Izaberite stranicu

Данас, 23. септембра 2014. г. Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије посјетио је бихаћку парохију. Епископа је испред храма Св. Тројице у Бихаћу дочекао парох бихаћки, протонамјесник Далибор Ненић.
Отац Далибор је упознао Епископа о радовима који се тренутно воде на храму Св. Тројице и о следећим планираним радовима, као и томе да је за цркву наручено звоно, које ће након више од двадесет година поново да позива вјерни народ Цркве Христове на службу Божију.
Храм Св. Тројице у Бихаћу је још увијек у изградњи. Тренутно се изводе радови на иконостасу, који је добрим дјелом и завршен. Очекују се радови на вањском уређењу храма, који према предрачуну  износе 51.126,00 КМ. Поред тога потребно је санирати и уредити ограду око црквеног дворишта, завршити радове на електричним инсталацијама храма, завршити радове на гријању, купити и поставити звоно, као и опремити храм црквеним инвентаром потребним за неометано служење Богу.
Највећи проблем за реализацију поменутих радова су финансијске природе. Међутим, за завршетак радова треба још много средстава. Управа Црквене Општине Бихаћ се обраћала на разне стране и на расписане конкурсе, који су и поред тога што у федерацији БиХ једино у Бихаћу и Мостару нема православне цркве, остали без икаквог одговора. Чудно је то, јер православни храм у Бихаћу би имао велику улогу у градњи мира, толеранције и међунационалног разумјевања. Постојао би као доказ мултиетничности, о којој се у Босни и Херцеговини тако много говори. Храм Св. Тројице у Бихаћу, иако има мало вјеника има потребу да се заврши, јер је Бихаћ град од преко 80.000 становника. Бихаћ је универзитетски град, у њему се његује туризам и људи долазе са свих страна и желе, између осталог, да посјете и православну цркву, која нажалост није завршена.
Историја Цркве у Бихаћу је јако живописна. Храм Св. Тројице у Бихаћу првобитно је подигнут 1867. године у насељу Језеро. Доласком Аустроугара у Босну и Херцеговину храм је 1879. године у мјесецу марту из Језера пресељен у уже језгро града. Будући да је нова локација на којој се црква налазила био градски бедем, који се почео урушавати, Земаљска влада Босне и Херцеговине је додјелила нову локацију у непосредној близини старе цркве. На новој локацији је започета градња новог храма, те је 1894. године на празник Св. Тројице освећен камен темељац. Четири године касније 1898. године на спомен св. великомученика Пантелејмона од митрополита Николаја Мандића освећен је и сам храм, да би 1923. године постао саборни храм новоосноване Епархије бихаћке. Нажалост, његова љепота није опстала дуже од половине једног вијека. У мрачном периоду новије људске историје храм је страдао заједно са својим народом као прва срушена црква у НДХ. Послије Другог свјетског рата општинска власт је рјешењем бр. 1178/59 од 25.10. 1959. године одузела земљиште на којој је био храм и на њеном мјесту се данас налази зграда општине Бихаћ. Од 1941. године до данас у Бихаћу и његовој околици не постоји освећен храм Српске православне Цркве. Осамдесетих година прошлог вијека започета је градња новог храма Св. Тројице на потпуно новој локацији, поново у насељу Језеро. Освећење темеља служио је 1986. године Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем. Због протеклог рата градња је обустављена и храм је као зидина стајао пуних двадесет година. Радови су настављени 2012. године и трају до данас.

Протонамјесник Далибор Ненић

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Pin It on Pinterest

Share This