Izaberite stranicu

У четвртој недељи по Пасхи, служена је Света тајна евхаристије у Цркви Светог Ђорђа, под Горицом у Подгорици.

Светим евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј Јован Радовић уз саслужење протојереја-ставрофора Милете Кљајевића и ђакона Ивана Црногорчевића уз молитвено учешће протојереја-ставрофора Милуна Фемића, некадашњег старешине ове цркве.

За пјевницом су одговарали појци руковођени хоровођом Снежаном Поповић.

По освећењу Светих дарова Христових и примања Свете тајне причешћа словом поуке – у којој је говорио о парализованом човјеку који је деценијама чекао исцјељење од Господа – вјерном народу обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Радовић.

Отац је казао да је интересантна вјера овог човјека који тридесет осам година није посумњао.

-Тридесет осам година он гмиже до Витезде Бање. Он потпуно својим животом исповиједа вјеру и вјерује да ће му Бог помоћи. У то доба Јерусалим је жив град  у који долази велики број људи на јеврејски празник Пурим. Сви ти људи који га дакле познају, свакога дана пролазе поред тог парализованог човека. Међутим, код Јевреја је био закон и правило да се воле само најближи сродници и рођаци, казао је прота и подсјетио да Господ у причи о милостивом Самарјанину скреће пажњу, да је ближњи сваки човјек, кога не случајно  сретнемо у свом животу – без обзира које вјере је био – јер је човјек биће Божије, створен по Лику Божијем.

-Из реченице парализованог човјека, Немам човјека Господе “ делује да је најстрашније то што је он био потпуно усамљен у својој болести. Није било никога, ко би му пружио руку, да га погура и помогне да дође до те воде. Ту се показује сав људски егоизам, нагласио је отац Јован.

 

Прота је  закључио да је сва одговорност нашега живота на нама јер имамо Спаситеља, Бању, лијекове, спасење – само је питање да ли то прихватамо или не прихватамо.

-Шта под тим мислим ? Да ли то прихватамо до краја и свим срцем својим. Ту је кључна разлика. Ако смо ми половично у томе нећемо добити ништа што нам је потребно. Али ако до краја свим срцем пожелимо здравље души и тијелу своме, Господ нас моментално исцељује и поручује „Иди и не гријеши више да ти се што горе не догоди“, јер сви смо ми огријеховљени, било родитељским, прађедовским или својим гријесима,  појаснио је прота, рекавши на самом крају да примивши Господа у Причешћу треба да пазимо и знамо Кога смо то понијели у срцима и душама својим а то значи  Господњи одговор „Иди и не гријеши више “  да се не враћамо на гријехе од којих желимо да оздравимо.

 

Као и сваког недељног дана, у просторијама храма након одслужене Свете литургије одржан је час вјеронауке код протинице Надице Радовић.

Потом је у црквеној гостопримници настављено  заједничарење, вјерног народа Божијег.

 

Елза Бибић

Pin It on Pinterest

Share This