Архиепископ берлинско-германски РЗЦ Марко служио Литургију у Цетињском манастиру

8. септембра 2017. - 18:18

Архиепископ берлинско-германски Руске заграничне цркве господин Марко, који са групом поклоника, Руса, Бјелоруса, Украјинаца и Њемаца, борави у посјети Митрополији црногорско-приморској, служио је 8. септембра, на празник Светих мученика Адријана и Наталије Свету службу Божију у Цетињском манастиру.

Саслуживало му је цетињско свештенство и свештеномонаштво, а за пјевницом су били ђаци Богословије Светог Петра Цетињског.

Светој служби је присуствовао и у њој молитвено учествовао Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије.

Након светог причешћа, Митрополит Амфилохије је поздравио и вјернима представио Владику Марка ријечима да се ради о архијереју који је београдски ђак и, како је рекао, на неки начин духовно чедо преподобног Јустина Ћелијског.

„Он је познати православни богослов, иначе по тјелесном поријеклу Њемац, али у Цркви Божјој нема Јелина ни Јеврејина, роба ни слободњака него смо сви једно у Христи Господу“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Владика Марко је заблагодарио на могућности да се заједно са вјерницима из своје Епархије може поклонити руци Светог Јована Претече и Крститеља.

„Многи наши архијереји су били студенти вашег Богословског факултета у Београду и ми до дана данашњег имамо осјећај велике благодарности српском народу и краљу Александру“, рекао је он.

Он је казао да је Руска загранична црква носила и да и даље носи свједочење хришћанства у западном свијету.

„Ми се налазимо у многим државама, од Америке до Аустралије, готово би се могло рећи од сјеверног до јужног пола. И у нашој Цркви имамо људе, не само руског поријекла него и много странаца који су били крштени у нашој Цркви и који су примили нашу праву вјеру“, рекао је Архиепископ Марко.

Руска загранична црква основана је у Краљевини Југославији, након што је краљ Александар хиљадама руских емиграната, избјеглица од насиља бољшевичке револуције омогућио пријем и боравак у својој држави.

Владика Марко је рекао да се Руска загранична црква и сада свакодневно моли за покој душе блаженопочившег краља Александра.

У знак благодарности краљу Александру и нашем народу први поглавар Руске заграничне цркве Митрополит Антоније Храповицки тада је краљу поклонио три велике светиње: десницу Светог Јована Крститеља, честицу Часног крста и икону Богородице Филеримосе.

Након априлског слома 1941. светиње су пренијете у манастир Острог, одакле су их комунистичке власти отеле педесетих година прошлог вијека. Рука Светог Јована и честица Часног крста касније су предате Митрополији црногорско-приморској и оне се чувају у Цетињском манастиру, а икона Богородице Филеримосе и данас је утамничена од стране црногорске државе, од које је Црква потражује и очекује њен скори повратак осталим двијема светињама.

Рајо Војиновић

Фото: Јован Радовић