Архијерејском литургијом на Топлој у Херцег Новом почела прослава 300 година Топаљско-херцегновске општине (комунитади)

17. маја 2018. - 14:39

Малим освећењем обновљене цркве Светог Спаса  на Топлој и Светом архијерејском литургијом коју су у њој са свештенством служили Архиепископ Цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Митрополит белоцерковски и богуславски Украјинске православне цркве Московског патријархата г. Августин, у Херцег Новом је јутрос почела прослава празника Вазнесења Господњег и великог јубилеја – тристоте годишњице Топаљске комунитади.

У току литургије Митрополит Амфилохије је у свештенички чин рукоположио ђакона Зорана Миљанића, који ће бити трећи парох при овоме храму, а Митрополит Августин у чин ђакона Драгомира Видаковића.

У литургијској проповиједи након читања Јеванђеља Митрополит црногорско-приморски је рекао да се Господ, када је дошла пуноћа времена, вазнио на небеса да би и нама отворио пут на небеса.

„И да би показао да човјек није исто што и црв и мрав и остала жива бића овдје на земљи. Јесте земља његова колијевка, гдје се рађа и узраста, али није мјесто његовог коначнога постојања. Мјесто коначнога човјековог постојања је Царство небеско. Христос је пропутио тај пут вазневши се на небеса и сјевши са десне стране Бога Оца и тиме прославивши, не себе као Сина Божјега, јер је Он као такав прослављен прије настанка свијета, него прославивши људску природу, прославивши сву своју творевину“, казао је Владика Амфилохије.

Додао је да је Христовим вазнесењем све отворило свој пут према вјечности, према небесима, према ономе што Јеванђеље назива Царство небеско.

„Оно није царство смрти него управо царство живота. Ови наши незнавени политичари, говорећи о Царству небеском, на које призива Црква Божја све људе и све земаљске народе већ двије хиљаде година, они кажу да то Црква призива у смрт. Не призива Црква у смрт, а то свједочи овај свети празник Вазнесења Христовог, него Црква призива управо у живот. И то не у пролазни живот, него овом пролазном животу дарује квасац вјечнога и непролазнога живота“, објаснио је он.

Митрополит Амфилохије је нагласио да је достојанство сваког људскога бића безмјерно достојанство.

„Призвање свакога човјека јесте да живи на овој земљи. И уколико живи по заповијестима Онога који га је створио, утолико ће његово достојанство да узраста у мјеру раста висине Христове, у безмјерну мјеру Христа Богочовјека. То је смисао овога светога празника, који није само празновање нечега што се догодило, него је основни ритам и потка људскога живота. Смисао људскога живота се открива на овај велики и свети празник Христовог Вазнесења“, рекао је Владика.

Нагласио је да нема величанственијег прослављења људске природе од прослављења које се догодило на овај свети дан Христовог вазнесења.

„Зато се радујемо Вазнесењу и благодаримо и нашим прецима који су, ево, подигли овај храм у славу и част вазнесенога Господа у коме се окупљају душе гладне и жедне вјечнога живота ево триста година. И ове године обиљежавамо и триста година херцегновске комунитади. На овом мјесту прослављамо Христа Господа. И овај град добија свој прави и истински смисао управо овим храмом Вазнесења и овим празником“, поручио је он.

Митрополит Амфилохије је казао да је посебан благослов присуство Митрополита Августина из Украјине.

„Господ је њега овдје послао из Кијевске Руси да потврди да су сви земаљски народи призвани на прослављење, на бесмртност и на вјечни живот“, поручио је Митрополит Амфилохије.

Бесједа Митрополита Амфилохија након Јеванђеља: 

https://soundcloud.com/5qigl63q2piv/20180517-mitropolit-nakon-jevandelja

Након светог причешћа благосиљан је славски колач храма, а онда је Митрополит Амфилохије  заблагодари градоначелнику Херцег Новог Стевану Катићу и његовим сарадницима за помоћ коју су учинили приликом обнове храмова на подручју Херцег Новог поводом 300 година новске комунитади.

„Очевидно да је Стеван наставио тристогодишњу традицију. И достојно је данас наставио“, рекао је Митрополит Амфилохије.

Вјернима се обратио и Митрополит Августин и пренио поздраве и благослове предстојатеља Украјинске православне цркве Московског Патријархата г. Онуфрија.

„Сваки празник је чудо Божје, а посебно празник Вазнесења Господњег и Благовијести Пресвете Богородице са празником Пресвете Тројице. То су најчудеснија догађања у историји Бога у овоме свијету и у историји овога свијета“, рекао је он.

Рекао је да је срећан и да му је част што може да стоји поред Митрополита Амфилохија.

„Ви сте јако срећни, и сви смо јако срећни да имамо таквог архипастира кога на богословским конференцијама и скуповима и на проповиједима цитирају као Свете Оце. Оно што он пише преводи се на друге језике. Али, за мене је главно нешто друго. Времена су јако тешка и вјероватно су ово последња времена. И јако је важно да поред нас буде проповједник као пророк Илија или Јован Крститељ. Митрополит Амфилохије је један од таквих“, рекао је Владика Августин.

Бесједе Владика Амфилохија и Августина на крају богослужења:

https://soundcloud.com/5qigl63q2piv/20180517-kraj-liturgije

Након богослужења приређена је славска трпеза хришћанске љубави, за којом су се сабранима поново обратила двојица архијереја:

https://soundcloud.com/5qigl63q2piv/20180517-mitropolit-avgustin

https://soundcloud.com/5qigl63q2piv/20180517-mitropolit-amfilohije

Светковина се наставља вечерас у 17,30 часова празничном вечерњом службом у овом храму, а потом Литијом улицама Херцег Новога, и свечаном академијом у дворани „Парк“, са почетком у 19 часова.

Пред почетак јутрошњег сабрања на Топлој господа Митрополити Амфилохије и Августин посјетили су манастир Савину.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић

Видео: ТВ Нови

 

 

Црква Вазнесења Господњег у Подгорици прославила храмовну славу

17. маја 2018. - 13:48

Црква Вазнесења Господњег у Подгорици данас је литургијски прославила своју храмовну славу.  Светом литургијом началствовао је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Митровића, старјешине Саборног храма Христовог Васкрсења, протојереја – ставрофора Далибора Милаковића, протојерејâ  Мирчете Шљиванчанина, Предрага Шћепановића, Миладина Кнежевића, Бранка Вујачића и протођакона Владимира Јарамаза.

Послије читања Јеванђеља присутнима се пригодним словом обратио отац Предраг који је рекао да је ово празник Господњи, али и празник славе палог човјека чија се природа на данашњи дан вазњела на Небо.

-Наша природа која је пала упрљана Адамовим и Евиним гријехом на данашњи дан се вазнела на небо. Зато је овај дан радостан и зато је ово празник над празницима који показује да је Небо и Царство небеско, наша вјечна отаџбина ка којој треба да стремимо, рекао је отац Предраг.

Наглашавајући да је овај дан славе Божије, дан овог Храма који је доживио велико страдање, протојереј Предраг је истакао да не смијемо заборавити у каквом је стању он био и колико је распјеће претрпјео у периоду послије Другог свјетског рата.

– То најбоље свједочи чињеница да је 1954. свештеник Јован Кажић тражио од власти да се ова Црква очисти или сруши. Знају старији колико је осамдесетих година, отац Драган Митровић, старјешина Храма, прво као лаик а касније као свештеник, уложио труда да овај Храм Спаса заблиста првобитним сјајем  и љепотом. И Епископа Кирила који је учио математику, Господ је послао у овај мали храм да у њему сагледава славу Божију, као и све нас који смо се управо овдје учили првим словима побожности, казао је отац Предраг и пожелио новоизабраном Епископу буеносајреском и јужно-централноамеричком да јеванђељска мрежа коју је забацио у Аргенитини, Бразили и другим земљама, буде пуна и да из његове љубави и смирења никну храмови као што су и из ове мале заједнице чија је он прва ласта духовног буђења послије 50 година хладног комунизма.

Након Причешћа, литије око цркве, Његово преосвештенство г. Кирило освештао је и пререзао славски колач и у празничном пастирском слову подсјетио да се  само у нашем народу за Вазнесење Господње користи назив Спасовдан који најбоље описује суштину овог празника.

-Сви Господњи празници су важни, али овај називамо Спасовдан јер у овај дан је наш Господ Исус Христос починуо од својих дјела, сјео Богу са десне стране и завршио свој домострој спасења. Зато нам овај празник показује пут и циљ нашега живота на земљи, како то у својој омилији на овај празник закључује владика Николај и Петар Други Његош, Ловћенски тајновидац који каже да је сво биће изашло из њедара Оца нашега и то му је назначење. Наш крајњи циљ је да се вратима у њедра свог Оца небескога. Није наш пут у бесконачности и непознатом крају него је наш пут кружни. Tо је ход Аријереја Христа који је од Оца изашао-дошао у овај свијет и поново се вратио Оцу, нагласио је Епископ Кирило.

Преосвећени владика је казао да управо на овај дан треба да се сјетимо великога богослова Максима Исповједника који у својој Мистагогији читаву васељену посматра као храм.

-Научници се труде да испитају свемир а он није ништа друго до завјеса која нас заклања од Небескога престола, одјећа Божија коју ће он промијенити-преодјенути, како каже Давид тајновидац, оног дана када буде сматрао да је овом свијету крај. Први ход је урадио велики Архијереј Христос и као што видите у Светој литургији, Архијереј не излази на други ход већ шаље своје свештенике, апостоле. Тако и Христос на други ход не излази из Небеског олтара него шаље своје апостоле, равноапостоле, оце, епископе и друге свештенике који треба да Му принесу принос од свих народа. Христос ће доћи на том другом ходу, доласку и то ће бити још једна понуда свим људима да приме Бога у себе. То ће бити причешће, јер како каже у Јеванђељу  „У тој Крви и Тијелу Господњој је суд“ јер неће Господ судити свијету него ћемо сви сами себе одредити према Богу. Онај ко буде препознао Христа као свог Бога, ко прими Бога у себе, он ће ући у Небеско царство, у њедра Бога Оца, истакао је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички.

Он је казао да је пуноћа закона, пророка, научног знања сва садржана у Литургији.

-Наука је пукушавала током 19, 20. вијека  да се наметне као већи критериј истине од Цркве и Бога, али ту се спотакла о камен Христа Бога. Сав закон природе и изнад њега Божији закон садржан је у Светој литургији  и ништа наука не може смислити мимо оног што Црква већ зна и то треба да знамо да нас не би поколебао никакав вјетар наука и идеологија, казао је Епископ Кирило.

Владика који је иначе и сам из научног миљеа, запитао се како је могло да се догоди да се вјековни православни хришћански народ почетком 20. вијека спотакне на примитивне и површне идеје савремених наука и идеологија и поручио да се то више не смије дозволити.

-Треба да смо свјесни да дјелимично знамо и пророкујемо, да је наш ум ограничен и да је Бог изнад свега тога. Он нас сабира у Својој цркви, уводи у Спасење кроз Свој величанствени архијерејски ход, закључио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило.

Након тога по старом обичају, домаћини овогодишње славе Владимир Чађеновић и Балша Срдановић предали су дио славског колача домаћину славе за наредну годину Николи Вучковићу.

Заједничарење је настављено око славске трпезе у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења.

Весна Девић

Фото: Борис Мусић

Округли сто „Богословско и архијерејско деловање Митрополита Амфилохија и Епископа Атанасија“ (видео)

17. маја 2018. - 17:57

На Православном богословском факултету у Београду у уторак, 15. маја  у оквиру јубиларног 10. научног скупа „Српска теологија данас“ одржан је округли сто на тему: „Вера и мисао у вртлогу времена – богословско и архијерејско деловање Митрополита Амфилохија и Епископа Атанасија“.

На округлом столу којим је и завршен овај симпосион поред двојице владика г. Амфилохија и г. Атанасија, говорили су Епископ пожаревачко-браничевски г. Игнатије, академик Матија Бећковић, протојереј-ставрофор Радивоје Панић.

Двојица професора изнели су запажања како о сопственом теолошком опусу, тако о контексту у коме су стварали. Мање познате биографске податке из различитих периода њихових живота открили су остали учесници округлог стола, саглашавајући се у једном – да је Богословски факултет у Београду имао привилегију да, у времену у коме је хришћанство било прогоњено на овим просторима, има њих двојицу који су, спајајући огромну љубав према Цркви и богословљу са њој сразмерном неустрашивошћу и бескомпромисношћу пред истином и историјом, усмерили ток савремене теологије.

Повод овогодишњег симпосиона био је обиљежавање 80 година живота проф. др Амфилохија Радовића, Митрополита црногорско-приморског и проф. др Атанасија Јевтића, умировљеног Епископа захумско-херцеговачког и професора емеритуса.

 

ТВ Храм: Округли сто „Богословско и архијерејско деловање Митрополита Амфилохија и Епископа Атанасија“

Вазнесење Господње у Цркви Светог Ђорђа

17. маја 2018. - 15:17

Света Литургија служена је данас у 40 дан по Пасхи у Цркви Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици.

Празничним сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Милета Кљајевић уз саслужење протојереја-ставрофора Драгана Станишића и ђакона Ивана Црногорчевића. Молитвено је учествовао прота Милун Фемић, некадашњи старјешина овог Светог храма.

Појце Храма Светог Ђорђа руководио је протојереј Јован Радовић.

Након прочитаног Јеванђелског зачала, поучном бесједом сабранима се обратио началствујући свештенослужитељ, прота Кљајевић који је подсјећајући на успјешну Спаситељеву мисију на земљи, посебно истакао молитвено расположење са којим прослављамо данашњи празник Вазнесење Христово, Спасовдан.

,, Господ Исус Христос је по вољи Оца Свог, дошао на земљу међу гријешне људе, у долину туге, бола и плача, гријеха и безакоња, преваре и лажи да нас  ослободи тешког гријеховног бремена и спаси душе наше “, казао је прота.

Појашњавајући да је Господ  дошавши на земљу људима истовремено открио и Свој Божански закон о вјери, нади и љубави, вјери у Једнога Бога Оца, Творца видљивог и невидљивог свијета и науку о љубави према непријатељима својим, отац Милета је истакао да је Он даноноћно путујући, проповедајући, просвећујући непросвећене  лијечио болеснике од свих болести и васкрсавао умрле.

,, А сада, пошто је извршио  Божију вољу, враћа се Оцу Своме – оставивши ученике Своје да продуже Његово дјело, да иду по свијету и проповиједају људима нову науку о Царству Божијем, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа “, нагласио је началствујући свештенослужитељ у бесједи на Спасовдан у Цркви Светог Ђорђа.

 

Примивши Свету тајну причешћа заједничарење у Христу Вазнесеноме, парохијана и свештенослужитеља Храма под Горицом,  настављено је у црквеној гостопримници.

 

Елза Бибић

Проф. др Мило Ломпар: Духовни ембрион Његошевог свијета

17. маја 2018. - 14:33

Један од најугледнијих његошолога проф. др Мило Ломпар одржао је занимљиво предавање о Његошевој ,,Лучи Микрокозми“ у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Такође, у организацији НВО,,Његошеве вечери поезије“ представљен је и нови превод тог чувеног Његошевог дјела на руски језик које је објављено у издању Епархије будимљанско- никшићке и Издавачке куће,,Штампар Макарије“.

Ново издање представио је у име издавача Радомир Уљаревић.

– Окупио нас је, по ко зна који пут, Његош, његово непоновљиво дјео, књижевни подвиг без успоредбе. Пред нама је ново руско- српско издање,,Луче“, тог јединственог небеског путописа и то путописа који не тражи изгубљени рај, него нас уводи у нађени рај духовног електризма, у личности Христа Спаса. Издавачи ове књиге су Епархија будимљанско- никшићка, Књижевно друштво,,Његош“ из Београда и ,,Штампар Макарије“ из Београда – казао је, између осталог, Уљаревић.

Он је додао да је Његош увијек сањао космос, те да је ово дјело увјерљив небески путопис.

– Никола Тесла се бавио расвјетом свијета као што се Његош бавио расвјетом космоса. Такође, свако објављивање Његошевих дјела издавачу чини неизмјерну част, па је тако и са овим издањем ,,Луче“ – закључио је Уљаревић.

Проф. др Мило Ломпар је на почетку предавања истакао да,,Луча Микрокозма“ није била од почетка схваћена са оним значајем који јој се данас даје.

-Наша наука о књижевности је дуго имала извијесних резерви када је ријеч о овом дјелу, превасходно сматрајући да дјело у основи није оригинално, већ да је настало као подражавање Милтоновог ,,Изгубљеног раја“, да би се мисао о оригиналности ,,Луче микрокозме“ постепено пробијала. Први пут је то снажно нагласио Николај Велимировић у својој књизи,,Религија Његошева“, а потом је веома снажно то нагласио њемачки слависта Алојз Шмаус у књизи,,Његошева Луча Микрокозма“, а онда су различити научници постепено откривали слој по слој овог дјела и свако такво истраживање је потврђивало све више и више основну оригиналну замисао, ,Луче“ – казао је, између осталог, проф. др Мило Ломпар.

Он је додао да је Његош својом тематиком захватао не само класичну, већ и модерну редакцију човјековог живота.

– Он је сам био на размеђи те двије епохе у српској књижевности. С једне стране, дубоко везан за херојику класичну, десетерачку и епску, а с друге стране веома много је везан за лирски начин доживљавања свијета, па је самим тим везан и за лирску структуру религијскога искуства која је специфична и која подразумијева да онај који се пита бива на том свом унутрашњем путовању, као путовању духа, доведен у питање – појаснио је Ломпар.

Он је додао да је ,,Луча Микрокозма“ нека врста духовног ембриона, или духовног средишта самог пјесниковог имагинативног свијета, али у исто вријеме она модерног читаоца доводи у позицију да он мора да одложи једну врсту свог очекивања, саморазумљивости која му се одасвуд намеће.

– Сама посвета Сими Сарајлији, која представља увод у,,Лучу Микрокозма“ јесте некада сматрана, код Милана Кашанина, једном од најзначајнијих, ако не и најзначајнијом пјесничком творевином у нашој књижевности јер је рођена из молитве. Тиме се на неки начин назначује путања овога духовнога искуства. Оно је дакле, религијско, али је у исто вријеме и пјесничко и духовно – казао је Ломпар истичући да је пјесничко искуство овог дјела шире од њеног религијског искуства.

Модератор програма био је протојереј мр Предраг Шћепановић.

Апсолутни пјеснички израз

– Видимо да се код Његоша сустичу двије основне силе, формативне силе, оне које стварају српску књижевност: то су спиритуална или духовна и епска или историјска димензија те књижевности које му претходе. Он је њихова сума, њихов апсолутни пјеснички израз и у исто вријеме корак у модерну књижевност. Зато је он класични, или стожерни, пјесник српске књижевности, као што је Данте код Италијана, Шекспир код Енглеза, Сервантес код Шпанаца, Гете код Њемаца, или Пушкин код Руса. То је пјесник који на највишем умјетничком нивоу обликује основне силе једне књижевности – казао је проф. др Мило Ломпар.

А.Ћ.

Извор: Дан

 

Пожар у манастиру Кацапуну

17. маја 2018. - 14:54

Дана 13. маја 2018. године, око 12 часова, у манастиру Светог пророка Илије у Кацапуну, општина Владичин Хан, избио је пожар, који је, из до сада непознатих разлога, захватио кровну конструкцију манастирског конака.

У пожару су страдали кровни део конака, као и радионица за израду свећа, чиме је нанета велика материјална штета, а захваљујући брзој интервенцији присутних верника, као и Ватрогасне јединице из Врања и Владичиног Хана, пожар је локализован и спречена је још већа материјална штета.

Ову древну светињу, одмах након избијања пожара, обишао је Епископ врањски г. Пахомије, који је пружио подршку и духовно укрепио братство манастира, изразивши велику захвалност на пожртвованости ватрогасцима и Команданту Ватрогасне јединице г. Ведрану Ташковићу, као и верницима који су учествовали у гашењу пожара.

Узрок пожара утврдиће надлежни државни органи.

Извор: Епархија врањска