Научници намјеравају да пронађу мошти покровитеља Енглеске, светога краља Едмунда

5. маја 2017. - 10:04

 

Научници намјеравају да пронађу мошти светога краља Едмунда — покровитеља Енглеске. Према њиховом мишљењу, остаци се налазе под једном од тениских терена у граду Бери Сент Едмундс, сaопштава РИА, позивајући се на The Telegraph.

До таквог закључка научници су дошли проучавајући судбину светиње. Мошти краља, који се упокојио у IX вијеку, налазиле су се у локалној опатији све до XVI вијека, када је земљом владао Хенрик VIII. Онда, након пљачкања манастира, оне нестају. Међутим, како вјерују стручњаци, њих су могли поново сахранити на локалном монашком гробљу, на месту гдје се данас налазе тениски терени парка Аби Гарденс.

Нешто слично се већ дешавало. Тако су гроб краља Ричарда III (владао у XV вијеку) пронашли испод једног паркиралишта у граду Лестеру.

Археолози чекају од градских власти дозволу за ископавање. Чиновници их увјеравају да ће она бити издата у најскоријој будућности.

Како би се гроб светог Едмунда препознао међу осталима, помоћи ће архивски записи XVI и XVII вијека, у којима се каже да су монаси послије затварања опатије, 4. новембра 1539, смјестили краљеве мошти у гвоздени сандук и закопали на гробље.

***

Свети мученик Едмунд (правилније је Еадмунд) рођен је 841. године у породици благочестивих хришћана. Његово име значи «блажено покровитељство». Одмалена је научио право значење молитве и запамтио све Псалме.

Године 855. Едмунд је изабран за краља источних Енглеза. Краљ је био толико посвећен свом народу, његовој сигурности и благостању, да се због њега добровољно одрекао брака. Он је био „мудар и поштен… скроман и побожан… очински дарежљиви  покровитељ сиромашних и удовица… заштитиник Цркве, уздигнут од самог Бога“.

Године 869. огромна војска Данаца напала је Земљу источних Енглеза. Опљачкано је мноштво манастира, укључујући Ели и Сохам. У позну јесен краљ Едмунд је пружио отпор у насељу Тетфорд у Норфолк. Упркос чињеници да је непријатељ претрпио тешке губитке, краљ је био присиљен да се повуче у село Хоксен у сјеверном Суфолку, гдје су га Данци и заробили.

Едмунд, који је увијек штитио друге, одбио је да заштити себе. Остао је вјеран Христу и са ријечима: „Само ја треба да умрем за људе своје, да не би цио народ погинуо“, одбацио  мировне предлоге Данаца, а чија је цијена била издаја вере. Данци су га исмијавали и тукли. Едмунд је одбио да постане вјероодступник, говорећи: «Ништа не може да ме – ни живог ни мртвог – одвоји од љубави Христове». Тада су га мучитељи привезали за храст и почели немилосрдно бичевати, затим су у њега испалили неколико стријела из лука и на крају му откинули главу, а он је непрестано све док није издахнуо призивао Спаситељево  име. То се десило у понедјељак, 20. новембра 869. године. Након тога, Данци су напустили то подручје, бацивши краљеву главу у жбун купине који се налазио у близини. Касније, људи који су дошли да траже главу мученика, били су обавијештени о мјесту гдје се она налази завијањем вукодава (великих паса) који су је чували.

Од 2006. г. Светог Едмунда на локалном нивоу признала је за светитеља Берлинска и Њемачка епархија Руске православне цркве (празунује се 20. новембра по јулијанском календару).

С руског: Марија Живковић

Извор: Православие.ру