Богослужење на 23 недељу по Духовима у Цркви Светог Ђорђа

13. новембра 2017. - 15:17

Христова Црква, 12. новембра прославља највећег ктитора међу Немањићима – Светог краља Милутина, сина Урошевог (I) и оца Стефана  дечанског; ктитора Грачанице, Богородице Љевишке, манастира Бањска, Цркве у Хиландару, Солуну, Софији, Јерусалиму… Непоколебљивог борца, против папске уније.

Да не заборавимо, да је 12. новембар такође посвећен још једном исповеднику, Варнави Хвостанском, мученички пострадалом за Правду Божију.

Светом Литургијом тога јутра у Цркви Светог Ђорђа под Горицом, началствовао је његов јереј Блажо Божовић, уз саслужење протојереја ставрофора Милете Кљајевића и многобројног верног народа који је тог сунчаног јутра пристизао у порту овог древног храма.

Прочитавши Свето Јеванђеље о човеку кога су демони мучили а које је описано код Апостола Матеја, Марка и Луке још 2000 година раније – интересантном беседом,  началствујући свештенослужитељ јереј Блажо  Божовић обратио се присутнима, осврћићу се на догађај од претходног дана, који се десио у Подгорици, подсећајући све нас на речи Владике Николаја Велимировића:

,, Главна је особина људи који су опседнути ђаволима, да чине само пакост и зло – будући да су обнажени од свакога добра.

На идентичан начин, баш као и у Јеванђелској причи, одиграо се догађај од прије неки дан, у нашом главном граду, недалеко од нас.

… Човјек је избо ножем полицијског инспектора, г- дина, Марка Дробњака, након што је над једном госпођом извршио разбојништво – отевши јој новчаник из руку. Онако крвав, инспектор је успио да услика телефоном насилника и починитеља овог недјела.

По сликама сам схватио да је нападач вишегодишњи хероински зависник, баш као и гадарински бесомучник – кога су демони мучили већ дуго времена.

А, зашто их поистовјећујем ?

Има једна књига која носи назив, Ђаво у праху. У којој се каже да је хероин сам ђаво, којег човјек преко праха сам уноси у организам, тј. у себе.

На фотографијама које су изашле у дневној штампи, види се агресивни лик који је усликан са све крвавим ножем у руци, и енергија, која никако није људска, него рекао бих, демонска.

Тако смо и ми од прије неколико дана добили нашег подгоричког бјесомучника, који у свом лудилу, баш као гадарински бјесомученик, није давао дамама проћи путем, што им није хтео отети новчаник, отргнути ланчић и нанети им избиљну психичку трауму и стрес.

Да није било инспекторове жртве, пропраћене његовим рањавањем – отети новчаник би био само један у низу пријављених случајева у полицији, те овај догађај не би доспео у јавност и оставио тако силовит утицај на грађане.

Нећемо заборавити ни девојку од 22г. која је остављена на пумпи у Јазу, 2012. г. – да умре од последица прекомерне дозе наркотика.

Тако, подгорички бјесомучник, није одвојен случај, те нажалост имамо црногорске бјесомучнике којих је према проценама невладиних организација, које се баве сузбијањем злоупотреба дроге и психоактивних супстанци – 15.000.

Они, као што знамо имају своју поткултуру, махом не спавају по кућама као ни гадарински бјесомучник, већ по напуштеним зградама и оронулим гробовима – где се нерјетко могу наћи и иза наше Цркве.

Данас, у Ц. Гори, поред зависника од хероина има и 30.000 зависника од алкохола.

А гдје су коцкари ?

Као што знамо, коцкарнице су на свакој улици, тзв. терминали за клађење у сваком локалу и кафићу.

А где су гејмери, таблетомани ?

Грађани Ц. Горе су како је пренела штампа, те 2014.г. попили највише седатива у Европи.

А где су зависници од телевизије, мобилне телефоније, интернета и др.

У овим ситуацијама када дође до злоупотребе ових различитих видова разоноде и разбибриге  – не на неки начин – већ на конкретан начин,  уносимо нечастивога у себе.

Лијечити овакве људе, вели Владика Николај, значи Васкрсавати мртве.

А шта ми радимо у овом храму Божијем и на овој Светој Литургији, за разлику од  бјесомучника ?

Уносимо Живог Бога у себе ! Примамо Тијело и Крв Господњу, очекујући, вјером и љубављу, да свако од нас добије Христа према својој моћи и потреби.

Знајући да смо сви ми на овом свијету, свако од нас, мученици, не чинимо безумни као грађани Гадаре – већ призивајмо и молимо Бога  – Дођи Христе и буди са нама, међу нама и у нама, једини љекару душа и тијела наших.

Са овога Светога мјеста, позивамо све оне гадаринске мученике којима је потребна помоћ и лијечење, као и породице зависника да дођу у Цркву Божију, да се јаве својим свештеницима, да заједно састрадавамо, да се у Христу преображавамо и заједно саваскрсавамо.

Христос је међу нама ! “

Примивши у себе Христа Васкрслог, парохијани Цркве Светог Ђорђа са својим свештенослужитељима наставили су заједничарење у  гостопримници, овог Светог храма.

                              Елза Бибић