Izaberite stranicu

1-Prije obnove-Manastir Duljevo-1Манастир Дуљево прије обнове

Кратки историјат манастира

Манастир Дуљево налази се у подножју планине Голог врха,на око 470 м надморске висине. Манастир је саграђен у изузетно живописном крају са дивним планинским ваздухом и здравом водом.

По предању чуваном у Паштровићима манастир је подигнут за време цара Душана и посвећен Светом Стефану. Овај манастир је био метох манастира Високи Дечани, јер су дечански калућери путовали бродовима за Свету Гору и Јерусалим, па је било потребно да на приморју имају своје прихвати¬лиште, одакле би кретали даље. Пошто се овај манастир налази у живописном брдовитом крају са дивним планинским ваздухом и здравом водом, служио је и као здравствено опоравилиште побожних хришћана

У овом манастиру эакалуђерили су се многи Паштровићи који су доцније боравили у Дечанима, где су неки били и игумани, као познати Данило Кажанегра (+1820), који је својим дугогодишњим и преданим радом стекао признање “као втори ктитор”. Овде се такође замонашио и будући српски патријарх Арсеније III Чарнојевић (родом Цетињанин). У приземљу веће зграде радила је дуго година манастирска школа. И у овом манастиру састојао се чешће паштровски збор, доносио важне одлуке и мирио поједина братства.

2-manastir Duljevo-staroМанастир Дуљево прије обнове

Многи калуђери бјежећи од турског зулума нашли су овдје склониште.Тако је 1694.године херцеговачки владика Саватије Љубибратић послао одређени број калуђера из манастира Савине у Дуљево,који су овдје нашли свој дом.

Као метох Дечанске Лавре,вјековима је било веза дечанских калуђера са Светом Гором. Игуман Гаврило Куљача, који је као велики противник Уније и Аустрије трпио разна злостављања, имао је велика стада оваца па је бесплатно дијелио млијеко,сир и хљеб свим путницима који су пролазили преко Дуљева за Свету Гору и назад. Још и данас постоји његова “мурва”гдје је дијелио храну сиротињи.

Манастир Дуљево, као и остали паштровски манастири, страдао је неколико пута у својој прошлости. Најтеже је пострадао за време похода Махмут-паше Бушатлије, када га је разорио 1785. године. Паштровићи овог краја, добровољним радом и прилозима, одмах су га обновили сљедеће године.

Danas-1Манастир Дуљево након обнове

У току Првог свјетског рата био је опустошен; аустријске власти однијеле су велико манастирско звоно за које кажу да је имало нарочити звук. Заслугом онда младог калуђера Бориса Кажанегре, манастир је био поново обновљен 1924. г. а манастирске зграде оправљене и преуређене.

И за вријеме Другог свјетског рата страда манастир и свештенство. У близини манастира пострадао је Протосинђел Варнава Бућин (1896-1942) убијен са четрдесет шест убода ножем. И двије монахиње Гордана и Стојанка примиле су мученичку смрт за љубав према Господу.

Администратор парохије манастира Дуљево једно вријеме је био је Архимандрит Дионисије Миковић, а потом је бригу о манастиру водио је игуман манстира Прасквице отац Димитрије Лакић.

Манастир страда и у земљотресу 1979. године, послије кога храм и конаци остају са великим оштећењима.

Манастирска здања

Манастирски комплекс сачињавају: Црква Св. Архиђакона Стефана, манастирски конак, као и остаци ранијих објеката. Непосредно изнад манастира налазе се двије испоснице за које се везује предање о боравку Св.Саве у једној од њих пред свој последњи пут у Свету Гору.

Danas-2.2Манастир Дуљево након обнове

Црква је саграђена од донекле правилно обрађеног тесаника.Скромних је димензија и архитектонски не одступа од типа грађевина који се често јавља на овом просторима. Грађевина је једнобродна са дубоком “полукружном апсидом на источној страни и звоником на преслици са једним отвором”. Храм је непропорционално издужен чему је узрок касније дограђена припрата. Свод је полуобличаст, у виду благо преломљеног лука, што указује на готички утицај запада.

Посебну споменичну вриједност храма Светог Стефана представља живопис у старијем дијелу храма. Посљедице земљотреса из априла 1979. године, допринјеле су открићу средњовјековних фресака у манастиру Дуљево.

Распоред и репертоар живописа изведен је врло осмишљено. По двије стојеће фигуре импостиране су у првој зони сва три травеја. На пиластрима и ојачавајућим луковима постављене су фигуре светитеља, један повише другог. Сцене Великих црквених празника распоређене су на потрбушју свода. У апсиди је, испод Богородице са Христом, уобичајена сцена Поклоњење жртви, те, неочекивано, коњаничке фигуре Светог Георгија и Светог Димитрија.

Danas-3Манастир Дуљево након обнове

На јужном зиду је смјештена ктиторска композиција, два српска владара, од којих један у руци држи модел цркве. Владари имају на себи богато украшене дивитисионе с лоросима, у рукама носе жезла, а на главама круне. Ради се о српском Краљу Стефану Урошу III Дечанском (+1331) и његовом сину као младом краљу Стефану Душану (1308-1355). Портрети у Цркви Св.Стефана могли су најраније настати крајем четврте деценије XIV вијека, тачније око 1340. године, што одговара и предању, по коме је један од њих основао манастир Дуљево. Колорит је необично свијетао, прозрачан, са равнотежом употријебљених топлих и хладних тонова. Читав ансамбл је ријешен монументално, доминирају велике фигуре, без много детаља. Сликар фресака Дуљева, осим високог квалитета његовог опуса, указује на неке иконографске и ликовне одлике које га везују за которско сликарство 14. вијека.

Danas-4Манастир Дуљево након обнове

У млађем крилу конака, на почетку 20. вијека, радила је манастирска школа. И у овом манастиру састојао се чешће паштровски збор, доносио важне одлуке и мирио поједина братства. Са јужне стране комплекса налази се активно сеоско гробље.

Манастир Дуљево наново заживљава од 1992. године, када га однавља отац Сава Коматовић. По преласку оца Саве у манастир Подмаине обнову наставља протосинђел отац Сава Аврамовић све до 2002. године од када манастир Дуљево постаје женски манастир.

Danas-5-stari konakМанастир Дуљево након обнове, стари конак

У фазама се реализовала обнова и ревитализација манастирских конака. Њих чине двије зграде, које су паралелне са црквом. Црква са конацима је ограђена зидом и низом економских објеката.

На празник Светог мученика Корнелија 13. септембра 1999. године Митрополит Амфилохиjе служио је Свету Литургију у манастиру Светог Стефана у Дуљеву. Том приликом Митрополит је освештао обновљени дио манастирског конака и у њему параклис посветивши га Светом Стефану Дечанском краљу српском.

Како је манастир дуго времена био запустио, то не посједује ризницу нити, пак, значајнији покретни фонд.

Danas-6-novi konakМанастир Дуљево након обнове, нови конак

У близини манастира извире позната”Савина вода”, по предању извор Св.Саве.У непосредној близини налази се храст, за кога се каже да је из његовог доба и да се светитељ под њим одмарао. Такође, постоји предање да се овом водом исцјелила војска Цара Душана од трбушног тифуса и да он у захвалност Богу доградио припрату храму Св. Архиђакона и Првомученика Стефана. Кажу да ова вода највише помаже код стомачних тегоба. Сваке године манастир посјећује један брат из Лесковца који се исцјелио водом Св.Саве прије неколико година.

Игуманија манастира Ангелина Трифуновић, некадашња настојатељица манастира Ћелија Пиперска, организовала је живот и рад у манастиру да може служити за примјер. Вриједно сестринство манастира се бави иконописањем, дуборезом, црквеним шивењем и израдом разних препарата на бази љековитог биља.

Јован Б. Маркуш

 

Pin It on Pinterest

Share This