Izaberite stranicu

(© YT/Bez granica)

Чим се буде сломила кичма америчком империјализму, сурваће се као зграда од картона и држава Косово. А оно што су учинили на Космету, Албанци се спремају да учине и у Македонији, Црној Гори и Грчкој. Они се енормно множе, па и милом и силом асимилују друге

Почасни члан Академије наука, академик Каплан Буровић, светски признати албанолог, аутор је 103 књиге, као и познате поеме „Бојана“, због које је био ухапшен 4. марта 1959. Због својих ставова скоро 43 године је провео по албанским затворима. Академик Буровић данас живи у Женеви, а у ексклузивном интервјуу за Спутњик говори о Албанцима, њиховим данашњим и некадашњим аспирацијама и пореклу.

Да ли је такозвана Велика, или како је данас називају природна Албанија, мит или стварност? Ако је то реална опција, колико је она опасна по остале народе у овом региону?

— Данашња Албанија, међународно призната 1913. године (Србија ју је прва на свету признала!), јесте „Велика Албанија“ коју је албанска феудо-буржуазија настојала да прошири и направи од ње „Супер е-е-елику Албанију“ и даље то настоји. У састав те актуелне и међународно признате Албаније ушле су 1913. године српско-црногорске, македонске, грчке и влашке територије, које чине њен већи део. Скадар, који никада није био ни најобичнији град Албаније, био је за пуних 1.000 година главни град Црне Горе и Србије, све до дана турске окупације, па и црквени и културни центар Србо-Црногораца. Области Гора, Пешкопија, Голо Брдо, Поградец и Преспа биле су Македонија. Ворио Епир је и данас у већини настањен Грцима, посебно област звана Дропул, која је Грцима настањена сто одсто. Области Корче и Берата биле су у већини настањене Власима, који су најстарији становници Балкана, старији и од Грка. Град Берат 1910. године имао је 9.000 Влаха и 3.000 Албанаца. Током Првог светског рата Власи су Корчу прогласили својом, влашком републиком. На крају рата их Французи издаше. Стрељали су до једног све руководиоце те републике и предали град са околином Албанцима.

Кад је Албанија призната за независну државу, имала је свега око 1.000.000 становника, од којих скоро половина нису били Албанци. Оспоравајући им и елементарна национална права, па и право да изјаве своју националност, Албанци су вршили присилну албанизацију без преседана у историји човечанства и врше је и даље. Они су стигли дотле да су и српског политичког емигранта одрали живог до десет пута узастопно, тражећи му да порекне српско-црногорску националност и држављанство. Пошто им се није покорио, извели су га пред суд и осудили на десет година затвора. Видите документа у мом делу „Енверсионистички судски процеси“, Улцињ 2016. Индоктринирани својом фалсификованом историјом и муслиманским фундаментализмом, Албанци су постали најагресивнији елеменат на Балкану. Од давнина су били исукани мач турских окупатора. Они су сарађивали са свим окупаторима Балкана против народа Балкана, па и против најудаљенијих, па и против свог народа и сарађују са њима и даље. Они су се борили и на југу Арабијског полуострва, у Јемену, за турског султана. Њихови пукови под Хитлеровом заставом борили су се у Паризу и у Москви против савезника. У нашим данима они су се борили и настављају да се боре и под америчком заставом у Авганистану, Сирији, Босни, па и на Космету. И у историју су ушли као најамници, па им је и национално име „Арнаут“ попримило значење „најамника“ још од времена турске окупације. Као муслимански фанатици представљали су највећу опасност за мир и равнотежу Балкана и представљају је и данас.

 Да ли Албанци, како тврде, заиста полажу право на делове Србије, Црне Горе, Грчке, Македоније?

— Они тврде да су аутохтони, генеалошки следбеници Илира, па и Пелазга. Базирајући се на томе, сматрају (за сада) да је њихов сав Балкан. А сутра кад би то успели да остваре претендовали би и на целу Европу. Светски научници, највећи познати албанолози, пре више од једног века документима, чињеницама и строго научним аргументима доказали су да Албанци нису ни аутохтон народ, нити имају и најмању генеалошку везу са Илирима, понајмање са Пелазгима. Као пример спомињем вам академике, албанологе светског реномеа, проф. др Густавa Вајгандa, Вилелма Томашека, Хермана Хирта, Ђулијана Бонфантеа, Норберта Јокла, Константина Јиречека, Ханса Краха и др. Немајући куд од откривених докумената, албански историчари-академици признали су да су они из посних албанских гора сишли у питому територију Црне Горе, Србије (Космет), Македоније и Грчке, после турске окупације, па силазе и дан-данас. Признали су писмено да су дијаспора. Њихов историчар Хасан Каљеши признаје да пре турске окупације на Космету није било ни 4-5 одсто Албанаца. У многим студијама ја сам ово доказао документима, чињеницама и строго научним аргументима, а базирајући се и на признањима албанских академика као што су проф. др Ећрем Чабеј, Алекс Буда, Шабан Демирај и др.

Aлбанци са Косова и Метохије створили су, уз помоћ Запада, другу албанску државу на Балкану. У Македонији, опет уз помоћ истих, дешава се нешто слично. У Црној Гори се говори о албанској аутономији већ годинама, југ Србије тражи такође аутономију… Да ли је Запад тај који ствара или жели да створи Велику Албанију и зашто им је тај пројект потребан?

— Држава Косово је створена на српској осведоченој и вековној територији, што значи да је без темеља. Друго, што је можда и важније, она није албанска држава, иако је Албанци третирају као такву, јер им се таква свиђа, па би је такву и хтели. Колико ја знам, у документима о оснивању државе Косово пише да је то мултиетничка творевина. Следствено, она је колико албанска толико и српска, па и црногорска, и турска, и влашка, и ромска. Законски су све ове националности равноправне. Практично — нису. Ја сам својевремено истакао да су Албанци узурпирали власт ове државе и не да је третирају као само своју, већ је третирају и као покрајину Албаније. Косово има и своју посебну заставу. Ја сам ових дана прешао Космет уздуж и попреко и својим очима видео да се та застава ретко где виђа. Уместо ње, свуда се вијоре албанске заставе, док се српска нигде не види. Штавише, на граничном прелазу из Косова у Македонију, у Качаничкој клисури, вијори се само албанска застава.

Па и манифестације на Космету су искључиво албанске. Националности Космета требале би да протестују и да траже скидање албанских застава, па и свој равноправан удео покрај Албанаца у свим пословима и манифестацијама. Широм Космета се говори и пише да се они спремају да ову област присаједине Албанији. Треба знати и истаћи да се по оснивачким документима јасно наглашава да се држава Косово не може ујединити са Албанијом. Па и кад би ко од њих тражио то уједињење, треба да им ставити на знање да су они само један глас за уједињење, док су осталих пет гласова против тога (Срби, Црногорци, Турци, Роми и Власи). Оно што су учинили на Космету, Албанци се спремају да учине и у Македонији, Црној Гори и Грчкој. Ако им се дозволи, они ће то учинити и са Европом! Ја сам доказао и нагласио да су Албанци ван граница Албаније — дијаспора, а не народ, па ни национална мањина. Треба најхитније применити на њих међународни закон за дијаспоре, да се по њему третирају. Ако им будемо признали права, која им као дијаспори не припадају, с њима ћемо имати посла не само ми, бивши Југословени, већ и сви други народи Балкана, па и Европе. Не заборавите да они афирмишу тезу да су изградили и Ватикан, и Париз, и Лондон. Чињеница је да је Запад створио државу Косово, али не зато што воле више Албанце од Срба. Империјалистички Запад не воли никога, ни самога себе. Они су створили државу Косово у борби против комунизма, за своје рачуне и планове, за експлоатацију, за овековечење израбљивања човека од човека. Запад је употребио Албанце Космета и Албаније као топовско месо у тој борби и употребиће их опет, све док борба буде трајала. А како се чини, приближава јој се крај. Или не видите да се буди Исток и Запад, да се армије народа спремају за напад?!

 Приштина намерава поново да аплицира за пријем у Унеско. Шта је албанско културно наслеђе на Космету?

— Албанска историја, па и култура, јако је оскудна и у самој Албанији, камоли на Космету где немају никаквих ни културних ни историјских споменика. Подземље Албаније говори грчки, латински и српски, али не и албански. Управо зато они присвајају туђу историју и туђу културу. И национални херој Албанаца Скендербег није Албанац. И национални песник Наим Фрашери није Албанац. Први је Србин, а други је Влах. Они би хтели да присвоје и Бој на Косову и Милоша Обилића, па и Стефана Немању, правећи се као да не знају да су под командом њиховог Љаља Шахина марширали под турском заставом не само преко Косова Поља и Газиместана, већ и преко Дрине до Босне. Македонац Стрио Спасе, који је много допринео албанској култури, рекао је да Албанци претендују на све крајеве куда су газила копита њихових феудалаца. Они присвајају и наше издајнике и злочинце као што су били Синан-паша, који је на Врачару спалио мошти Светога Саве; Оса Куку, који је спалио себе у кули Врањина, јер од злочина које је чинио над хришћанским Црногорцима није смео да се преда. Србо-Црногорци су поставили темеље албанологије, албанског писма и језика. Главно књижевно дело у прози албанских Косоваца и саме Албаније написао им је један Србо-Црногорац, кога су у знак захвалности одрали живог.

Да ли је независно Косово преседан, како се тврди, или експеримент?

— Није ни преседан нити експеримент. Независно Косово је привремени аванпост америчког империјализма. Чим се буде сломила кичма том империјализму, и држава Косово ће се сурвати као зграда од картона, јер ће Американци повући своје војне базе пред кукама и мотикама побуњених народа.

Видимо шта се у Македонији дешава. Шта би се десило кад би се Македонија поделила на две јединице — албанску и македонску?

— До тога неће доћи никада, ако македонски народ иступи пред албанску дијаспору са међународним законом о дијаспори. У супротном, косовска трагедија се може поновити. Наглашавам: Срби, Македонци и Црногорци треба да објасне својим муслиманима да декларисати се да си по националности Србин, Македонац и Црногорац не значи да си хришћанин. Они ће остати исто толико муслимани колико су и до сада, јер Срби, Македонци и Црногорци су исто толико муслимани колико и хришћани. Са друге стране, треба да знају да ни Албанци нису само муслимани, већ и хришћани, јер они, наши муслимани, мисле да су Албанци само муслимани, па су се њима зато и приклонили. На овоме треба да раде поглавито хоџе. Треба да истакнемо да је највећи наш муслиман Мехмед-паша Соколовић, турски велики везир, био брат пећког патријарха, па је и извојевао код султана дозволу да се отвори Пећка патријаршија, за што су га Срби хришћанске вере прогласили за „српску мајку“. Наш је народ од памтивека говорио да је брат мио које вере био. Владика Његош се побратимио са везиром Али-пашом Ризванбеговићем, док је православни архиепископ цетињски, Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије прошле године доделио највећу медаљу СПЦ рођака Али-паши Ризванбеговићу, не правећи никакву разлику између хришћана и муслимана Црне Горе.

Ви сте били изложени голготи због своје критике титоизма и енверизма. Време је показало да сте били у праву за многе ствари. Какво је ваше виђење даљег развоја албанске идеје на Балкану. Да ли је Балкан у опасности, да ли је део Европе на путу ка албанизацији?

— Ако Албанцима предочимо документа и чињенице да они нису аутохтони ни у самој Албанији, камоли ван њених граница; да нису ни Илири, камоли и Пелазги; ако Албанце убедимо да прихвате научну истину о свом пореклу, они ће постепено ревидирати ставове и повући се са својих екстремно националистичких, шовинистичких и расистичких позиција. Притом треба да се предузму мере према оним Албанцима који нису Албанци, који су наши, а праве нам се већи Албанци и од самих Албанаца. Као што су они према нама немилосрдни, и ми треба да им одговоримо сличним језиком. Не мислим да треба поновити нову истрагу потурица. Никако! Али предочити им да треба да бирају или враћање свом народу (не и вери), или да изаберу да буду тамо одакле су дошли они са којима су се ујединили против свог народа. Треба знати да један добар део Албанаца нису Албанци и, како рекох, они су гори и од самих Албанаца. Са аутентичним Албанцима треба да се споразумемо на бази међународног закона о дијаспори. Треба да им свим силама да тражимо поштовање и примену тог закона. Ако се буду предузеле ове мере, мислим да ни Балкану не прети каква опасност од Албанаца. У супротном, не само Балкан, већ и Европа, убрзо ће бити угрожена, јер се Албанци енормно множе, па и милом и силом асимилују друге.

Бранкица Ристић

Извор: Спутник

Pin It on Pinterest

Share This