Дан строгог поста и жалости

6. априла 2018. - 10:25

Један од најљепших и најрадоснијих српских обичаја који се задржао до данас, чак и у градовима, јесте фарбање јаја за Васкрс. По устаљеној традицији, васкршња јаја се боје (фарбају) на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и Јерусалиму.

– Велики петак за све хришћане је дан строгог поста и жалости. Они који се тога досљедно држе припремају храну на води или чак уопште не једу и не пију до заласка сунца. Сматра се неумјесним, празнословље и било какво смијање, радовање или слушање музике, што можемо препознати и у богослужбеним правилима да на Велики петак не звоне звона, већ се богослужења најављују дрвеним клепалима – каже јереј Драгослав Ракић, парох паштровски.

Он додаје да смо позвани да ове дане учинимо да најприје буду дани молитве за нас и за све оне који су изгубили своје животе страдајући, понекад не знајући зашто, понекад због својих гријехова, или било којих других разлога…

– Да се молимо да Господ живе укријепи да имају снаге да одоле непријатељима својим те да се боре против зла, а сви заједно да се радујемо радошћу Васкрсења јер је Господ васкрсао – каже свештеник Ракић.

Јаја се могу фарбати и дан прије или послије, ако смо одређеним животним, пословним околностима апсолутно онемогућени, јер полазна тачка тог чина јесте дјело које се чини у славу Божију и свакако да приносећи Богу славу и хвалу не треба да се законски оптерећујемо неким казнама којима нас страше квази духовници.

– Домаћица се најприје прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у коме ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освећене водице која је освећена у току Васкршњег поста или раније. Прво обојено јаје, оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се „чуваркућа“. Прије фарбања, јаја се могу „шарати“ разним техникама које млади родитељи и дјеца радо практикују. На јајету се обично пише X. В. и В. В. (Христос Васкрсе и Ваистину Васкрсе), цртају крстиће, цвјетиће и друге лијепе фигурице – испричао је отац Драгослав.

Јаја се фарбају у спомен на догађај када је Света Марија Магдалина Мироносица (то је она дјевојка, која је са Пресветом Богородицом, непрекидно била уз Христа у току његовог голготског страдања, и којој се Христос првој јавио по Васкрсењу), путовала у Рим да проповиједа Јеванђеље, и посјетила цара Тиберија. Тада му је предала јаја и поздравила га ријечима: „Христос Васкрсе“, а он не вјерујући у Васкрсење ријечима да је то могуће као и то да ова бијела јаја постану црвена, и Господ, наравно, учини црвенима за свједочанство свима.

– Црвена боја симболише Спаситељеву, невино проливену крв на Голготи, али је црвена истовремено и боја васкрсења. Јер, васкрсења нема без страдања и смрти. То је, дакле, првенствено боја хришћана и цркве…- појаснио је свештеник.

Васкршње славље
Када сване дан Васкрсења Христова, са свих православних храмова дуго звоне сва звона, и јављају долазак великог празника.

– Домаћин са породицом одлази у цркву на Свету Васкршњу службу. Послије службе, народ се међусобно поздравља ријечима: „Христос Васкрсе!“ и „Ваистину Васкрсе!“ Тај поздрав траје све до Спасовдана. Кад се дође из цркве кући, сви се укућани међусобно поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин онда пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане који стоје на молитви, предаје неком млађем кадионицу и овај кади цијелу кућу. Уколико не умију да отпјевају Васкршњи тропар, наглас се чита „Оче наш“ и друге молитве које се знају напамет, или се читају из молитвеника. Послије заједничке молитве, поново, једни другима честитају Васкрс и сједају за свечано постављену трпезу – појаснио је парох паштровски.

На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тада настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче.

– То је велика радост, нарочито за дјецу. Приликом туцања изговара се  „Христос Васкрсе“ и „Ваистину Васкрсе“. На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остало јело. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим понудама – појаснио је свештеник.

Друга тумачења

Постоје и друга тумачења која задиру у дубљу, предхришћанску историју. Колико год се празновање разликује од народа до народа, па и од региона до региона, фарбање јаја је најпрепознатљивији симбол Васкрса.
– Истина, и ту постоје локалне особености и утицаји предхришћанске традиције, а поједини обичаји су модификовани током вјекова. Јаје је одувијек симбол плодности, обнављања природе и живота. У Месопотамији, Египту, античкој Грчкој и Индији вјеровало се да је свијет настао из јајета. У вријеме паганства, слављен је почетак прољећа на дан равнодневнице, благосиљањем сјемења разних биљака и полагањем обојених јаја на олтар у храмовима. Према појединим тумачима, овај обичај симболише и одваљен и распукнут камен са гроба из кога је Христос васкрсао. Други пак објашњење налазе у дубљој, претхришћанској историји, сматрајући да је разбијање љуске јаја симболисало преломни дан у години, тј. почетак новог животног циклуса у природи – каже отац Драгослав Ракић.

„Доскакутали“ зечеви

Шарена васкршња јаја традиционално се поклањају и у дане иза Васкрса. У прошлости су младићи и дјевојке даривали једно другом шарено јаје као знак љубави или наклоности.

– Поклањањем васкршњег шареног јајета прећутно је даван или тражен опроштај. И то је важна и суштински веома битна одлика Васкрса: на тај дан све свађе и непријатељства треба окончати. У овој нашој ери глобализације, и у наше крајеве масовно су „доскакутали“ и ускршњи зечеви, чији „преци“ потичу из англо-саксонске предхришћанске традиције, у којој је ова животиња сматрана отјелотворењем богиње плодности, због брзог размножавања – испричао је Ракић.

Р.К.

Извор: Дан