Izaberite stranicu

На Савиндан одслужена је Литургија у храму Победоносца Христовог Георгија под Горицом у Подгорици. Светом Службом Божијом началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење своје браће у Христу – старешином Храма Св. Георгија, протојерејем-ставрофором доц. др Велибором Џомићем, Архијерејским намесником подгоричко-колашинским, и протојерејем-ставрофором Милетом Кљајевићем уз молитвено учешће протојерејa-ставрофорa Милунa Фемићa.
Славословље највећег светитеља из рода нашега, увеличано је појањем  мешовитог састава појаца хора Храма Св. Георгија, којим је руководила вероучитељица  и хоровођа Снежана Поповић. Литургијском сабрању je присуствовао је историчар доц. др Милош Ковић са Филозофског факултета у Београду, који је по благослову нашега Митрополита, одржао беседу на Светосавској академији у Подгорици уочи Савиндана.
Након освећења Светих Дарова Христових због мноштва причасника, пред верни народ изнета су два Света Путира. Затим се верном народу празничном беседом обратио старешина Храма о. Велибор Џомић, рекавши да данас као духовна деца прослављамо најдивније дете из рода нашега, оно дете које је постало отац многима, онога који је поставио истински камен темељац духовности у роду нашем.
Вековима се на данашњи дан, отац је наставио у својој беседи, на свих пет континената у свим епохама и меридијанима окупљао и окупља верни народ да прослави свога духовног оца, али не онога ко је основао Српску Цркву (како говоре они који слабо познају црквено устројство) него  онога који је са благословом ондашњег цариградског патријарха устројио хришћанску Цркву на овим просторима после великих, тектонских поремећаја који су се на нашим данашњим просторима догодили у оно време.
Отац је казао да Свети Сава то није радио користећи силу или политичку моћ, јер је врло добро знао да се свако истинско добро устројава – на вери у Христа Бога, на благодати Божијој која струји и која се дотиче свакога који је у Цркви; он је знао да само оно семе које падне на добру земљу и које се обделава – даје рода.
И гледајући данас све који целивају Његов свештени ћивот, наставио је,  и оне који целивају сваки део пепела, распетог на ломачи, на Врачару, из кога је никао велелепни Храм – ми гледамо плодове Светога Саве; истинског Путеводитеља, овога народа.
И када су његовом народу узели све, и државу и царство и дворове и великаше и када су га распели на Крст – народу његовом, нису могли узети Светога Саву; чак ни онда када су му спалили мошти на Врачару. Јер је Свети Сава, иако спаљен на Врачару –  жив у Христу Богу, у Цркви, у Литургијском сећању, у души народној подвукао је о. Велибор. И то је оно што је одржало овај народ и подигло га да се, после вековног ропства, избори за своју вековну слободу.
Многима којима није јасан Господ и којима није јасно Јеванђеље Христово, није јасанб ни Свети Сава, није им јасно Хришћанство, а самим тим ни Светосавље. Јер, Светосавље није ништа друго до, по речима Св. Владике Николаја, истинско, непромењено православно вероисповедање примерено стилу и искуству овога народа који се Вољом Божијом нашао канонски на простору Жичке, па Жичко-Пећке и Пећке Архиепископије и Патријаршије све до нашега времена, а ако Бог да и док је света и века.
Свети Сава је добро знао да људи треба да имају првенство Цркву Христову у којој ће своје место наћи сваки народ, па и, како се то касније, од 19. века назива, нација. Има неких који данас погрешно сматрају да је Црква ту само да би служила једној нацији или државици. Али, Христова Црква се понаша онако како је Христос рекао својим Ученицима, у Јеванђељу по Матеју: ,,Идите, дакле, и научите све народе, крстећи их у Име Оца и Сина и Светога Духа”. Дакле, све народе, а не само једну нацију, нацијицију или етничку групу. Апостоли су добили такво послушање непосредно преко Христа, а преко Апостола – апостолским прејемством – то је добио и Свети Сава. Није он самовласно, самовољно и по себи ”оснивао Цркву”. Није он Цркву оснивао голом силом или како то неки мисле да могу да раде у наше време, оснивањем псевдоцркве по полицији, по министарствима – и да то проглашавају за Христову Цркву.
Истинска, Христова Црква је само она која се устројава, која се возглављује кроз канонског Епископа, вољом, благословом Сабора Цркве. Није то ни у оно време схватио ни охридски Архиепископ Димитрије Хоматијан, али битно је да је Бог схватио и да су потоњи векови показали и посведочили, да је Свети Сава учинио велико дело. У Савиној Архиепископији од онда до данас у Српској – Пећкој Патријаршији није место само за припаднике нашега рода.  У тој Цркви има места и за Јелина, и за Јеврејина и за сваког другог који исповеда неокрњену веру хришћанску.
Оснивач Цркве је  Христос Господ. А Свети Сава је, сходно канонском предању, устројавао Епархије, па тек онда помесну, аутокефалну, Архиепископију (жичку) у којој је он био први Архиепископ, не само Српских већ и приморских земаља.
Велики је дан данас, отац је нагласио, велики празник посебно за нас у Цркви Св. Ђорђа у древном граду Подгорици; на месту голготског сведочанства православног вероисповедања, Светосавског народа. Посебно је нагласио да још увек осећамо да у Црној Гори гори она ватра на којој је Синан-паша спалио мошти Светога Саве.
Како гори та ватра данас – питао је  о. Велибор.
Тако што је данас радни дан у  школама црногорским;  тако што знамо да су и Господ Христос и Свети Сава деценијама прогнани из уџбеника у Црној Гори; тако знамо што се данас јуриша на све оно што је Светога Саве и Светосавско у овом народу, који је саздан на том духу и предању. Кажу недобронамерни и незнавени људи да ”Митрополит Амфилохије и попови Српске Православне Цркве уносе Светосавље у Црну Гору”. Као да би хтели да кажу да се доноси губа или каква болест! А ако погледамо на иконостас у Цркви, који је подигнут у време благоверног књаза Николаја Првог Петровића Његоша, ми видимо ликове Светога Саве и Преподобног Симеона које није сликао ни Митрополит Амфилохије, ни свештеник Велибор, нити било који свештеник из садашње генерације свештеника већ су то сликали они који су знали да је читава Црна Гора утемељена на Светосавском духу који је на овим просторима очувао Свети Сава у темељима Зетске Епископије, која је дело, чедо Св. Саве.
При крају беседе, отац се помолио да се угаси пламен те ватре испод кога гори светосавско наслеђе у Црној Гори; да дође тај дан – јер није лако са Богом ратовати. Помолио се такође да сва деца у школама певају светосавске  химне, учећи  се свакоме добру. Јер, откад је прогнан Свети Сава, отац је приметио, да је свака несрећа и зло стигла у народ; те се стога опет помолио Светоме Сави да Министру просвете, иако није наше вере, али ако има икакве вере – да  подари снаге да се отвори дијалог у Црној Гори – да се прекине ова ватра, да се угаси ломача на којој се свакодневно налаже Светосавско наслеђе. Јер се на том извору Воде Живе, напајају деца која су данас у Храму а која ће доћи иза нас.
Потом су свештенослужитељи приступили благосиљању и резању Славских Колача и преливању вином кољива који су данашњи свечари принели Христу Богу на дар, а све у част првог Српског Просветитеља.
Хор ”Свети Сава” који већ дужи низ година води вероучитељица и хоровођа Снежана Поповић, један је од данашњих слављеника који је прославио данас своју Крсну Славу.
Потом су полазници школе веронауке ,”Свети Ђорђе” коју води вероучитељица Надица Радовић, припремили пригодан програм – извођењем низа рецитација песама посвећеним Светоме Сави –  након кога су трудом и љубављу свештенослужитеља овог Храма и своје вероучитељице, добили као слатко уздарје савинданске пакетиће.

Елза Бибић

Фото: Владимир Џомић и Елза Бибић

Pin It on Pinterest

Share This