На Петровдан служена Литургија у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици

13. јула 2017. - 11:08

У сриједу, 12. јула, 2017. године, пете седмице по Духовима, на празник када наша Света Црква прославља првоврховне апостоле Петра и Павла – на Петровдан, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света Литургија.

Овим литургијским сабрањем началствовао је протојереј Предраг Шћепановић уз саслужење протојереја – ставрофора Драгана Митровића као и протојерејâ : Далибора Милаковића, Миладина Кнежевића, Мирчете Шљиванчанина, Бранка Вујачића као и протођакона Владимира Јарамаза.

Учешћа у овом молитвеном сабрању узела је и мјешовита пјевница оформљена при Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици, те су пјевачким талентом допринијели љепоти и свечаности овог евхаристијског – празничног недјељног сабрања.

Светим Тајнама Тијела и Крви Христове је вјерни народ приступио у завидном броју.

Након Свете Тајне Причешћа, пред дијељење антидора, многобројно сабраном вјерном народу обратио се поучним ријечима началствујући протојереј Предраг Шћепановић :

„“Драга браћо и сестре и драга дјецо, нека је срећан и Богом благословен Петропавлов дан.
Дан када наша небеска и земаљска Црква слави двојицу првоврховних апостола.
Различитих људи, људи са својим слабостима, али људи који су кренули ватрено за Христом Богочовјеком.

Апостол Петар – јеврејин, напустио је своје занимање рибарско и кренуо је у неизвјесност.
А за чим су и за ким су кренули то апостоли прашњавим путевима Палестине, ходећи по Јудеји и другим крајевима, остављајући све ради Онога који је све створио и који нам је све дао ?
Дао нам је живот, бесмртност и царство своје небеско Богочовјеком Исусом Христом.

Кренуо је дакле у неизвјесно.
Као што и ми често пута мислимо кад постимо, кад се причешћујемо, а видимо да свијет у злу лежи и да свијет живи другим начином живота, мислимо често пута правећи рачун : да ли је исплативо вјеровати у Бога, постити, причешћивати се и исповједати се ?

Апостол Петар ватрени проповједник Јеванђеља Христовог имао је у свом животу разних фаза.
Као човјек уздао се у себе па је доживио и то страшно понижење да се три пута по ријечи Спаситељевој одрекне Њега.
У оном страшном Голготском часу када је Господ разапињан, Свети апостол Петар Га се три  пута одрекао.

На другом мјесту му Господ каже : „иди од мене сатано!“
Али његова љубав према Христу је била велика и зато је Господ све његове потенцијале и ватреност употријебио на корист Цркве.
Тако и ми немојмо никада да кажемо : такав нам је темперамент, или : ми смо темпераментни.

Употријебимо то (животну енергију, наше снаге, дарове) на службу Богу и људима.

Други првоврховни апостол Савле који је гонио хришћане и чије је то било основно занимање, на путу је чуо са неба глас који му се обратио ријечима :
„Савле, Савле, зашто ме гониш?“

Међутим, није он гонио директно Христа, али је гонио хришћане.
То показује да Бог није само Света Тројица, већ показује да је милијардуличносан и да учествује у животу и драми свакога човјека, па је Господ страдајуће хришћане и њихово гоњење назвао својим гоњењем.
Он је касније ослијепио и постао је и он проповједник благе вијести Христове.

А шта су њих двојица и остали Свети апостоли отишли по свијету, проповједајући,  него управо због тога да траже добро у људима ?
Они су били као и ми људи, са свима својим слабостима али, завољевши Христа, оставили су све.
Нису имали ништа.
Често само неки штап уз себе, чак и њихова торба је била празна, али посленик је достојан своје плате и онај који име Христово проповједа и Њиме живи, биће награђен у овоме а по ријечима Спаситељевим и у ономе свијету.

Сви они који су оставили оца свога и матер своју и браћу своју и било коју другу жртву да су принијели Бога ради и Јеванђеља ради, Царства Небескога ради примиће хиљаду пута толико.

Нека је сретан и Богом благословен овај празник и да нас апостоли Петар и Павле који су кључари Царства Небеског – кад одемо из овог варљивог свијета сачекају на вратима Раја и нека би нам Бог дао да прођемо кроз кључаоницу Јеванђеља, да нас Господ препозна да смо Његови.
А најбоље ће нас препознати по томе јесмо ли љубили Његово Свето Јеванђеље, јесмо ли живјели по Њему, јесмо ли јели Хљеб Небески – ово Свето Причешће, које ће сада примити вјерни народ.

Нека би нас Петар и Павле првоврховни апостоли и остали апостоли благословили и свако добро даровали.“ – закључио је тиме своје пастирско обраћање вјерном народу.

Борис Мусић

Фото : Милош Милошевић