван Негришорац, предсједник Матице српске“, рекао је Мићовић.

Наводећи да су досадашњи добитници „Извиискре Његошеве“ значајни српски ствараоци: Миодраг Павловић, Рајко Петров Ного, Високопреосвећени Митрополит Амфилохије, Милован Данојлић и Љубомир Симовић, Мићовић је закључио:

„Дани Светог Василија“ имају културну и духовну димензију, обиљежену и означену Његошем и Светим Василијем. Они држе вертикалу, живот, људе и нас савременике у овим чудним противречностима у Црној Гори и дан данас“.

Ратко Кривокапић, предсједник ЦО Никшић,  је подсјетио да се манифестација „Дани Светог Василија Острошког“ одржава од 2000. године, а Световасилијевска литија почела је 1996. године.

„Свети Василије је духовни покровитељ и заштитник Никшића, слава града и нашег Саборног храма. Колико је само труда и љубави уложио, гријао хладну острошку пештеру молитвом и љубављу према Богу и Господ га је удостојио, дао му дар чудотворства и прозорљивости. Постао је равноапостолни, јер је он један од најближих Господу и Господ обитава у Острогу“, казао је Кривокапић, позивајући све људе добре воље да учествују у прослављању Светог Василија Острошког Чудотворца, најприје у празничној Литургији у манастиру Острогу и никшићком Саборном храму, а потом и у величанственој Литији, молитвеном ходу у којем у највећем складу, миру и хармонији, сваке године, учествује на десетине хиљада људи.

Извор: Епархија будимљанско-никшића

 

Најава: Марковдан – слава града Подгорице

7. маја 2018. - 7:47

Поводом славе града Подгорице, на Марковдан 8. маја 2018. године, свету архијерејску Литургију служиће преосвећени владика диоклијски Кирило са свештенством и вјерним народом у цркви Светог Ђорђа под Горицом у 8 часова.

У 18 часова истог дана улицама Подгорице проћи ће Литија са моштима светог Симеона Дајбабског.

Литија креће испред цркве Светог Ђорђа, а предводиће је Његово Високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Професори Цетињске богословије на Међународној конференцији у Новокузњецку

7. маја 2018. - 14:13

Делегација професора Цетињске богословије посјетила је град Новокузњецк и Кузбанску православну духовну богословију и учестовала на Међународној научно-практичној конференцији.

Професорима и студентима у уторак, 1. маја предавање су одржали старци са Свете Горе. Оци Паладије и Симон су говорили о животу на Светој Гори и новом савременом светитељу из Грчке, Светом преподобном Никифору Прокаженом.

Професор Цетињске богословије г. Благоје Рајковић, преводио је са грчког на руски предавање стараца са Свете Горе.

У сриједу,  2. маја организована је Међународна научно-практична конференција „Хришћанско свједочење вјере: аспекти историјског спомена“, на којој су своја предавања одржали професори Кузбанске и Цетињске богословије.

У име Цетињске богословије професор Благоје Рајковић говорио је о Светом Јовану Владимиру, првом српском светитељу, отац Драган Станишић о Светом Василију Острошком а Александар Вујовић о Новомученицима Јасеновачким.

Током боравка у Новокузњецку гостољубљем ректора протојереја Андреја Мојаренка и осталих професора, гости из Цетињске богословије обишли су знаменитости града, Саборни храм и оближњи манастир Светог великомученика Пантелејмона гдје их је дочекао игуман Пимен са братијом.

У повратку за Кемерово, у четвртак 3. маја, професори су присуствовали четрдесетодевном парастосу недавно пострадалим у тржном центру.

Парастос је у Катедралном саборном храму служио Његова светост Патријарх московски г. Кирило.

Александар Вујовић

Прослављена храмовна слава Цркве Светог Ђорђа под Горицом

7. маја 2018. - 13:49

Прослављење великомученичког страдања славног, Побједоносца Христовог Георгија кападокијског  увеличано је торжественим Евхаристијским богослужењем свештенослужитеља и вјерног народа Божијег у Цркви под Горицом у Подгорици која је посвећена овом дивном светитељу.

Свечаним Литургијским богослужењем началствовао је старешина овога храма, протојереј-ставрофор Велибор Џомић са протојерејем-ставрофором Милетом Кљајевићем, протом Драганом Станишићем, протојерејем Јованом Радовићем, јерејем Блажом Божовићем и ђаконом Иваном Црногорчевићем. Молитвено је учествовао некадашњи старешина Цркве под Горицом прота Милун Фемић.

Након прочитаног Јеванђелског зачала у овој недељи Самарјанке, великом броју верног народа обратио се прота Велибор честитајући празник – побједе Вјечнога живота над смрћу.

-Наша радост данас јесте двоједна. Васкршња радост и празник Светога великомученика Георгија Побједоносца, коме је посвећен овај Свети храм, који благосиља вјековима овај град и народ и који је Крсна слава многих од вас. Тај велики угодник Божији јесте један од оних који је чуо ону ријеч Христову – коју је рекао жени Самарјанки на кладенцу Јаковљевом – да дође да пије воду, од које неће ожедњети. Ту ријеч, заједно са Светим Георгијем, вјековима, слушају, подсјећају се њеног садржаја, значаја и њој се одазивају многи  хришћани. Ми смо, и у овом данашњем дану, међу том великом Светом и свештеном дружином која је чула тај позив Христов, која је дошла да пије воду са извора и то ону воду од које никад неће ожедњети, казао је прота Џомић.

Он је подсјетио да се том водом Вјечнога живота, Христовом водом непролазности напајао и Свети великомученик Георгије. Том Светом водом са извора Живог, напајали су се не само многи Свети Божији људи него, како је отац казао ,, у овај Васкршњи дан дошли смо и ми у овај Свети храм – да пијемо воду Живу, ону воду од које никад нећемо ожедњети “.

-То што смо дошли да пијемо Воду Живу, Воду од које се не жедни, не значи да презиремо и ову воду земаљску, воду која нам треба за одржавање живота и здравља. Али, то је вода од које се жедни а ово је вода која напаја за Живот Вјечни, казао је отац Велибор истичући да је само таквом водом напојен, одгојен на вјери у Васкрсење и живот вјечни, са тим надахнућем и благословом, Свети великомученик Георгије могао да поднесе своје страдање, прими вијенце Христове и да поднесе све оно што га је снашло у његовом свједочанству за Христа живога, истинитог Бога нашега.

Прота је поручио да се том вјером Светога великомученика Георгија  напајамо, крепимо и бодримо у свим својим слабостима и искушењима и да увијек знамо ,, да само онај који пије Живе воде са Источника од којег се не жедни – тај задобија Живот Вјечни”.

Честитајући дан Васкрсења и празник Светог Георгија протојереј-ставрофор Велибор Џомић  је пожелио да Благослов Божији буде на домовима свих а посебно оних који овај празник прослављају као Крсну славу.

-Нека би Господ дао да се сабирамо у свете храмове увијек, а посебно у спомен и на дан када прослављамо оне Божије угоднике којима су храмови посвећени и под чијим се духовним патронатом налазе, сваке године све више и више, радосније и са што више дјеце у овом храму, у сваком граду и свијету, закључио је отац Велибор.

Након освећења Светих дарова Христових и причешћа, сабрање вјерних са својим свештенослужитељима кренуло је у трократни опход, Литију око Храма након које је началствујући свештенослужитељ Џомић прочитао одјељак из Јеванђеља.

Он је након кропљења вјерног народа освећеном водом, сабранима који су испунили црквену порту, казао да нас је Свети Ђорђе овдје сакупио да односимо духовне побједе над свим нашим видљивим и невидљивим непријатељима, да побиједимо сви у себи оно што не ваља, да побиједи оно што је добро у нама и да буде добро у срцима, душама и домовима нашим, у храмовима, граду, земљи и читавоме свијету.

У име братства овога Светога храма и парохијана прота Велибор се захвалио овогодишњем куму славе хаџи Георгију (Баћу) Бујушићу који се својом љубављу и вјером уписао у коло Светога Ђорђа који се 900 година развија, игра и свија око ове Светиње, истичући да остаје записано пред Лицем Божијим у љетопису овога  Светога храма, да је брат Баћо 2018. г. Господње, био кум славе Цркве Св. Ђорђа под Горицом.

Домаћин славе наредне године биће вјероучитељица при овом Светом храму, теолог Снежана Поповић.

Након резања и благосиљања славских колача, славље је настављено у Духовном Центру за трпезом љубави које је спремљено трудом домаћина овогодишње славе, хаџи Георгија (Баћа) Бујушића.

 

Елза Бибић

Фото: Елза Бибић и Лазар Брајовић

 

 

„Тихи кутак Христов“ премијерно представљен у Београду

7. маја 2018. - 12:26

У препуној крипти Храма Светог Саве у Београду у петак, 4. маја премијерно је приказан филм режисера Радисава Јеврића „Тихи кутак Христов“ о Св. Мардарију Љешанском и Свеамериканском.

О  филму „Тихи кутак Христов“ и Св. Мардарију Љешанском и Свеамериканском, након пројекције бесједио је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, по чијем благослову је и снимљен филм у продукцији манастира Острог.

Окупљенима се обратио и свештеник Жарко Ускоковић братанац Светог Мардарија.

На премијери је по први пут представљена и пјесма ,,Св. Мардарије Свеправославни” коју је отпјевала мр Љиљана Поповић, аутор текста.

Извршни продуцент и дистрибутер је Делиус филм, а сценарио и режију потписује Радисав Јеврић.

Ово играно-документарно остварење је прича о Светом Мардарију Либертвилском, првом српском епископу на тлу Америке и његовом путу из родних Корната надомак Подгорице, одакле је кренуо још као дјечак,  до далеког Либертвила. Филм је снимљен поводом представљања његових светих моштију након 82 године од његовог упокојења.

Светска премијера филма била је 16. јула 2017. у Либертвилу (Чикаго) на свечаној канонизацији. Филм је приказан на Православном фестивалу у Краснодару и Сретењском православном фестивалу у Подмосковљу на коме је награђен.

Носиоци главних улога су Радивоје Раша Буквић (владика Мардарије), пок.Небојша Глоговац (отац Жика), Кристина Стевовић (мајка Ивона), Лазар Шћекић, Вук Бундало, Слобода Мићаловић и Симо Требјешанин. Директор фотографије је Миодраг Миша Јелић а музику потписују Матеа Прљевић и Елена Караиндроу.

 

Прилог ТВ Храм:

Ђурђевдан у Саборном храму у Бару

7. маја 2018. - 11:57

У пету недјељу по Васкрењу Христовом, која се назива Недјељом жене Самарјанке, а у којој наша Црква слави Светог великомученика Ђорђа, у Храму Светог Јована Владимира у Бару служена је Света литургија којом је началствовао протојереј Љубомир Јовановић уз саслужење протојереја-ставрофора Слободана Зековића и јереја Младена Томовића.

Отац Слободан  у бесједи након прочитаног Јеванђеља казао је да је Јеванђеље пуно сусрета Господа са различитим људима и да је сваки од тих сусрета на свој начин чудесан и спасоносан за оне који су се срели и разговарали са Господом, а преко њих спасоносан за свакога од нас.

-Кроз те сусрете и разговоре Господ нам открива велике тајне. Свака ријеч из тих разговора је, као и свака Јеванђелска ријеч, спасоносна. Када је читамо и слушамо, наше срце се разгоријева љубављу према Господу и из ње црпимо поуку за свој живот. Треба да се потрудимо да живећи по Јеванђељској ријечи наслиједимо живот вјечни и вјечно спасење, казао је протојереј-ставрофор Слободан.

Подсјетивши на нетрпељивост између Јевреја и Самарјана, отац Слободан је истакао да није чудо што су Свети оци дали да се ово прича Господа са Самарјанком, чита у ове дане када се припремамо за велики празник Педесетнице – Силаска Духа светога на Апостоле и Цркву.

-Управо кроз овај дијалог Господ то и најављује. Господ каже Самарјанки да се од воде са Јаковљевог извора жедни, али да се од оне воде коју Он даје неће никада жедњети.  А то су благодатне ријеке Духа светога које ће, како Господ каже, потећи из утробе оних који Богу буду вјерни и одани. И заиста, та се ријеч Господња испунила на дан Педесетнице. Господ је обилно послао благодатну силу Духа светога на ученике своје, на Цркву и цијелу васељену. Кроз вијекове до данашњега дана они који су искрено отворенога срца Богу служили, за Господом ишли, постајали су сасуди исте те благодатне силе Духа светога, казао је отац Слободан.

Он је рекао да нам Господ кроз овај сусрет открива и другу велику тајну  а то је да дошао да би спасао свакога човјека, све народе земаљске.

-Господ је најприје дошао изабраним, како каже, овцама дома Израиљева да проповиједа ријеч спасења, али је онда и Он сам и кроз овај разговор и кроз друга мјеста у Светоме писму објавио да је дошао ради свакога човјека и свих народа земаљских. А видимо то послије и након силаска Духа Светога на Апостоле. Они су пошли по цијелом свијету да проповиједају Јеванђеље Христово, истакао је прота.

Истичући да су најбољи свједоци Христовога Васкрсења мученици, отац Слобода је казао да данас славимо једнога од тих дивних свједока Светога великомученика Георгија побједоносца.

-Свети Георгије је био високи официр када је дошао тренутак гоњења Хришћана. Јавно је исповиједио своју вјеру у Христа, презрео сво богатсво и царска одликовања и похитао да прими мученички вијенац јер је тврдо вјеровао у Христово Васкрсење. Свети Ђорђе, али и сви мученици храбро су без имало страха ишли на губилишта јер су вјеровали и у наше васкрсење које нам је Господ обећао. То страдање, исповиједање вјере оставило је такав утисак на Диоклецијанову жену царицу Александру, да је и она сама гледајући Св. Георгија изјавила да вјерује у Бога у којега вјерује и он, тако да су заједно, мученички пострадали. И Самарјанка је постала ученица Христова. То је Света Фотина, Светлана на српском језику. И она је ходећи за Господом, касније ходећи са Апостолима, проповиједала Јеванђеље Христово. Своју љубав према Христу Господу слично Светом Георгију посвједочила и запечатила пролијевањем своје мученичке крви. Тако дакле, мученици јесу највећи свједоци Христовога Васкрсења и зато посебно поштовање кроз вјекове имају у Цркви међу светима, рекао је протојереј-ставрофор Слободан Зековић.

Закључивши да је Свети Ђорђе један од најомиљенијих, најпоштованијих светитеља у читавом хришћанском свијету па и код нас отац Слоботан је свим свечарима честитао крсну славу са жељом да овај Божији угодник буде увијек покровитељ њихових домова, породица и да његове молитве увијек да буду пред престолом Бога Живога за све вјерујуће људе, православне хришћане.

Вјерни народ приступио је Светом причешћу, а након Свете литургије пререзани су и освештани славски колачи. Сабрање је настављено у крипти Храма.

Дејан Вукић

 

Ђурђевдан молитвено прослављен у Саборном храму у Подгорици

7. маја 2018. - 10:29

На празник Светога, славнога и свехвалнога великомученика, побједоносца и чудотворца Георгија – на Ђурђевдан, у недјељу одслужена је Света литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Литургијским сабрањем  началствовао је протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење протојереја – ставрофора Драгана Митровића и Далибора Милаковића, протојереја Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза.

Учешће мјешовите пјевнице и храмовног хора “Свети Апостол и Јеванђелиста Марко”  при Саборном храму Христовог Васкрсења су својим појањем увеличали прослављање овог великог Божијег угодника.

Непосредно пред Свету тајну причешћа, сабраном вјерном народу и свима свечарима, пастирским словом, обратио се протојереј Мирчета Шљиванчанин.

Отац Мирчета је говорио о Васкрсењу Христовом, о прослављању Васкрса и периоду од 40 дана након Васкрса – Пасхе па све до празника Вазнесења Господњег, као и о тријумфу Живота над смрћу и дубљем смислу прочитане јеванђелске приче, као и о вјери православној, о вјери која је спасоносна, која побјеђује и која надахњује и која нам дарује радост живота.

Такође, у другом у другом дијелу свог пастирског слова, отац Мирчета је повукао паралелу, између тврде Божије вјере, јачине вјере у Васкрсење и оних најбољих примјера који је свједоче – а то су Свети Божији људи,  везујући такве примјере уско за примјер Светога Георгија Побједоносца.

“Многи у историји свијета су препознали у Христу – Спаситеља. И многи су се напојили том живом водом. Један од оних који се такође напојио водом живом је онај кога данас славимо, Свети великомученик и побједоносац Георгије. У својој младости као млад и као успјешан човјек, као човјек пред којим је била успјешна каријера, он је препознао Христа Спаситеља. Он је препознао ту воду живота – воду живу којом се напојио и онда је постао свједок те воде живота и по његовом свједочанству ево многи од 4. вијека кроз његов живот, његову жртву, кроз његово свједочење такође подтају Христови.” – рекао је протојереј Мирчета Шљиванчанин.

КОМПЛЕТНУ БЕСЈЕДУ ПРОТОЕЈЕРЕЈА МИРЧЕТЕ ШЉИВАНЧАНИНА МОЖЕТЕ ПОСЛУШАТИ КЛИКОМ НА ОВАЈ ЛИНК

Након пастирског обраћања оца Мирчете Причешћу је приступио и присајединио се у великом броју вјерни народ .

Послије Литургије  свештенство Саборног храма је освештало славске колаче и кољива, које су ове године са љубављу принијели Господу и Светом Георгију сабрани свечари.

Борис Мусић

Фото : Борис Мусић

 

Међународна конференција „Православље и фундаментализам“

7. маја 2018. - 9:39

Међународна конференција на тему „Православље и фундаментализам“ (Orthodoxy and Fundamentalism)  биће одржана у Београду, од 10. до 12. маја 2018. године.

Конференцију организују Mеђународни конзорцијум православних теолошких факултета и института, заједно са Институтом за студије културе и хришћанства из Београда и Домом омладине Београда.

Конференција ће се бавити општим феноменом фундаментализма у савременом свету, а нарочито феноменима религијског фундаментализма. Посебна пажња ће бити посвећена питању фундаментализма у земљама у којима је православље доминантна и традиционална вероисповест.

На конференцији ће учествовати преко двадесет истакнутих теолога, социолога и филозофа, са домаћих и страних универзитета.

Учесници:

Јован Ћулибрк, Епископ пакрачко-славноски, Српска православна црква

Владан Перишић, Православни богословски факултет, Универзитет у Београду, Србија

Aristotle Papanikolaou, Center for Orthodox Christian Studies, Fordham University, New York, САД

George Demacopoulos, Center for Orthodox Christian Studies, Fordham University, New York, САД

Pantelis Kalaitzidis, Volos Academy for Theological Studies, Volos, Грчка

Петар Јевремовић, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Србија

Предраг Драгутиновић, Универзитет у Београду, Србија

Frances Kostarelos, University of Illinois, САД

Anastasia Mitrofanova, Russian Orthodox University, Professor at the Russian State University for the Humanities (RGGU), Русија

Petre Maican, Aberdeen University, Велика Британија

Tarek Mitri, American University of Beirut, Либан

Katerina Bauer, Prague University, Чешка Република

Sergei Chapnin, University of Innsbruck, Austria, Former Editor of the Magazine of the Moscow Patriarchate

Vassilios Makrides, Erfurt University, Немачка

Haralambos Ventis, Faculty of Theology, University of Athens, Грчка

Katerina Perkidou, European Churches, Брисел, Belgium on Theological Dialogue

Brandon Gallaher, Exeter University, Велика Британија

Christoph d’Aloisio, Institut de théologie orthodoxe St. Jean le théologien, Француска

Dimitrios Bathrellos, Orthodox Institute in Cambridge, Hellenic Open University, Грчка

Давор Џалто, Институт за студије културе и хришћанства

Vasileios Thermos, ГрчкаVyacheslav Gorshkov, National Pedagogical Dragomanov University, Kијев