Литургијским сабрањем у Москви патријарх Кирил обиљежио 9-годишњицу патријаршаке службе. Истим поводом патријарх Иринеј служио у Подворју Московске Патријаршије у Београду

5. фебруара 2018. - 9:02

На торжественој Литугији саслужаивао и Преосвећени Епископ моравички г. Антоније, старешина Подворја Српске Цркве у Москви.

Девета годишњица устоличења Свјатјејшег г. Кирила, Патријарха московског и све Русије, обележена је Божанском Литургијом у Саборној цркви Христа Спаситеља у Москви 1. фебруара 2018. године. Саслуживао  је велики број архијереја, свештеника и свештеномонаха  Руске Православне Цркве из Русије и других земаља. У богослужењу су учествовали и старешине подворја сестринских Православних Цркава при Московском Патријарху (Александријске Патријаршије, Јерусалимске Патријаршије, Српске Православне Цркве, Православне Цркве Чешких земаља и Словачке и Православне Цркве у Америци).

Међу служашчим био је векики број старешина угледних манастира, високи црквени великодостојници, руководиоци синодалних одељења. У молитвама су учествовале игуманије појединих манастира, свештенство Москве и и Московског округа, припадници црквених структура, представници парохијских савета, професори и ученици црквенообразовних установа. Присутни су били и представници Државне думе, Московске градске думе, Министарства културе, као и привредници и представници државних и јавних организација.

Свечано богослужење емитовали су уживо телевизијски канали Сојуз и Спас.

На Малом входу  патријарх Кирил је ставио другу панагију о груди Митрополита Риге и Летоније г. Александру, у складу са чланом 2.2.4. Уредбе о наградама, која гласи: „Право ношења друге панагије у оквиру њихових канонских земаља припада предстојатељима Јапанске Аутономне Цркве, Самоуправних Православних Цркава у Молдавији, Летонији и Естонији, Белоруског Егзархата, Митрополитског округа у Републици Казахстану, Средњоазијског митрополитског округа, као и председавајућем Архијерејског Синода Руске Заграничне Цркве“.

Његова Светост г. Кирил је уздигао у звање Архиепископа: Епископа могиљевског и мстиславскогог г. Софронија, Епископа хомељског и жлобинског г. Стефана, Епископа благовештенског и тиндинског г. Лукијана, Епископа подолског г. Тихона и Епископа бечког и будимпештанског г. Антонија.

У сугубу јектенију унете су посебне прозбе за долгоденствије и здравље патријарха Кирила, после чега је Митрополит крутицки и коломенски г. Јувеналије прочитао молитву за Предстојатеља Руске Цркве, да би патријарх Кирил произнео молитву за мир у Украјини.

После Литургије Његов Блаженство Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије прочитао је честитку Светог Синода и уручио Сверуском Патријарху икону Светих царских стратотерпаца.

У наставку је патријарх Кирил одржао патријарашку проповед.

Први потпредседник Државне думе Федералне скупштине г. Жуков упутио је честитке Његовој Светости.

На крају сабрања, патријарх Кирил је уручио висока црквена одликовања за изузетне услуге Митрополиту јошкар-олеонску и маријском г. Јовану – орден Светог благоверног Данила Московског и архимандриту Филарету (Булекову), а поводом 50. рођендана – орден Преподобног Серафима Саровског. Г. В. Лукјаненко је добио орден Светог Серафима Саровског другог степена у знак признања његове помоћи Московској Патријаршији.

Извор: mospat.ru

Патријарх српски Иринеј служио у Подворју Московске Патријаршије у Београду

Евхаристијско славље поводом деветогодишњице патријарашке службе Свјатјејшег г. Кирила. Свечано откривање мозаика на куполи Светог Саве 22. фебруара 2018. године. Очекује се присуство министра Лаврова и митрополита Илариона.

У Подворју Московске Патријаршије у Београду поводом деветогодишњице патријарашке службе Његове Светости Патријарха московског и све Русије Кирила, у недељу 4. фебруара 2018. године торжественом архијерејском Литургијом началствовао је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј. Саслуживали су протојереј Виталија Тарасјев, старешина Подворја Руске Православне Цркве у Београду; архимандрит Стефан (Шарић), настојатељ Спомен-храма Светог Саве;  протојереј-ставрофор Петар Лукић, старешина Саборне цркве у Београду; протојереј Небојша Тополић, парох при цркви Светог Василија Острошког на Бежанијској коси; јереј Иван Делић из Епархије банатске, протођакон Стеван Рапајић и ђакони Александар Секулић и Владимир Руменић. Хор при Светотројичном храму на Ташмајдану певао је са умиленијем.

Литургији су присуствовали: г. Александар Конанихин, први саветник у Амбасади Руске Федерације у Србији и аташе за културу; изасланик Одбране Руске Федерације  г. Андреј Киндјаков и његов помоћник г. Георгиј Клебан; г. Андреј Николајевич Храпунов; директорка Руског дома у Београду гђа Надежда Викторовна Кушњекова, директор Трговинског представништва Руске Федерације у Србији; министар за иновације и технолошки развој  у Влади Републике Србије г. Ненад Поповић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, многобројни сарадници и пријатељи Руске Цркве у Србији.

Патријарх Иринеј је искрено и свесрдно честитао предстојатељу сестринске Руске Цркве деветогодишњицу устоличења, молећи се за његово долгоденствије и изобилну помоћ Божју у ношењу тешког бремена управљања највећом помесном Православном Црквом на свету.

Поздравни говор протојереја Виталија Тарасјева

У поздравном слову протојереј Виталије Тарасјев заблагодарио је Патријарху српском Иринеју на служењу када је принео бескрвну жртву о всјех и за всја на торжественој Литургији, која је продубила и оснажила везе два једнокрвна и једноверна народа, руског и српског. Крстоносни прота Виталије је подсетио да је Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј био учесник великог догађаја и пуноће Руске Православне Цркве у децембру 2017. године, када је обележена стогодишњица од избора сверуског патријарха Тихона после готово две стотине година без патријарха на московском трону.  Подсећајући и на страдање руског народа и Руске Православне Цркве и на безбожничко време које је, Богу хвала, окончано, прота Виталиј је, између осталог, казао:

-Године 1988. руски народ је прослављао хиљадугодишњицу Крштења Русије, чиме су руски народ и Црква ушли у духовни препород који траје до дана данашњег и трајаће у векове. Током тог препорода истакао бих значај служења Његове Светости патријарха московског и све Русије г. Кирила. Подсећам на то да је до 2008. године било мање од две стотине архијереја, а данас их има нешто преко 400. Свјатјејши Патријарх г. Кирил је обавио око 200 канонских путовања, поклонио се светим местима и светињама Руске Православне Цркве широм Русије, од Далеког истока, преко Антарктика и северних крајева, до јужних појасева Русије, које такође није заобишао у свом архипастирском раду. Неуморни рад предстојатеља Руске Православне Цркве г. Кирила подстрек је свим клирицима, свим верницима и монаштву, да сви узмемо свако свој крст  и кренемо за Свјатјејшим г. Кирилом,  да га следимо на његовом путу подвига и служења руском народу и Руској Православној Цркви…

Посебно истичемо речи проте Виталија: У служењу Господу и Руској Православној Цркви, Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил није заборавио ни традиционално добре односе са светосавским српским народом. На свакој Литургији се произносе молитве у свим руским храмовима за здравље и спасење свих оних који живе на Косову и Метохији. Сретењски манастир, који  канонски директно припада Свјатјејшем патријарху Кирилу, посебну пажњу је последњих година усмерио на нормализацију рада велике светиње Српске Цркве – Призренске богословије, која школује кандидате за будући пастирски рад у Српској Православној Цркви у свим њеним канонским областима. Велика је заслуга патријарха Кирила што заједно са руским народом и државом, на чијем је челу председник Руске Федерације г. Владимир Владимирович Путин, помаже украшавање Спомен-храма Светог Саве. Господ Бог нас је удостојио да, по благослову Ваше Светости, 22. фебруара 2018. године јавности бити представљена купола у заветном храму Светог Саве на Врачару, када се у Београду буду налазили високи представници руске државе и Цркве, министар спољних послова г. Сергеј Лавров и Његово Високопреосвештенство Митрополит волоколамски и председник Одељења спољњих црквених веза г. Иларион, истакао је протојереј Виталије Тарасјев, старешина Подворја Руске Православне Цркве у Београду.

У име пунине Руске Православне Цркве, протојереј-ставрофор Виталије Тарасјев уручио је, у препуном Светотројичном храму, Патријарху српском г. Иринеју икону Пресвете Богородице Владимирске, велике помоћнице руском народу и свима који јој се за помоћ обрате.

Благодарећи Господу на дивном поводу за литургијско сабрање, Патријарх српски Иринеј је захвалио проти Виталију на изузетном дару, Икони Пресвете Богородице Владимирске, казујући да православни род српски на силу и благодат светих икона, међу којима је прва у реду управо икона Богородице Владимирске.

Говорећи о јеванђељској причи о блудном сину, из које се види како Господ прихвата покајнике, Патријарх српски је предочио вернима: -Морамо знати да постоји неко ко нас воли и љуби и онда када дубоко падамо услед слабости људске; да има неко ко нас и тада милује и воли, и очекује да му се вратимо као синови Његови, као народ Његов, јер се Бог радује свакоме покајнику, о чему најбоље сведочи данашња јеванђељска парабола.

Патријарх српски о служби Свјатјејшег Кирила

Поводом деветогодишњице интронизације Патријарха московског и све Русије г. Кирила, Свјатјејши Патријарх српски г. Иринеј је казао:

-Његова Светост г. Кирил је велика личност не само руског народа, већ и свег Православља. Данас сви православни народи упућују поглед ка Руској Православној Цркви и руском православном народу и хвала Богу што је прошло време када је ова света Црква била разапета на Крсту. За релативно кратко време васкрсла је Русија и Руска Црква. Данас је она водећа Црква у православном свету. Знамо какав значај имају Цариград, Александрија, Антиохија, Јерусалим, те древне Цркве, дивимо се њиховој улози у прошлости, подражавамо их и данас када нису у том стању и када се боре са многим искушењима, и са своје стране молимо се да одагнају од себе силе зла. Ми поштујемо те велике Цркве, али је истина да је Руска Црква водећа Православна Црква…

Подсећајући на прошлогодишњи величанствен јубилеј Руске Православне Цркве, Патријарх српски г. Иринеј је казао да се свако морао дивити не само томе што је у храму служило преко 450 архипастира, него и духовности и чврстој вери присутних клирика, монаха, монахиња и благочестивих и преданих верника ван храма…

-Ми смо вером, историјом и крвљу један народ, и наше је надање увек било уперено у свету Мајку, моћну Русију. Зато данас , врше велики притисак на српски народ они који би желели да нас одвоје од нас самих. Јер, одвојити се од Русије значи одвојити се од самог себе, и своју судбину узети у своје слабашне руке. Надамо се и у Бога и у народ да у томе неће успети, додао је Патријарх српски г. Иринеј.

Његовој Светости Патријарху московском и све Русије г. Кирилу, који је у кратком периоду учинио много на духовној и материјалној обнови руског народа и Цркве, а у име пунине Српске Православне Цркве, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј пожелео је да долгоденствује на свештеном московском трону на Христовом путу апостолског служења.

На крају свечаног чина, Патријарх српски Иринеј је, са свештенослужитељима Руске и Српске Православне Цркве и верним народом, обавио чин благодарења и молепствије поводом девете године интронизације Патријарха московског и све Русије Кирила.

Зорица Зец