Izaberite stranicu

1-Prije obnove-Manastir Donji Brceli

Манастир Светог Николе у Брчелу прије обнове

Кратки историјат манастира

У литератури се најчешће наводи да је манастир подигнут у 14. или 15. вијеку. По народном предању храм Светог Николе подигла је Јелена Балшић, кћерка Светог кнеза Лазара, почетком 15. вијека. Током историје био је духовни, политички и културни центар Црне Горе. Такође је третиран и као саборна црква Црмничке нахије. Поред тога, овај манастир је био и просвјетни центар ове области, тако да је  Његош овдје основао прву сеоску осмогодишњу школу. Оно што је од посебног значаја јесте да је у овом манастиру неколико година боравио Шћепан Мали, као господар Црне Горе, тако да се може рећи да је ту једно вријеме била и црногорска престоница. Историчари свједоче да је Шћепан Мали овдје убијен и сахрањен. Оно у чему нема разлике, код разних аутора, је предање да је у њему сахрањен лажни цар Шћепан Мали и чињеница да је храм 1861. г. обновио  књаз Никола I Петровић Његош.

Међутим, корисно је знати да у Љетопису основне школе у Брчелима за 1889. годину, која је радила у овом манастиру, управљајући учитељ поп Никола Јовановић наводи сљедеће: ,,Племе Брчели добило је име по брдима, која га са свих страна окружавају. Племе ово састављено је из четири села: Горњег села, Доњег села, Томића и Бријега; а свако село састављено је из повише породица. Већином су све породице досељене за вријеме владајуће породице Црнојевића, а понеке су се породице нашле овден од прастарог времена досељене. У овом племену има многобројних; цркава од којих су неке озидане у новије доба, а неке су стародревне. Прва и најглавнија црква у овом племену јест Доњи манастир посвећен Св. Чудотворцу Николају. Ово је саборна црква све Црмничке нахије. Овај је манастир дала озидати Краљица Јелена, супруга Уроша Великога Немањића. Црква је доста лијепо озидана. Одмах до цркве сјеверно озидана је једна кућа, у коју су биле четири подземне собе; три собице више земље, а изнад ових у најгорњем боју опет три. На западну страну од ове озидана је била сијеница – а пред њом пећ. Под олтаром од цркве био је рибњак начињен. Ово је био љетњи дворац господара из владајуће породице Балшића; а и Краљица Јелена, кћер Томе Палеолога, која се у вријеме страдања србског и србских сеоба потуцала по многим српским земљама, стала је у овом манастиру дуже времена. У овом манастиру пребивао је Шћепан Мали скоро двије године. Ниже манастира к истоку био је почео зидати подземну тамницу, на коју је био наврнуо поток прозван по његовом имену Царински поток, да са висине од 15 метара пада на сужње у тамницу. При минавању камена, крчећи пут из Горње Црмнице покрај ријеке Ораховштице пут црмничког пазара избије му мина очи, на мјесто Алиноји сками у врх Ораховског поља; а скончао је овако: по наговору паше скадарског дође овден неки Грк по имену Тодор, те га убије у спавању, па одатле утече у Скадар. У овом манастиру становали су по два, и понекад и три калуђера, те су се богато издржавали од прихода манастирских, пошто је сва Црмничка нахија десетак од сваког рода из царства биља давала, као: руметина, пшенице, ражи, свију врста лука, вина, а из царства животиња: оваца, јаради, вуне и сира. Овај је манастир био уточиште убогих, гостопримни дом страних путника, сигурни ослонац сваког сиромаха за зајам у вријеме сједбе пољске; а нарочито је био дом просветни, те су се у њему сабирали на науку из ове нахије и Ријечке сви они младићи, који су се спремали свештеничком чину. Од свију калуђера који су осим свештеничке дужности вршили и учитељску, најглавнији су били: Гаврило Ћурашковић, игуман Брајић, Стеван Лазаревић Грбљанин и Гаврило Банаћанин. У доцније доба био је поп Иван Косијер, добар и свештеник и учитељ. Овако је трајало ово калуђерско обучавање у словенском читању и писању све до године 1860. Умјесто школе бјеше једна пространа дворана – кужина одређена за учило, но у њој просто ништа не бјеше без четири проста зида; оздол доњи под, а озгор изнад њега неколико греда непопођених…

Црква ова имала је један притремак пристарији; те године 1859. удари гром у овом звонику таквом силом да звона и камење од звоника находили су се у комате пет минута далеко од манастира. Те године 1861. по дозволи Његова Височанства Књаза Николе I пригради се овај притремак при старој цркви, и нови звоник и звона од новаца истог манастира.

Овај је манастир имао двије своје капеле; једну у врх ораховске равнице, а другу у планини Тројици. У првој бјеху велики амбари за купљење жита са земаља из Ораховског поља, и из млинова, који се одмах до келије налазе, а при другој келији држаше се велика стока.

Године 1880. отвори се школа у Доњем манастиру, а за учитеља буде постављен поп Никола Јовановић. У овом манастиру бише спојене обије школе под управом поменутог учитеља Јовановића. А 1884. премјести се III и IV разред у Горњем манастиру, а за учитеља буде постављен поп Јоко Гојнић, који посље годину дана буде премјештен са управе ове школе због недостатка ученика. А остане троразредна у Доњем манастиру, којој се управа повјери истог попа Николе Јовановића. Школа ова бјеше слабо уређена. Нарочито бјеху мали прозори, те у њој не бјеше довољнога виђења. Те године 1887. по наредби главног школског надзорника господина Ђура Поповића, начине се два велика прозора и пола горњег патоса, који бјеше плијетером начињен, и клаком залијепљен. За ове поправке прошло је 35 талијера и по опћинских.“ (Вукић Предраг, Љетописи основних школа у  Књажевини Црној Гори 1885 – 1908, Цетиње, 2003, ст. 70-74)

3Манастир Светог Николе у Брчелу након обнове

        Капетан Стеван Т. Ђоновић, испред Капетаније брчелске, у обраћању Министру просвјете и црквених дјела г. Јовану Павловићу 25. јула 1890. године наводи сљедеће:

,, Пошто се у овом племену налазе два Манастира; I у Доњем Селу ког је дала озидати Краљица Јелена, супруга Уроша Великог Немањића, у коме су владаоци из Балшићеве породице љетски стојали и прозвали га љетскијем дворцем њиховим; у истом је пребивала Краљица II Јелена, а такођер а Шћепан Мали, ђе се је и преставио. Положај у ком се налази овај Манастир природно је красан и сваком странцу допадан. Од самог постанка калуђери су у њему држали школу те су у истој обучавали дјецу ове нахије и других нахија која се спремаху примити свештенически чин. Његово Височанстно наш премилостиви Господар смилова се те у почетку његове срећне владе, године 1861. преустроји и по новоме плану даде уредити ову школу за све ученике Црмничке нахије, а године 1872. установи Његово Височанство овден главну четвороразредну школу и постави за учитеље два свршена богословца; која је постојала све до године 1884. а тада се укиде због малог броја школа ове нахије, те се не мога потпуњати број ученика по Закону за вишу школу, а оста само код нас троразредна школа са пуним бројем ученика сваке године.“ (Вукић Предраг, Љетописи основних школа у  Књажевини Црној Гори 1885 – 1908, Цетиње, 2003, ст. 652)

Према љетопису попа Јовановића из 1889. и писма капетана Ђоновића из 1990. године произилази да је према народном предању манастир подигла краљица Јелена Немањић, у народу позната као Јелена Анжујска (супруга Стефана Уроша I Немањића познатог као Урош Велики) а да је у вријеме Јелене Балшић (кћерке Светог Великомученика Косовског Лазара) коришћен као љетњи дворац породице Балшић. Јелена, кћер Томе Палеолога, за коју каже Јовановић да је дуже боравила у овом манастиру је  Јелена Палеолог Бранковић,  супруга српског деспота Лазара Бранковића. Према овом предању манастир у Доњим Брчелима je основан у 13. а не у 15. вијеку, што би значило да је основан два вијека раније.

2Манастир Светог Николе у Брчелу након обнове

Манастирска здања

Манастирски комплекс  у свом саставу има сљедећа здања: Храм Светог Николе, остатке манастирског конака и старе школа при храму, двије своје капеле; једну у врх Ораховске равнице, а другу у планини Тројици, трпезарију, зграду некадашње нове школе и привремени монтажни објекат за становање монашког братства

Храм Светог Николе

Стари извори храм помињу као малу грађевину “просте израде”. У непознато вријеме храм је порушен и на исто мјесто подигнут нови, већих димензија, Испод пода новог храма изграђена је засведена просторија-крипта, која је за вријеме Шћепана Малог, служила као тамница.

Hram Sv. Nikole, podigla Jelena Balsic, cerka Svetog kneza Lazara. U njemu je sahranjen lazni car Sscepan Mali. 1861. obnovio ga je knjaz Nikola I Petrovic. Nastojatelj arhimandrit Grigorije Trailovic.

Манастирска црква Светог Николе након обнове

Данашњи изглед храм Св. Никола је добио обновом у вријеме краља Николе, 1861 године. Манастир је обнављан и 1891. године. У љетопису школе брчеоске за 1891/ 92. годину који је писао учитељ Марко Вујачић дана 15. јуна 1892. године пише, између осталог, сљедеће:

,,Год. 1891. поправљата је овдашња црква, изнова мијењат је цио олтар и звоник, који је био порушен од муњевине прошле год. 1890. 7. окт. И ова је радња рађена о државном трошку. Костурница која се налазила под олтар, она је затрпана и затворена. Овом грађевином управљао је Марко Милов Јовановић и поп Никола Јовановић. Марко је примао плату, а поп је радио бесплатно“. (Вукић Предраг, Љетописи основних школа у  Књажевини Црној Гори 1885 – 1908, Цетиње, 2003, ст. 167)

5Иконостас у цркви Светог Николе након обнове

При манастиру је једно вријеме радила основна школа. Зграда школе  се са  сјеверне стране наслањала на сами храм.

Храм Св. Николе је издужена jеднобродна грађевина са изразито високом апсидом и тродјелним звоником на преслицу. Дугачак је око 14,5 м, а широк 6,5 м. Својим димензијама обухватила је основе ранијих храмова. Градиво су правилни тесаници, али је употријебљен и камен сиве боје са старије грађевине што је нарочито уочљиво на јужном зиду и апсиди. Звоник је од двобојног камена – сивог и ружичастог. На западној фасади, изнад врата, налази се мермерна плоча са грбом књаза Николе, његовим монограмом и годином обнове цркве, 1861. На средини фасаде је осмострана розета. Црква је освијетљена по једним лучним прозором на подужним зидовима и апсиди. Због наглог пада терена, у источном дијелу, апсида је споља ојачана потпорним зидом. Храм Св. Николе има и једну специфичну декорацију. Испод кровног вијенца, на апсиди и јужном зиду, постављен је фриз малих аркада са конзолама. Лукови аркада су изведени од сиге, а конзоле од бијелог и ружичастог камена. Овај украсни елеменат, највјероватније, потиче са првобитног храма и овдје је секундарно употријебљен. Унуташњост цркве је засведена полуобличастим сводом, који је ојачан попречним луковима. На бочним зидовима, између снажних пиластера, формирају се прислоњени лукови. Иконостас је рад Василија Ђиновског, са почетка 20. вијека.

Храм посједује значајан фонд обредних предмета и књига, углавном руског поријекла, из друге половине 19. вијека.

8Митрополит Амфилохије у манастиру Светог Николе у Брчелу након обнове

Капеле

Манастир од давнина посједује двије капеле; једну у врх Ораховске равнице, а другу у планини Тројици, које су страдале приликом земљотреса 1979. године и до сада нијесу обновљане

Конак

Манастирски конаци, трпезарија и школа уз храм Светог Николе прво су страдали у току  Другог свјетског рата, а потом су знатно оштећени у земљотресу 1979. године. Приликом санационих радова на цркви Св. Николе послије земљотреса 1979. године, остаци манастирских конака и школе при храму тада нијесу обнавaљaни, него су само конзервирани. Очекује се да Завод за заштиту споменика  доставио потребне услове како би  могла бити завршена обнова и овог дијела манастира, који се налази у регистру споменика културе.

9Јеромонах Никон и монах Јосиф у манастиру Светог Николе у Брчелу након обнове

     Данас манастирско братство користи за становање привремени монтажни објекат који је постављен послије земљотреса 1979. године,  у непосредној близини храма

Током 2009. године трудом блаженопочившег игумана манастира Григорија Траиловића, игумана манастира Ком Хризостома Нешића и доброчинством г. Риста Дрекаловића обновљен је стари објекат трпезарије.

У току је завршетак обнова зграде некадашње нове школе у  близини обновљене трпезарије, која ће служити за економске  и друштвене потребе.

Јован Б. Маркуш

Pin It on Pinterest

Share This