Дио моштију светог Стефана Троношког на благослов цркви Светог Ђорђа под Горицом

23. септембра 2017. - 23:28

Празник Рођења Пресвете Богородице у Цркви светог Ђорђа под Горицом увеличао је и долазак дијела моштију светог Стефана Троношког, који је по благослову Владике шабачког Лаврентија донио у овај храм протојереј – ставровор Велибор Џомић, старјешина Цркве.

Началствујући Светом Литургијом на овај велики празник отац Велибор се након прочитаног Јеванђеља обратио присутним вјерницима празничним словом у коме је истакао да стално славећи Свете а посебно  велике празнике, као и овај, Рођење Пресвете Бодородице, знамо да смо на универзалним свечаностима, на саборима, колу духовном, које траје вјековима и које ће трајати док је свијета и вијека .

,, Такав је и празник којег данас прослављамо… Рођена од својих часних и честитих родитеља Јоакима и Ане, која је од младости била посвећена Господу и само као таква – удостојена била тог чудесног благослова – да у своју материнску утобу – тајно, неизрециво, безмужно, смјести Спаситеља, Искупитеља свијета, Избавитеља човјечанства, Господа и Спаса нашега Исуса Христа; али, да нам Она кроз свој живот и кроз свој велики подвиг и велико дјело, покаже и тајну смирења и да нам донесе тајну спасења „.

,, Тако ми прослављамо Свету Мајку Богородицу, којој је на Голготи прободен Син на Крсту и прободено Њено срце, Материнска Љубав, али која је могла да прими сав свијет, свакога човјека, свакога хришћанина – да му буде истинска мајка, заштитница, путеводитељка… “

,, Колики је Њен благослов и колика је још већа благодарност вјерног народа Божијег, најбоље можда сведочи колико је чудотворних икона Пресвете Богородице – њена материнска љубав и рука која све покрива – Коју молимо да умоли Сина Свога и Бога Нашега  да нам испуни све оно што је добро и корисно за нас и наше спасење, да нам подари покајање, да нам да утјеху у свакој нашој тузи, невољи душевној; таман и  да није ништа друго до оног Молбеног канона Богородици који се чита у свакој невољи и тузи душевној, довољно је да сваки човјек (а нема тога који се у току свога живота барем једном, није нашао у невољи духовној и тузи животној) прочита тај Молбени канон да ту своју муку, приносом Њој искреним молитвама, осети као руком однесену – сву муку, сав терет, све оно што стиска и притиска, људску душу, срце и савест; Њена материнска Љубав све покрива… И зато није чудо што је највећи број чудотворних икона у хришћанству, насликан са Ликом Мајке Божије; Само у нашем народу да поменемо и Богородицу Тројеручицу, Млекопитатељницу на Светој Гори и Пећку Красницу – Богородицу у Пећкој Патријаршији, Чајничку Богородицу која се данас слави, па да поменемо Лепавинску и друге…  Богородицу Казанску, Кузбанску у Руском и другим народима – толико чудотворних икона; само у Хиландару скоро 30 чудотворних икона има Мајке Божије. Њена Љубав Божија покрива све, Њој данас приносимо молитве и ка Сину Њеном и Богу нашему – да подари нама, мира, здравља, радости, духовног укрепљења, спасења, доброг дјела на путу спасења, на путу Господњем „.

На крају је отац Велибор говорио о чудесном житију светог Стефана Троношког.

„Старином је потицао из чувеног Текериша из једне велике и угледне породице Јовановића и у младости се посветио Господу у Светој задужбини немањићкој, Троноши. Примио је управу манастира 1792.г. након што су Турци после Свете Литургије на улазним вратима манастира сабљама исекли његовог претходника архимандрита Мојсија у комаде и он је од тада, па до 1799.г. до  првог српског устанка био настојатељ тога манастира. У историји је познат и запамћен и као учитељ Вука Караџића, који га је првим словима научио и љубављу према књизи, надахнуо. Караџић га је у својим делима описао као танка, висока подвижника, висока чела који је народ поучавао да не лаже, да не краде – дакле, да живи по заповестима Божијим. Да се чува од Турскога зулума, да Турцима једне друге не пријављују – да их ови не би после мучили и глобили. Био је истински народни трибун, нешто попут Светог Петра цетињског;  кренуо је са својих непуних 40 г. те положио живот свој, јер је у време великих глади и великих преламања, и сукоба интереса османског царства  и западних сила (првенствено Аустрије) који су ломили копља преко нашег народа – као што то и данас раде – пошао да моли зворничкога пашу да подари народу мало кукурузног брашна, проје, да би народ презимио, да би преживио, са молбом да то после врати. Наравно, није му дао – али га је отровао; његово тијело пренешено је у манастир Троноша и тамо је погребено, како Вук  Караџић записује – са десне стране јужне стране манастирске Цркве. Но, Божијим чудом откривене су његове мошти. А Бог је дао да мошти и његовог претходника архимандрита Мојсија, не буду тамом земаљском и земљином кором покривене, него су и оне откривене, па ће и он, ако Бог да, бити откривен да и његово име и његов Свети живот уђе у диптих Светих, Православне Цркве „. Отац је казао да он ,, није сахрањен као човек, као што се људи сахрањују него је сахрањен у комадима како су га монаси нашли, кад су извршили ископавање “ и да је ето Божијим благословом ,, учествовао у спремању и облачењу свештене одежде, полагању у Чесни кивот, моштију овог Светитеља. А кроз древна времена је била пракса да они који учествују у томе добијају духовно укрепљење, духовни подстицај на духовно утврђивање – на основу чесних делића чесних моштију Светитеља које се раздају хришћанима – да би их крепили, снажили у свима њиховим, биједама, мукама и невољама „.

,, Божијим благословом и молитвама Светога Ђорђа, Митрополит наш, по благослову Владике Лаврентија, дао је и за овај Свети храм једну честицу, делић Светих моштију, преподобног  Стефана Троношког, коме смо и ми данас отпевали овде тропар, молитвену химну којом га прослављамо; славиће се сваке године 17.септембра у ове дане, ако Бог да, (древни је обичај чије су мошти у неком храму, да се тога дана служи Света Литургија) тако да ту имамо мошти Светог Серафима Саровског, великога руског светитеља и чудотворца и ево, имамо данас мошти Светог Стефана Троношког да се и овде пјева кроз уста вјерних  овом новом Светитељу, као служитељу Христа Бога Живога, као учитељу благом и пастиру добром, који је живот свој положио за стадо своје, који је био лучоноша светосавске просвете, начало слова и љепоте језика српскога, вуковскога, као преподобном Стефану Троношком кога молимо да са свима Светима, рода нашега крстоноснога, умоли Христа Бога Спаситеља свијета да просвети и спасе род наш, српски, православни „.

,, Тако смо се и данас овде на овај празник након уношења делића Његових чесних моштију, помолили, отпјевали, овај тропар, помоливши се овом новом угоднику Божијем да благослови све нас овде данас сабране у овом Светом храму, да благослови овај град, храм, овај народ, земљу и сав свијет на све четири стране свијета, да утврди у вјери, истини, правди, љубави, врлини, трпљењу у свим оним Светим врлинама којима је животом својим показала и посведочила Мајка Божија. Њој Царици Небеса, Њој Царици Тишине, данас приносимо молитву да умоли Сина Свога и Бога нашега, Живога и Истинитога Бога, Оца, Сина и Духа Светога – да подари мир, љубав, радост, напредак, слогу и да Она убрише сваку тугу рода нашега крстононога и светосавскога „.

Након присаједињења са Христом, свештенослужитељи Цркве Светог Ђорђа преломили су славске колаче данашњим свечарима.

А затим су парохијани наставили заједничарење у црквеној гостопримници  храма Светог Ђорђа у пријатном расположењу.

                                               Елза Бибић