Руска Црква ће свечано прославити 1030-годишњицу крштења Руса

16. маја 2018. - 16:35

Свети Синод Руске Православне Цркве одлучио је на последњем заседању да се прослави 1030-годишњица крштења Руса на општецрквеном нивоу у свима епархијама. Наиме, крштење Кијевске Русије под Светим Великим и равноапостолним Владимиром било је 1988. године. Мада је овде било хришћана и пре овог догађаја, али се ово крштење сматра почетком прихватања Православља широких размера међу Словенима.

Према речима Владимира Легоиде, председника Синодалног одељења за односе Цркве и медија, служиће се света богослужења, одржаће се научне конференције, концерти и изложбе посвећене 1030-годишњици. Према овој одлуци, епархијски архијереји служиће торжествену божанску Литургије у својим катедралним саборним храмовима 28. јуна 2018. године када Црква иначе прославља спомен на Светог равноапостолног Великог кнеза Владимира. Организационим одбором руководиће митрополит петроградски и ладошки Варсонуфије.

Извор: Православие.ру (са енглеског Инфо служба СПЦ)

Грузијски и западни свети званично унети у календар Руске Цркве

16. маја 2018. - 16:30

Свети Синод Руске Цркве донео је званичну одлуку да у свој богослужбени календар унесе два древна грузијска и три древна западна свеца. До одлуке је дошло после извештаја митрополита калушког и боровског Климента, председника Комисије за утврђивање календара светих, који је истакао да су се ови западни светитељи подвизавали пре раскола 1054. године.

Комисија основана 18. септембра 2014. године радила је на евентуалном прибрајању западних светих у диптих Православне Цркве држећи се следећих критеријума: да су беспрекорно исповедали православну веру,  околности њиховог прослављења, одсуство њихових имена у полемикама вођеним против Источне Цркве и њених обреда, и њихово садашње поштовање међу руским православним верницима у епархијама у иностранству.

Оби свети су унети у месоцослов: преподобни Гал (16/29, октобра; †650); преподобни Колумбан, игуман лјуксејски (23. новембра / 6. децембра; †615); преподобни Фридолин Зекингенски (6/19. марта; †540); равноапостолни цар иверски Мирјан (1/14 октобра; †после 361); равноапостолна царица иверска Нана (1/14. октобра; ок. 364).

Извор: patriarchia.ru (са руског Инфо служба СПЦ)

 

У Русији 2.300 свећа у знак сећања на жртве абортуса

16. маја 2018. - 13:59

Православни верници и активисти православног покрета „За живот!“ допутовали су у понедељак у село Пурек у провинцији Нижњи Новгород у Русији да запале више од 2.000 свећа у знак сећања и као примету молитву за децу који су изгубили животе у ужасу абортуса.

Према званичним статистикама, у Русији се дневно обави 2.300 абортуса. Сличан скуп одржан је у Москви у јануару месецу.

Овај чин је уприличен у цркви Преображења Господњег у селу Пурек познатом по Животворном Крсту.

После литије „За живот и породицу 2018“, верници су присуствовали Божанској Литургији коју је служио Његово Преосвештенство епископ Викса и Павлова Варнава.

Литија ће ићи од Петрограда до Јекатеринбурга и обухватиће  98 села, градића и градова. Учесници ће прећи више од 1700 миља за четири месеца, а током путовања у појединим местима биће уређена посебна догађања.

Активисти и локални верници су после завршетка Литургије почели да пале хиљаде свећа. Уследила је конференција за штампу у којој су учествовали епископ Варнава и локални протојереј Роман Сосинович.

Епархија Виска сарађује са покретом „За живот“ од 2012. године и у том времену је сачувала више од 600 деце од абортуса, па се  број абортуса у граду Викси смањио за пола.

Према званичним подацима, у Русији је 2016. године било 850.000 абортуса, па је и за 2017. годину председник Путин изјавио да је стопа смртности опет надмашила стопу рађања.

Извор: orthochristian.com (са енглеског Информативна служба СПЦ)

 

Алармантно: У Црној Гори све мање малишана

16. маја 2018. - 11:55

За само пет година, од 2012. до краја 2016. године у Црној Гори је урађено 6.677 абортуса, од којих су 4.323 намерна! Ове суморне и забрињавајуће податке саопштили су из Института за јавно здравље.

У Црној Гори живи 625.266 становника. Постоји 194.795 домаћинстава која у просеку имају 3,2 члана, што указије на негативан прираштај. Према подацима Уједињених нација до 2100. године Црна Гора ће изгубити трећину становника.

-Тачан број абортуса није потпун, јер се део уради у приватним клиникама и не пријављује се доследно. Такође, током 2016. забележене су 262 малолетничке трудноће, што је за 13 одсто мање у односу на 2012. када их је било 300. Број намерних абортуса девојака млађих од 20 година је у 2016. износио 26 што је чинило 3,4 одсто у односу на укупан број намерних абортуса и нешто је мањи у односу на претходну годину када је број намерних прекида трудноће девојака млађих од 20 година био 35 и чинио је 3,6 одсто у односу на укупан број намерних абортуса. У петогодишњем периоду (2012-2016) највећи број намерних прекида трудноће девојака млађих од 20 година забележен је 2014. године када је код 44 девојке извршен прекид трудноће, наводе у Институту.

Разлози за пристајање на абортус су различити, почев од страха од трудноће, лоше економске ситуације. Ту је, међутим, све више присутно генетско тестирање због одређивања пола које је иначе забрањено, али се ипак дешава, па Црногорке не одолевају притиску мужева и средине да роде сина.

Закон о заштити генетичких података прописује да се само из медицинских разлога може радити генетичко испитивање фетуса али уз мишљење доктора медицине специјалистике клиничке генетике.

Према званичним подацима, Црној Гори тренутно недостаје три хиљаде жена у репродуктивном добу.

Статистика Монстата показује да је 2009. године рођено 113 дечака и 100 девојчица, 2001, 2002. и 2014. било је 110 мушке новорођенчади.

Митрополит црногорско приморски г. Амфилохије често је критиковао право на абортус, називајући га „чедоморством, човекоубиством, христоубиством и богоубиством“.  Према његовим речима, утроба жене је створена да буде радионица живота, а не смрти.

ПУНА КУЋА
Василија, Лазар, Лука, Теодор, Стеванија, Магдалина, Никола, Ана, Александра, Анастасије и Василије, деца су Михаила Мика (45) и Анастасије (44) Шћепановић из Озринића код Никшића. Сви порођаји су успешно обављени, а на свет су дошла здрава деца цео један „фудбалски тим“.

-Деца су божји дар, а према нама је Господ заиста био милостив. Мама им дарује топлину, а ја светлост, кажу срећни родитељи.

Мајка Анастасија поручује свим женама у Црној Гори да пођу њеним путем.

В. Кадић

Извор: Новости

Годишњица Мајске скупштине у Сремским Карловцима (видео)

16. маја 2018. - 11:13

Његова светост Патријарх српски г. Иринеј началствовао је јуче, 15. маја Светом архијерејском Литургијом у Саборном храму св. Николаја Мирликијског у Сремским Карловцима, поводом молитвеног обележавања 170 година од Мајске скупштине.

Саслуживали су Високопреосвећени Митрополити загребачко-љубљански г. Порфирије и чикашко-средњезападноамерички г. Петар из Руске Заграничне цркве, Преосвећена господа Eпископи сремски Василије, бачки Иринеј, банатски Никанор, средњезападноамерички и новограчанички Лонгин, као и архимандрити Исихије, игуман манастира Ковиља и изабрани Епископ мохачки, Макарије из манастира Фенек и Павле из манастира Ново Хопово.

У торжественој Литургији саслуживали су протојереји-ставрофори Јован Петковић, ректор Карловачке богословије; архијерејски намесници шидски Радомир Мишић и старопазовачки Миле Јокић и подунавски Гавро Милановић, протојереј-ставрофор Велизар Живановић, војни свештеник Ђорђе Стојисављевић, капетан Команде Прве бригаде Копнене војске Србије, као и свештенослужитељи и ђакони из неколико  епархија наше Свете Цркве. Чтечеви су били г. Владимир Јелић и г. Дејан Накић.<--break->

Апостол је читао Никола Стјепановић, ученик петог разреда богословије, док је Јеванђеље читао протођакон Игор Давидовић из Архиепископије београдско-карловачке.

После свете Литургије добродошлицу Свјатјејшем и браћи архијерејима и свим сабранима у сремскокарловачком Саборном храму пожелео је домаћин, Епископ сремски Василије, који је у наставку казивао о историјским догађајима везаним за Мајску скупштину пре 170 година.

У свом говору Предстојатељ Српске цркве се надовезао на историјска догађања о којима је казивао Преосвећени владика Василије и поручио да треба да се држимо историјских и духовних вредности које су утемељили наши преци.

Обележавању 170 година од Мајске скупштине присуствовали су: изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, председник Покрајинске владе г. Игор Мировић са сарадницима, министар културе г. Владан Вукосављевић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, представници Покрајинске владе Војводине, пуковник Вељко Мартиновић – заменик команданта Прве бригаде Копнене Војске, припадници 204. авијацијске бригаде са војног аеродрома у Батајници, војно свештенство, бројне личности културног и јавног живота Сремских Карловаца, Новог Сада и Београда.

Свечаности су присуствовали и професори Карловачке богословије, високопреподобни архимандрити Доситеј (манастир Гргетег), Сава (Крушедол),  Стефан (Велика Ремета), Арсеније (Бешеново), Клеопа (Световаведењски манастир у Сремским Карловцима), настојатељ манастира Кувеждин отац Варнава, духовник манастира Привина Глава отац Макарије; високопреподобне игуманије фрушкогорских манастира са сестринствима, мати Антонина (манастир Петковица), протојереји-ставрофори Марко Шпановић, ректор Карловачке богословије у пензији, и Стојадин Павловић директор Патријаршијске управне канцеларије.

У подне у Карловачкој гимназији химном Боже правде почела Свечана академија уприличена поводом 170 година од одржавања Мајске скупштине. Химну је отпевао хор ученика Карловачке гимназије под диригентским вођством диригента  Растка Павлова.

На свечаној академији су говорили академик Василије Крестић, изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар просвете г. Владан Вукосављевић и градоначелник Новог Сада  г. Игор Мировић.

Свечаној академији присуствовали су председница Скупштине Републике Србије гђа Маја Гојковић, министар просвете г. Младен Шарчевић, градоначелник Сремских Карловаца г.  Ненад Миленковић,  председник Матице српске г. Драган Станић и многобројне личности политичког, јавног и културног живота.

Обележавању значајног датума српске историје присуствовали су епархиоти Епархије сремске са свештенством и монаштвом, као и верници неколико епархија наше Цркве, који су дошли организовано да представљају своја места и парохије, како је отприлике било пре 170 година када се долазило да би се учествовало у историјским одлукама.

Извор: Епархија сремска

ТВ Храм: Света архијерејска литургија у Сремским Карловцима поводом 170 година од Мајске скупштине

ТВ Храм: Ријеч Патријарха Иринеја у Сремским Карловцима

Научни скуп „Српска теологија данас“ у част Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија (видео)

16. маја 2018. - 10:30

На Православном богословском факултету у Београду јуче је одржан јубиларни 10. научни скуп „Српска теологија данас“ под називом „Вера и мисао у вртлогу времена – богословско и архијерејско деловање Митрополита Амфилохија и Епископа Атанасија“.

Званичном отварању претходила је Света архијерејска литургија коју је у параклису Светог Јована Богослова на Православном богословском факултету служио Митрополит црногорско-приморски Амфилохије уз саслужење умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Атанасија, новоизабраног Епископа франкфурстког и све Немачке Григорија и новоизабраног Епископа захумско-херцеговачког Димитрија.

Поводом осамдесетог рођендана двојице великана српске теологије и стубова Факултета у протеклих педесет година, митрополита Амфилохија и владике Атанасија, овогодишњи скуп је окупио њихове настављаче и поштоваоце који су изложили своју рецепцију њиховог богословског и архијерејског деловања.

Симпосион је отворио декан факултета, проф. др Предраг Пузовић, након кога су присутне поздравили и проф. др Радомир Поповић, управник Института за теолошка истраживања, и проф. др Богољуб Шијаковић, председник Савета факултета који су истакли немерљив значај и допринос Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија теолошкој науци, али и њихово изузетно прегалаштво као Архијереја Српске православне цркве.

У наставку су уследиле две радне сесије у оквиру којих су српски теолози изнели своје рефлексије о овој двојици знаменитих богослова.

Говорници су излагали следећим редоследом:

Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и захумско-херцеговачки Григорије, проф. др Родољуб Кубат, продекан за науку и професор на Катедри за Стари завет, проф. др Владислав Топаловић, декан Православног богословског факултета у Фочи, и проф. др Богољуб Шијаковић са Катедре за философију у оквиру прве седнице; проф. др Драгомир Сандо, продекан за финансије и професор на Катедри за катихетско богословље, професори Патрологије – Епископ западноамерички Максим и проф. др Владан Перишић, проф. др Зоран Крстић са Катедре за канонско право, проф. др Микоња Кнежевић са Филозофског факултета у Косовској Митровици и проф. др Дарко Ђого са Православног богословског факултета у Фочи, у оквиру друге седнице.

На крају симпосиона је одржан округли сто на којем су осим Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија учествовали и Епископ браничевски Игнатије, професор на Катедри за догматику, академик Матија Бећковић и протојереј-ставрофор Радивој Панић.

На округлом столу двојица професора изнели су запажања како о сопственом теолошком опусу, тако о контексту у коме су стварали. Мање познате биографске податке из различитих периода њихових живота открили су остали учесници округлог стола, саглашавајући се у једном – да је Богословски факултет у Београду имао привилегију да, у времену у коме је хришћанство било прогоњено на овим просторима, има њих двојицу који су, спајајући огромну љубав према Цркви и богословљу са сразмерном њој неустрашивошћу и бескомпромисношћу пред истином и историјом, усмерили ток савремене теологије.

У наставку доносимо линкове на којима можете погледати видео записе излагања учесника симпосиона:
 Прилог о отварању скупа
Поздравна реч протојереја-ставрофора проф. др Предрага Пузовића,  декана Православног Богословског Факултета
Проф. др Богољуб Шијаковић
Епископ Григорије о богословском и архијерејском деловању Владике Атанасија (Јевтића)
Епископ Јоаникије о богословском и архијерејском деловању Митрополита Амфилохија
Епископ проф. др Максим Васиљевић

https://www.youtube.com/watch?v=FanCE6ktfYo

Протојереј-ставрофор проф. др Драгомир Сандо

https://www.youtube.com/watch?v=gOg7bn-odHc

Протојереј-ставрофор проф. др Владан Перишић

https://www.youtube.com/watch?v=XK0nSUuRk5c

Протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић

https://www.youtube.com/watch?v=pr47FUl7ygs

Проф. др Родољуб Кубат

https://www.youtube.com/watch?v=j1Tt_Icdqgk&t=759s

Матија Бећковић: Ћирилица не зависи од нас, ми зависимо од ње

16. маја 2018. - 9:01

Познати пјесник, академек Матија Бећковић недавно је посјетио Црну Гору. Присуствовао је додјели књижевне награде „Марко Миљанов Удружења књижевника Црне Горе Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију, чијим жиријем је и предсједавао као прошлогодишњи лауреат.

Бећковићева књига „Праху оца поезије“ (Саиздавачи дивот-издања књиге „Праху оца поезије“ су Српска књижевна задруга и Српско културно друштво „Слово љубве“ из Бара) изазвала је огромну пажњу како читалачке, тако и критичарске јавности.

– Ви знате да је на 200. годишњицу Његошевог рођења на Цетињу митрополит прогласио њега Ловћенским Тајновицем, онако како је Његош исто тако на Цетињу прогласио свецем свог стрица Светог Петра Цетињског. И Његош је постао Икона, написано је његово житије. Ја сам се том великом догађају Српске цркве и српског народа придружио поемом „Праху оца поезије“, рекао је тада пјесник. Бећковић за „Ћирилицу“ говори о ћириличном писму, виртуелном свијету, књигама, поезији, али и нашим усудима…

 

•Како видите будућност ћириличног писма? Какав је наш однос према њему и да ли оно постепено губи трку са латиницом?

-Ћирилица не зависи од нас, него ми зависимо од ћирилице. Ако ми престанемо да пишемо ћирилицом, ћирилицу ће наставити да пишу толики други народи. Мало људи зна да ћирилицом пише више становника него латиницом. Значи, ради се о нашем опстанку, а не опстанку ћирилице.

Разумије се да ми себи дајемо толики значај, па мислимо да од нас зависи неки језик, неко писмо… Грци, Руси, Бугари, и толики други народи, чак неки тамо чухотско-камчатски дијалекти се пишу ћирилицом о чему ми појма немамо. Ми само имамо најсавршеније писмо на свијету, коме су се поклонили сви најученији, најупућенији лингвисти. То нијесу установљавали дилетанти. А, Црна Гора се одрекла својих лингвиста који су по правилу држали катедру српско-хрватског језика. Они су испитали те црногорске говоре до танчина. Жалосно је да се у Црној Гори не спомињу Михајло Стевановић, Радомир Алексић, Радослав Бошковић који је написао упоредну граматику словенских језика, Митар Пешикан, или Драгољуб Петровић и Мато Пижурица који су данас водећи лингвисти… него се позивају на људе за које нико никада није ни чуо.

•Какав је то пут?

-Па, ми желимо да постанемо неко други, што не би била никаква трагедија, када би о том другом нешто знали. Проблем је што ми напуштамо онога о коме знамо све, а постајемо неко о коме не знамо ништа.

•Често спомињете паралелне стварности, виртуелни свијет… Како се ту позиционира књижевност?

-Настало је неколико стварности и то је свакако огромна новина. Сам интернет је огромна новина, али је нарочито занимљиво да су они за свој заштитни знак узели ону нагрижену јабуку. То је она јабука коју је Ева загризла и због које смо истјерани из раја. Нијесам примијетио да је неко то тумачио, али вјерујем да онај који је одлучио да то буде планетарни знак није то одлучио без разлога и да то има једну врло дубоку позадину и веома важну поруку.

Та паралелна стварност утицала је да и на читање гледамо сасвим другачије…

-Никада се није више читало и писало, само што људи мисле да то што пишу СМС-ове и шаљу поруке и читају оно што им други пишу, да је то писање и читање. И то сигурно утиче и на општу писменост и на једну општу редукцију језика и свођења језика на неколико ријечи, тако да се у наше вријеме подигла једна велика револуција против говора. Ко год каже двије-три реченице он „дави и „смара, тако да мислимо да су све приче испричане и компромитоване и да више нема разлога да се прича. Али, што се каже, и то ће проћи као што је све друго прошло.

•Шта би сте поручили младом човјеку који ступа у свијет књижевности?

-Да не вјерује у те приче о крају књиге, да ће књигу замијенити други медији. Не, нема краја умножавању многих књига, али књига је једна и све те су настале из те једне и нико још није срећно спојио двије ријечи, а да то неко није запазио и да то није била варница у нечијем срцу.

•Хоћемо ли жалити за временима када су књиге биле забрањиване?

-Сигурно да је у то вријеме значај књиге и поезије био већи, али за тим временима не треба жалити. За важношћу поезије треба!

Александара Ћуковић

Извор: Дан

Два вијека „Српског рјечника“

16. маја 2018. - 9:33

Трибина „Ријеч“ УКЦГ у оквиру сегмента Најзначајнији датуми у српској језичкој историји, организује вече поводом једног од најбитнијих националних послова обиљежавање два вијека од објављивања Вуковог „Српског рјечника“ 1818. године у Бечу и допуњеног издања 1852. године такође у Бечу.

О првој систематизацији српског језичког блага који је имао шири значај од рјечничког, пошто одреднице обилују етнографском грађом и енциклопедијски приказују народни живот из којег је никла нова култура, говориће мр Радоје Фемић и Милица Краљ, уредница трибине, као и чланови УКЦГ.

Вече ће се одржати у четвртак, 17. маја у 19 часова у Манастиру Симеон Мироточиви на Немањиној обали, Предград 31.

Д. С.

Извор: Слобода