Izaberite stranicu

Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Г. Амфилохије 5. јуна 2015. године, у пратњи свештеника Јована Пламенца и протођакона Игора Балабана, посјетио је скулптора Мија Мијушковића у његовом дому у Сувом Потоку у Сутомору.

Митрополит и Мијушковић разговарали су о смјештању сталне поставке дијела Мијушковићевих скулптура на Саборном храму у Бару, поводом великог јубилеја Српске православне цркве – хиљадугодишњице мученичког страдања Светог Јована Владимира.

 

Вајар Мијо Мијушковић рођен је 1931. у Црној Гори гдје живи и ствара, у амбијенту гдје се на релативно малом простору додирује, здружује или раздваја богаство вегетације, тврди камен и море. И гдје год је одлазио, а одлазио је често у различите крајеве свијета, прије свега да упозна разнородност природе, да посјети музејске и галеријске ризнице, увијек се враћао крају из којега потиче. Сада му је станиште и атеље у Сутомору код Бара, на размедји камених брда и мора. Медју растињем које се са муком одржава у камењару.

MIJO - 1 - PR Korice I  br 5
Пјесник камених ликова – Мијо у свом атељеу и музеју у Сутомору код Бара – Црна Гора

Почетак или умјесто увода

”Невјероватно је како и данас, након 50 година, чујем ријечи великог човјека и климатолога, професора Павла Вујовића, кад сам га замолио да ми да подршку, односно да уз његов ауторитет добијем покриће за подизање метеоролошке опсерваторије у Никшићу. Причао ми је тада, што сам и ја запажао, о љепоти, разноврсности и богатству облика при формирању облака на небу изнад тог подручја.

Некако у исто вријеме био сам на семинару тада најпознатијег прогностичара времена, шведског научника, Тора Берзерона. Када би примијетио замор код слушалаца, показивао је невјероватне, предивне слике поларне свјетлости. То су биле прве лекције које сам касније непрестано продубљивао. Слично је било и са професором Миланом Вемићем. Он ме је стално позивао, а ја са радошћу прихватао те позиве, на његова путовања и проучавања по Босни. А потом, у дужем боравку на Игману испод Бјелашнице, сазнавао сам више о шумама и мразу и све оно што из тога произилази.

Такодје, разним поводима, са мојим бившим професорима учествовао сам у расправама о истим темама. Били су то Мика Радошевић, Анте Обуљен, Маријан Чадеж, Радован Петровић, чика Зеко и професор Маргетић. Кроз те разговоре доста сам сазнавао не само о струци него и о креативности, љепоти и важности љубави према ономе што човјек ради.

Тако, ширећи видике, годинама путујући по Црној Гори и другим крајевима, упознавао сам љепоту, богатсво и сложеност природе, покушавајући на свој начин да изразим оно што осјећам. Обилазио сам музеје и галерије по свијету, проучавао Ђакометија, Бранкушија и Мура, етрурску и афричку умјетност и класичну скулптуру, али сам увијек долазио до закључка да се могу изражавати на прави начин само онако како сам осјећам. Тада човјек ради са вољом и не осјећа терет кад тако ради.

Када бих умио да пишем, радо бих то чинио као Роже Кајоа, јер тако и ја осјећам када посматрам камен.

Приликом рада, у камену тражим трагове промјена које су се дешавале у клими и уцртавале се у камен, о чему је на бриљантан начин запажао и писао наш велики научник Милутин Миланковић.”

Мијо Мијушковић

Мијо о стваралачком процесу – Вајање с природом
(Разговор са Радославом Лазићем)

”Дуга је моја историја док нисам почео да вајам у камену. Основни и главни поступак у садашњој фази обликовања јесте проучавање сваке појединачне скупине каменова. Када ме камен привуче, онда изабрани камен одмах носим са собом. Ако је то немогуће, онда организујем његово преношење у мој атеље. Ако је свјеж утисак, истог момента приступам обради. Камен дјелује на мене и ја започињем да дјелујем на њега…

…Први поступак се остварује чекићем и длијетом. Затим, у зависности од врсте камена почињем да примјењујем разне брусне алатке. Онда настаје мало прецизније обликовање, да би на крају успио да уочим љепоту камена, која је сама по себи лијепа. Овдје желим да наведем мисао Елиота, који каже, „да је камен сам по себи љепота“. Када је облик завршен, приступам полирању, иако је тај процес мукотрпан и досадан. Свјестан сам да те стимулише, што више полираш, то љепота излази на свјетлост и форма бива све љепша…

…Најљепше моје скулптуре од камена настајале су од пронађеног каменог материјала у кањону Таре. Тамо сам у раду на обликовању тог камена откривао и тајне боје у њему. Из тога искуства је можда мој најљепши естетски доживљај природе.

…Скулпторско стварање је у суштини претварање мртвог материјала у „живи“ свијет облика. Чини ми се да у природи ништа не умире, већ се поново јавља као нови облик у новој трансформацији.”

Више – Радослав Лазић

Скулптуре у циклусима

На изложби и у монографији МИЈО – СКУЛПТУРЕ У КАМЕНУ из 2008. Мијо први пут представља камене скулптуре у циклусима. У томе их повезује или врста материјала од којега су дјела извајана, или боја камена, или његово поријекло. Некада их веже инспирација која их је потакла. Тако су настали:

Циклус у славу Милутина Миланковића,
Острошки циклус,
Циклус ”Камен у камену” ( Света Петка )
Циклус композиција – колажа
Циклус ”Боје камена и боје кањона Таре”
Циклус ”Камене лутке каменог позоришта”

О томе Мијо је записао:

– Годинама путујући по Црној Гори и другим крајевима, упознавао сам љепоту , богатсво и сложеност природе, покушавајући на свој начин да изразим оно што осјећам. Обилазио сам музеје и галерије по свијету, проучавао Дјакометија, Бранкушија и Мура, етрурску и афричку умјетност и класичну скулпруру, али сам увијек долазио до закључка да се могу изражавати на прави начин само онако како сам осјећам.

Циклус у славу Милутина Миланковића

SKMBT_C55214100719350_0020
Скулптуре из Циклуса у славу Милутина Миланковића

– Након увида у рад великог научника и природњака Милутина Миланковића, почео сам да тражим на стијенама и у самој унутрашњости стијене, трагове промјена које су се дешавале кроз проток времена. Наилазио сам на невјероватне ”записе”, биљеге и цртеже. При томе сам тај оригинални знак остављао а остатак стијене обрадјивао у скулптуру. На овај начин урадио сам више скулптура и једну нешто већих димензија, на којој се јасно уочавају ови ”Миланковићеви цртежи”.
Више – Циклус у славу Милутина Миланковића

Острошки циклус

SKMBT_C55214100719350_0014
Скулптуре из Острошког циклуса

– Посматрао сам Острошке греде у чијим је литицама утиснут Манастир Острог. Са тих висина од преко 1000 метара приликом разних тектонских поремећаја, одваљивале су се громаде камења које су се заустављале на ивици самог корита ријеке Зете, односно Перућице,
Послије рушења и дробљења стијена одвијао се обрнути процес. У гомилама иситњеног камена услед топлих медитеранских киша и растварања калцијумкарбоната, приликом сушењу настаје процес спајања.

Више – Острошки циклус скулптура

Циклус ”Камен у камену” (Света Петка)

SKMBT_C55214100719350_0022i

SKMBT_C55214100719350_0023i

– Посматрајући терен и тражећи материјал за скулптуру испод Нехаја у Сутомору, заинтерсовао сам се за једно мало узвишење на којему се налази црквица из 13-тог вијека, коју називају Света Петка. У материјалу сличном оном на крову цркве нашао сам непресушан извор инспирација.

Више – Камен у камену

Циклус “Боје камена и боје кањона Таре”

SKMBT_C55214100719350_0009

 

crvena SKMBT_C55214100719350_0012

– Дуго сам посматрао поред обале мора или рјечних токова при налету лаганих таласа воде невјероватно богатство боја на појединим мјестима овлаженог камена. Дивећи се овој појави, размишљао сам – како да ухватим ону изворну боју камена. Тако сам схватио да морам да тражим начин како ћу поред облика да откривам и дивну природну боју у камену.

Више – Боје камена и боје кањона Таре

Циклус композиција – колажа

SKMBT_C55214100719350_0018i

– Циклус композиција, колажа настао је тако што сам камене форме настале у различитим условима и на разним крајевима свијета, спајао са врстама камена насталог на нашим просторима, као што је онај испод острога. Ту су и дијелови камена које сам на овај начин споио из Долине карљева или Карнака и Луксора у Египту, што све у крајњем чини јединствене скулптуре.

Циклус “Камене лутке каменог позоришта”
(И камен и лутка имају душу)

– Већ 20 година, заправао од оснивања (1994), долазим на Медјународни фестивал позоришта за дјецу у Суботици. Радујем се сваком поновном видјену са пријатељима које сам тамо стекао. Задовољство је видјети велики број представа за дјецу из разних земаља свијета, од Шангаја, Лос Анђелеса чак и до далеке Камчатке. Под утиском доживљеног у Суботици настао је циклус скулптура Камене лутаке за имагинарно ”КАМЕНО ПОЗОРИШТЕ”.

Више – Камене лутке

OLYMPUS DIGITAL CAMERA DSC00427
DSC00428DSC00442
MIJO - REGIONALNA slika1docu0003a
Гдје бораве Мијове скулптуре

Скулптуре Мија Мијушковића налазе се у више галерија и музеја – у националном Музеју Црне Горе, у Галерији Медјународног фетстивала мале пластике у Морској Соботи, у Галерији ”Форма вива ” Костањевица на Крки, Музеју града Никшића, у збирци умјетничких дјела ”Метро Голдвин Мајер”, у Музеју издавачке куће Натионал Географицс, као и у бројним збиркама културних институција.

Осим у галеријема, Мијушковићеве скулптуре су и у многим приватним збиркама – код познатих личност и незнаних људи, код познаника и пријатеља. Мијо има највише поклоника медју писцима, али и код других ставаралаца. Медју њима су пољски театролог и естетичар Хенрик Јурковски, руски пијаниста Сергеј Дорењски, пјесник Јевгеније Јевтушенко, италијански продуцент Карло Понти, грчки државник и власник велике колекције умјетнина Констатин Мицотакис, шахиста Виктор Корчној, театролог из Братиславе Владо Предмерски и други.

Мијове скулптуре се додјељују и као статуете за најбоља умјетничка остварења. Његов ”Мали принц” традиционално се додјељује највећим достигнућима на престижном Медјународном фетивалу позоришта за дјецу у Суботици. А Мијова скулптура – статуета додијељена је шведском пјеснику Томасу Транстромеру (данас нобеловац) уз европску награду за поезију.

Медији

О стваралаштву Мија Мијушковића објављени су бројни текстови, те радио и телевизијске емисије. Снимљено је петнаестак документарних филмова и тв емисија. Телевизије Новог Сада, Београда и Подгорице ( Титограда ) реализовале се по неколике емисије. Документарни тв записи о Мијушковићу направљени су у Хрватској, Босни и Херцеговини, Мадјарској, Немачкој, Француској.

***

Мијо Мијушковић – биографски подаци

Вајар, рођен 1931. године у Никшићу, Црна Гора, гдје је у дужем времену створио богат стваралачки опус и паралелно се бавио метеорологијом. Данас живи и ствара у Бару, Сутоморе, подно обронака планине Румије.

Адреса

Мијо Мијушковић, Суви поток бб,
85000 Сутоморе , Црна Гора
телефони + 382 (0)30 373 493, мобил: + 382 (0)69 037 056

Извор: mijo.vagskal.se.vagskal.se

О дјелу Мија Мијушковића са пуно уважавања писали су и пишу ликовни критичари и теоретичари, историчари умјетности, сликари и пјесници, театролози, биолози, новинари. О његовом дјелу реализовано је више телевизијских документараца и емисија из културе.

SKMBT_C55214100719350_0004iSKMBT_C55214100719350_0026

О Мијовом дјелу рекли су:

– Мијо Мијушковић је монах (еремит, пустињак) завјетован скулпторском Реду и посвећен изналажењу оне форме која би му пружила потпуну слободу као што је слободан његов живот. Он је под уговором с природом, али обавезан само пред Богом који га је обдарио.

(Мирко Ковач, књижевник)
Више – Мирко Ковач

-Мијушковић вајајући открива душу, срце и крвоток камена. Он је од Бога послат да нас помири с каменом и да нам каже како нам је у њему и исходиште и уходиште – без обзира гдје смо никли и гдје ћемо усахнути.

(Слободан Марковић, театролог)
Више – Слободан Марковић

SKMBT_C55214100719350_0037iSKMBT_C55214100719350_0035ii
Мијо са Дадом, Будва 1952

– Стена, камен су сиров материјал – онакав како га је формирала природа. Нешто сугеришу, али у суштини рачунају с уметником који ће разрешити њихову тајну. Јер, стена је тајанствена, споља сирова, док у средишту крије своја естетска блага. И, Мијо то савршено схвата.

(Хенрик Јурковски, естетичар и театролог – Пољска)
Више – Хенрик Јурковски

– За Мија – Сретан сам што сам срео једног слободног човјека.

(Пол Филип, директор UNESCO института за споменике културе, Рим)

SKMBT_C55214100719350_0021– Умјетникова амбиција да додирне тајанства праматерије даривала га је не само несавладивом енергијом природе већ и очаравајућим сазнањима о њеној унутрашњој љепоти. Тако и дознајемо да камен има и маску као своју спољашност али и своју тајновиту скровитост као свијет рафинираног склада. Ту је присутна неочекивана светковина боја, какве се, у таквим нијансама, нигдје другдје не могу видјети.

(Ратко Божовић, социолог културе)
Више – Ратко Божовић

– Пред Мијушковићевим скулптурама се понекад осетим као да сам пред почетком нашег постојања, а у исти мах као пред рађањем новога света после једне трагедије.

(Душан Матић, књижевник)
Више – Душан Матић

SKMBT_C55214100719350_0030iDOCU0008

Удруштву са предсједником Француске академије умјетности
Лу Лејгом, Париз 1979.

– Поетско – то је окосница Мијове естетике, поетско које садржи митско и магијско искуство прадавних стања бића у којима су реке и планине, кањони и понорнице, олује и земљотреси мењали судбину света. Мијушковић својим делом отвара простор надисторијског трансцедентног, могућег.

(Срето Бошњак, ликовни критичар)
Више – Срето Бошњак
Више – Отварање изложбе у Сомбору, 2008

SKMBT_C55214100719350_0024– Мијо Мијушковић је расни вајар, који је изабрао да сарађује са Природом. Тако су се два расна вајара нашла на истом заједничком послу. Не зна се који је од њих бољи и никада се неће знати, јер обојица, лишени сваке сујете, доприносе истом делу. Разлика међу њима је само у томе што су вајару – Природи потребни милиони година да створи своје камене масе, структуре и облике чудесних боја. Мију тренуци надахнућа, пробуђене маште и рада, да би се открило неоткривено, видело невиђено и дао људски смисао лепоти.

(Синиша Вуковић, ликовни критичар)
Више – Синиша Вуковић

– Мијо познаје сиренске гласове урбаних средина, артифицијелне напитке за бодлеровске ”вештачке рајеве”. Али он своју снагу, као Антеј, налази у лому крша, бескрајног неба, олуја, снегова, света од искона.

(Радослав Јосимовић, книжевник, театролог)
Више – Радосав Јоксимовић

SKMBT_C55214100719350_0031iDOCU0011
Мијо у друштву са тетрологом Хенриком Јурковским

– Апстракција код Мијушковића не значи никада статичко или мистичко повлачење, већ тако драматично усхићење над једним тренутком живота који се рађа, који расте и бескрајно се представља у свом настајању.

(Sandra Djianatasio, ликовни критичар)
Више – Sandra Djianatasio

SKMBT_C55214100719350_0016– Једноставно речено, све оно што је Мијушковић створио је величина вајарског дјела, самониклог и толико доброг да ће се тешко превазићи, не само у нашим оквирима. Дилему о ближем стилском опредјељењу овог опуса једино је исправно ријешити чињеницом – Мијо је Мијо.

(Младен Ломпар, пјесник, ликовни естетичар)
Више – Младен Ломпар

– У утроби чудесних скулптура Мија Мијушковића заточен је звук, сунце и време. А све што је код њега исклесано у лепоту замрзнутог покрета отвара се у нама као страшна драма човека и времена: Мијушковић је пророк који се сећа праоблика.

(Жарко Команин, књижевник )
Више – Жарко Команин

SKMBT_C55214100719350_0019– Ово је једна од најнеобичнијих људских судбина с овог црногорског крша.

(Милан Пешић, интернационални мајстор фотографије)

– Мијо на свјетло изводи чудествен свијет који је у камену тамновао од ере праоблика … Гледао сам, док ради, њему се са пуним повјерењем подаје и предаје сваки дјелић материје, свака нота у сазвучју линија будуће скулптуре.

(Перо Радовић, тв аутор и публициста)
Више – Перо Радовић
Више – Умјетност из бића природе

SKMBT_C55214100719350_0033iSKMBT_C55214100719350_0028iii
Са Ољом кроз Југославију и Свијет

– Мијушковићево стваралаштво садржи и епохалну едукативну поруку којом се посматрач упућује на откривање истине бића, која се истина, упркос нашем савременом забораву, као Дух и Лепота, показује свепрожимајућом.

(Синиша Јелушић, ликовни естететичар)
Више – Синиша Јелушић

SKMBT_C55214100719350_0020– Када бира, Мијо не трага само за слепим делима стихије. Одлази он намерно на света места, где је нормално да душе станују у камену или у прастаром дрвету.

(Др Војислав Васић, природњак)
Више – Хронос и тропос

– Што је теже, то је боље, најбоље кад је немогуће, њему ни хиљаду сати није жао да неку жилу куцавицу, неки бисерни облик камена извади и ослободи.

(Милан – Бели Поповић, културолог)

SKMBT_C55214100719350_0034iSKMBT_C55214100719350_0030ii
У друштву Петра Банићевића и Крста Младенова

– Мијо Мијушковић верује да је душа Црне Горе саткана од дрвета и камена. Његове огромне руке могу да резбаре и обликују с изузетном прецизношћу. И лице му је крупно као модел за нешто што треба да се исклеше у планини.

(Брајан Хоџсону, уредник часописа National Geografics)

SKMBT_C55214100719350_0010– Глачао је Мијо камен упорно, стрпљиво. Брисао га, глачао. Спирао неким чудним водама, па опет брисао док се не би вратиле његове заспале боје. И њежно слиле низ облик – зелене као понор, смеђе као покисло јесење лишће, плаве као космички одбљесци.

(Весна Малишић, новинар и публициста)
Више – Весна Малишић

– Мијушковићева умјетничка ријека пуна је меандара, у чијим брзацима станује читав један космос.

(Селимир Радуловић, књижевник)
Више – Селимир Радуловић

OLYMPUS DIGITAL CAMERA
Сусрет у Игалу са великим норвешким вајаром и Пикасовим сарадником Карлом Несјаром

– Човек може да ствара у духовном и материјалном свету. Најчешће ради сепаратно, или у једној или другој сфери и само ретки успевају да начине спој ова два. За оне који то чине мора се рећи да су остварили везу са душом и телом – то важи за вајарство. Вајар своје дело прво доживљава у мозгу, затим из сфере нематеријалног материјализује у облику мермера, дрвета, гвожђа или неког другог материјала и то излаже критици, радозналцима, купцима.

(Др Владо Миличевић, природњак)
Више – Др Владо Миличевић

SKMBT_C55214100719350_0008– Зато вриједност ових скулптура не произлази из неких одређених канона, оне су првенствено израз оплемењеног осјећања живота које црпе снагу из аутентичног поимања природе.

(Здравко Вучинић, ликовни критичар )
Више – Здравко Вучинић

– Код Мујшковића се све више развија његов сензибилитет, његово изворно скулпторско осјећање.

(Олга Перовић, ликовни критичар)
Више – Олга Перовић

– Не знам да ли ће нечије памћење некад кројити вријеме, хоће ли моћи да позове ону љепоту што је скамењена била у кањону бистре Пиве, али сам сигуран да ће то памћење имати незамјењивог путовођу у твоме дјелу, које је настало твојом снажном инспирацијом од Ока пивског до Шћепанице.

(Петар Ђурановић, пјесник)
Више – Петар Ђурановић
Више – Изложба у Даниловграду 1977.

SKMBT_C55214100719350_0031ii SKMBT_C55214100719350_0032i

 

 

 

 

У друштву са Живком Николићем (лијево) и са ствараоцима дјечјег позоришта из Европе (десно)

– Ове Мијове скулптуре у камену се морају примати и као нетакнута природа. То је оно што мене усхићује у његовим скулптурама.

(Адам Пуслојић, пјесник, есеиста )
Више – Адам Пуслојић

-Чудо! Лепо је рекла Марина Цветајева: “Љубав увек нађе”.
Ти љубав нађеш у природи и, улепшану, источиш из душе. У тој твојој моћи да твоја љубав према лепоти увек нађе лепоту – теби у томе помажу и планинске виле! Не опири се, Мијо! Признај: оне су те омађијале! Лепотице су ти досудиле најлепше – да ти се људи диве.

(Љуба Вукмановић, пјесник – “Рука на срце”)

– … ОН ОТКРИВА ДУШУ КАМЕНА
СТВАРА ЧУДЕСНЕ ОБЛИКЕ
ОН ОТКРИВА ЊЕГОВ КРВОТОК
БОЈЕ …

Више – Вида Јоцић

SKMBT_C55214100719450MIJO - 9 - PR- SARENA XY - BR1

 

 

 

 

 

 

 

 

 

– Клесар црних планина. Мијо се надахнуо истоименом Транстремеровом (од 2013. нобеловац оп.р) песмом посвећеном једној од својих посета Црној Гори, песмом која описује путању успињања уз кршевита брда и завршава стихом: ”У планинама горе мора плавет дохвата небо”. Мијо је, заправо, начинио читав један свој циклус скулптура инспирисан овим песником и само једном његовом песмом. Баш као што је и све оно друго што је Мијо сачинио део исте каменоискричаве душе те исте Црне Горе.

(Мома Димић, пјесник, есеиста )
Више – Мома Димић
Више од награде

– Шта, у ствари, ради Мијо? Он ослушкује камен; ”схвата” његове ритмове, а његови ритмови нису само одређени седиментима, слојевима и односима између њих; него једном структуром коју он, на волшебан начин, види.

(Зоран Глушчевић, књижевник, књижевни и ликовни критичар )
Више – Зоран Глушчевић

SKMBT_C55214100719350_0011

– Мијова скулптурска умјетност, увек у дослуху са археологијом и геологијом, почела је умећем ослушкивања и посматрања природе (то је била његова Академија!), затим је дошло распознавање и издвајање (што је једнако чину стварања), да би данас доспео до најсложеније фазе: до продирања у структуру, у душу камена, до неке врсте сецирања његове материје и до анализе његових неодгонетаних нутарњих слојева, све до оног од њих у коме је скривена „идеја“, мисао.

(Јован Растегорац, пјесник, есеиста )
Више – Јован Растегорац

… Овај камен, донет је опет, готово из недохода
и опет са дна, или изнутра.
У руци дародавца, расцветавају се из њега, пламичци праватре и прах звезданих прашника…

(Томислав Мијовић, пјесник, културолог)
Више – Томислав мијовић

– Мијо није само истраживачки и надахнуто откривачки вајар, он је и мислилац над каменом и над животом у камену; редак откривалац над својим трагањима: зато су значајне и његове камене лутке откривене у животу камења јер имају душу.

(Миленко Мисављевић, приликом отварања изложбе у Националној галерији у Београду 2013.)

OLYMPUS DIGITAL CAMERAOLYMPUS DIGITAL CAMERAМијов атеље и музеј под старим храстом

Извор: mijo.vagskal.se

 

Pin It on Pinterest

Share This