Изградња гумна и панорамског прилаза при цркви Светог Саве у Ђенашима

5. децембра 2017. - 21:23

Обнови духовној потребује и обнова светиња.

Благодарећи Богу, Светом Сави, црквеним одборницима и добрим људима, којих ће ако Бог да, надамо се бити и још више, поред духовне кренули смо и са обновом светиња – изградњом, како нам то пост својом особеношћу и карактером налаже.
Раније започета изградња гумна испред цркве Светог Саве у Ђенашима, ових дана је настављена. У току су радови на поплочавању сједећег, зидног и подног дијела – фино штокованим каменом прве класе, затим израда степенишног прилаза до гумна, потпорне позиде прилаза и мале терасе поред гумна. Сви радови се врше са посебно обрађеним каменом за ту потребу. По завршетку израде гумна, у порти су планирани и други радови на култивисању и уређењу њеног простора као и садржају који ће посједовати, када вријеме и могућности то дозволе.
Положај Цркве Светог Саве и њене порте је препознат као једно од најљепших панорамских локација у Црној Гори, која очаравајућим погледом који се пружа изнад острва Свети Стефан, ни једног поклоника који се ту нађе не оставља равнодушним. Цркву Светог Саве многе локалне и стране, посебно руске медијске куће и агенције за различите свечаности препознале су као мјесто на којем многи желе да забиљеже себи драге породичне тренутке.
Ми као домаћини смо дужни и обавезни да се постарамо да их поред свега другог, уредношћу цркве и просторном уређеношћу порте што боље амбијентално угостимо и цијели крај а и себе кроз њу представимо. Стога, свака помоћ од свих вас је добро дошла. А посебно молитвом или барем добрим мислима, јер и то ће већ бити помоћ, зато што су свијетле мисли такође оружје, по ријечима Владике Николаја.
Будући да знамо, да се човјек састоји од душе и тијела и да пост самим тим има двије основне димензије духовну и тјелесну, за који, од прилике, свако од нас зна како се упражњава и чему служи; Господ је дао човјеку заповјест и да непрестано напредује у врлинском животу, сазнавању и откривању истина наше вјере, и да за вријеме поста обогаћујемо свој духовни, интелектуални и унутрашњи свијет, да сазнајемо и промишљамо о ономе што доноси смисао и радост нашем животу и самим тим непрекидно га обнављамо и припремамо за вјечност.

Та иста обнова се огледа и у нашој физичкој обнови, поред промјене врсте хране, ми треба да мијењамо навике, свакодневница у нама и око нас треба да је другачија, духовно и Богоносно обликована, да пресвучемо материјалне и пролазне мисли у вјечне, радосне и блиставе јер за сусрет са Господом се спремамо а не са архинутриционистом па се често пута више бринемо за смањење засићених масти, вишка калорија, детоксикације итд.; све је то потребно али гдје је вјечност и колико се за задобијање ње старамо, о томе требамо мислити.
Како човјеково биће тако и једна парохијска заједница или један народ или сва твар, као једно биће, ступајући у пост, улази у његове двије димензије. У духовној, редовније идемо на богослужења, чешће се причешћујемо, једни друге подстичући на заједничка молитвена сабрања, поучавамо у вјери, помажемо у праштању завађених итд.

Црква се вјековима постарала да и богослужења буду или дужа или побожнија или мало другачија, да би се заједница радосније могла са извора вјечности, радости и мира напајати и духовно јачати; У тјелесној димензији поста заједница чини и физичку обнову, хумане активности – добра дјела, на која нас Апостол Јаков опомиње да је вјера без дјела мртва. У тој обнови старамо се да дамо свој допринос, да и при храмовима, у својој парохијској заједници обновимо ако је нешто потребно. А ако неко жели да се обнавља увјек ће наћи да је негдје нешто потребно, нарочито када је у питању украшавање или уређивање мјеста гдје се са Господом састајемо.
Размишљајте о томе, како и на који начин и ви можете својој заједници (парохијској, мјесној, комшијској, квартовској) помоћи, у складу са својим могућностима, или одређеном идејом подстакните одређена удружења да то спроведу, питајте свог свештеника да вам помогне у томе, или шта је потребно вашој оближњој цркви, а Господ, Пресвета Богородица и Свеци Божији ће вам благодатном мјером заблагодарити на труду и подвигу који сте им подарили.

 Парох паштровски
протојереј Драгослав Ракић