Молитвени опроштај од архимандрита Авакума (Ђукановића)

11. априла 2018. - 15:55

На Васкрс Лета Господњег 2018. Господу се преставио архимандрит Авакум (Ђукановић), игуман манастира Лелић од његовог оснивања, један од најугледнијих духовника Српске Православне Цркве у последњих неколико деценија, вољен и поштован у верном народу са разних православних простора.  Велики молитвеник чији је лични пример следовања путу Христовом поучио и оснажио бројне како клирике, тако и мирјане. Отуда је и пасхално опело другог дана Васкрса у порту манастира Лелић довело велики број поштовалаца чувара кивота Светог Владике Николаја. Опело су служили Њихова Преосвештенства Епископ ваљевски Г. Милутин, шабачки Лаврентије и умировљени средњоевропски Константин, уз саслуживање свештенства и свештеномонаштва из више епархија СПЦ.

Архимандрит Авакум цео живот је посветио Богу. Колико се напатио у тешким временима, само Бог и они који су му били блиски знају. Жртвовао се и распињао да свима изађе у сусрет и угоди Господу. Молитвама Светог Владике Николаја, за чији је пренос моштију много урадио, Господ му се одужио лепим даном у коме га молитвено испраћамо и присуством бројних пријатеља у чијим је срцима био, беседио је Епископ шабачки Г. Лаврентије на опелу новопрестављеном прегаоцу на Њиви Господњој, архимандриту  Авакуму.

„Нека му Господ Бог дарује рајско насеље и научи многе синове и кћери српског народа да следе његов пример! Да следују стопама Господњим којима је он целог живота ишао. Да нам он и после преласка из тела у Царство небеско буде близак и још ближи и помаже нам на трновитом путу нашега спасења… Молим Господа да умножи овакве у српском народу, да нам буду путоказ кроз ову долину туге и искушења ка Царству небеском. Господ је милостив па ће молитвама светих отаца наших учинити то и послати нам оне који ће нас водити стопама праве вере, истине и љубави“, део је дирљивог обраћања Владике Лаврентија на молитвеном испраћају вољеног оца Авакума.

Архимандрит Авакум рођен је 11. јула 1932. године у селу Стубо надомак Ваљева, као Бранко Ђукановић, од благочестивих родитеља Милића и Живке. У младим годинама дошао је у манастир Пустињу и духовно стасавао крај познатог духовника архимандрита Антонија (Ђурђевића), са којим 1961. године одлази у манастир Троношу.  Ову светињу из доба Немањића двојица трудољубивих црноризаца подигла су из рушевина. Након пуне четири деценије службовања у Троноши, тадашњи Епископ шабачко – ваљевски Г. Лаврентије премешта га у новоосновани манастир Лелић, задужбину Светог Владике Николаја и оца му Драгомира. Архимандрит Авакум био је, народски речено, монах старог кова. Молитвеник какве срећемо у хагиографским редовима, записаних да нас личним примерима поуче живљењу у вери Христовој. Сваком боготражитељу прилазио је са благим осмехом, топлином истинске очинске љубави, саветом који отклања све бриге и недоумице. Био је и остаће вољен и дубоко поштован у срцима свих који су имали прилике да га упознају, а кроз њихова сећања и у срца будућих поколења отац Авакум ће се настанити.

Извор: eparhijavaljevska.rs