Славе пријатељство два народа

11. априла 2018. - 9:15

У галерији „ Јосип Бепо Бенковић” отварањем изложбе „У сусрет руском цару – Романови – царско служење” у суботу, 7.априла почела је осмодневна културна манифестација „Дани руске духовности и културе” у Херцег Новом.
Бесједом о руском цару Николају II, митрополит Амфилохије је указао на везе народа Црне Горе и Русије које датирају још из времена када су Руси ослобађали Боку и овај крај од аустријске и Наполеонове власти.
– Важно мјесто у тој историјској вертикали сарадње има и руски цар Николај II о коме говори ова изложба која је пред нама. Она приказује духовни и морални лик људи који су се од првог тренутка свог овоземаљског постојања нашли у изузетним околностима посебним друштевеним положајем њихових предака и сродника. Представници династије Романов носили су царску круну Русије више од 300 година, тачније од фебруара 1613. до марта 1917. Дали су 18 владара, за чије је владавине земља постала снажна држава, достигла свој зенит и уједно проживјела трагичне тренутке своје историје – рекао је митрополит Амфилохије на отварању изложбе.
Смрт царске породице није само судбина Русије, већ читавог свијета, рекао је владика и додао да буђење сјећања на царске мученике носи посебни значај у 2018. години када се навршава 100 година од трагичног страдања последњег руског императора и његове породице.
– Дужни смо обиљежити ту стогодишњицу, посебно ми у Црној Гори. Зато хвала организаторима ове изложбе људима из Сретењског манастира Москве, студију Руски цар, породици Ристичевић и манифестацији „Дани руске културе” у којем учествује град Херцег Нови изложбом која нас је подсјетила на тај покољ који се десио прије једног вијека… Радује ме што Херцег Нови има манифестацију која слави традиционално пријатељство наша два народа и бројне везе – историјске, културне и привредне и везе међу људима – рекао је митрополит.
У својој бесједи је подсјетио и на темељ Цркве Свете Тројице на Цетињу који је ударен 1910. године када је књаз Никола крунисан за краља.
– Даће Бог да се и та црква подигне. Тај камен се налази у Митрополији. Тражио сам од садашњег премијера да изнад Цетињског манастра, коначно после 108 година, тај камен уградимо у темеље новог храма у коме ће бити похрањене оне велике хришћанске светиње које је прихватио краљ Александар Карађорђевић, који је после Првог свјетског рата овђе у Херцег Новом примио руке царске генерале и војнике. Светиње су стигле на Цетиње, двије су у Митрополији, а Богородица Филермска је у цетињском музеју. Свехришћанске светиње попут руке Јована Крститеља и Богородице Филермске морају бити смјештене у храмовима, тако је било од Јерусалима преко Антиохије до Цариграда. Није им мјесто у пећини изнад Владиног дома – казао је митрополит Амфилохије, бурно поздрављен.
На отварању „Дана руске духовности и културе” говорио је и предсједник општине Херцег Нови Стеван Катић.
– Овим „Данима…” Херцег Нови ће осјетити љепоту и богатство руске културе, умјетности језика, историје и духовности. Ми из Новог имамо прилику да учествујемо у бројним програмима којим ће им се приближити национална култура и обичаји Русије. Поред наших суграђана, сигуран сам да ће ова манифестација окупити и бројне руске држављане који живе у нашој земљи и који су њени гости – рекао је Катић. Он је подсјетио на повезанос светитеља Фјодора Ушакова и Петра Цетињског.
– Присуство представника Руске амбасаде и делегације града Рибинског са којим смо потписали споразум о сарадњи, потврда су да добре везе успостављене давно још трају и унапређујемо их на задовољство обје стране – закључио је Катић.
Прочитано је и поздравно обраћање асмбасадора Русије у Црној Гори Сергеја Грицаја, да је одржавање оваквих манифестација потврда традицонално братских односа између народа Русије и Црне Горе.
– Братски односи не могу да буду покварени потешкоћама које се повремено јављају у билатералним односима – поручио је амбасадор Грицај.
У културно-умјетничком програму учествовао је црквени хор „Свети Сава” и солисткиње Светлана Бубања и Јелена Павловић Голотва.
Култура лијек за неспоразуме

Друго вече „Дана руске духовности и културе” у Херцег Новом обиљежио је концерт фолклорног асамбла „Родник” који ради у Италији а у своје редове окупља углавном умјетнике из Русије и Украјине. Концерт у Дворани „Парк” имао је два дијела. У првом су изведене пјесме и игре из Русије са 12 нумера, а по први пут за публику у Херцег Новом асамбл је извео стару српску пјесму „О, ружо румена”. Програм је завршен познатом украјинском пјесмом „Марушја”. Публика је уживала у изврсним плесним кореографијама у више од два сата програма

З.Ш.

Извор: Дан

Фото: Татјана Витомировић