Сигурно је да су постојали разлози за издавање привремене мјере по којој је одлучено да протојереј ставрофор Велибор Џомић остане у Црној Гори до окончања судског поступка, али је он у моменту доношења те одлуке већ био ван државе, указала је предсједница Управног суда Бранка Лакочевић. Она је у разговору за „Дан” истакла да се привремена мјера доноси да би обезбиједила постојеће стање у одређеној ствари, како не би наступиле штетне последице или ненадокнадива штета.
На питање да ли сматра да су на овакав начин настале штетне последице, Лакочевићева је одговорила потврдно и додала да је у томе сврха привремене мјере.
– Та привремена мјера била је одређена да Џомић остане у Црној Гори, а он ју је већ био напустио. Суд суди на основу података које има у списима предмета и он у том тренутку није имао податак да ли се Џомић налази у Црној Гори или не. Стање у списима је било такво да су судије одлучиле да он остане, али сигурно је да су постојали разлози за издавање привремене мјере по којој је одлучено да Џомић остане у Црној Гори. Међутим, колико ја знам, у моменту доношења те одлуке он није био у Црној Гори. Знам да је привремена мјера гласила да он остане у Црној Гори, не да се врати, него да остане, изјавила је Лакочевићева.
Она је казала да је незахвално коментарисати тај случај јер пресуда још увијек није донијета. Подвукла је да не смије постојати конкуренција надлежности између суда и органа управе.
– Морају се поштовати пресуде Управног суда и морају се стварати даљи механизми за поштовање пресуда сваког суда – поручила је Лакочевићева.
На питање колико је задовољна степеном извршења пресуда Управног суда, Лакочевићева је казала да се стање није промијенило у односу на претходни период. Она је напоменула да је и претходни предсједник Бранислав Радуловић често указивао да постоји проблем у извршењу пресуда, наводећи да тај проблем није препознат само у односу на овај суд.
– Напоменућу да је урађен нови закон о управном поступку, гдје се и у оквиру нормативног оквира покушавају ријешити одређени проблеми. Новим законом предвиђена је могућност да другостепени орган само једном може укинути одлуку и да у следећем случају мора мериторно одлучити. Један од предлога је да се у Закон о уиравном поступку унесе одредба о томе да ли Управни суд може преузимати улогу управних органа. Међутим, ту још постоји полемика, односно то је закон који је још у форми нацрта и још увијек није прошао јавну расправу. У сваком случају, како бисмо успјели да проспјешимо поштовање пресуда суда користићемо оне механизме које имамо, а то је обавјештавање органа који врши надзор над радом управног органа, које је користио и претходни предсједник Управног суда казала је она.
Иако је пензионисани предсједник Управног суда Бранислав Радуловић раније указивао да Министарство унутрашњих послова (МУП) предњачи по непоштовању пресуда овог суда, Лакочевићева је истакла да сада не би издвајала ниједан орган, јер још нијесу радили анализе.
– Међутим, постоје случајеви у којима се не поштују пресуде Управног суда у смислу да се она изврши, али се донесе иста одлука као претходна. Формално се поступи по пресуди суда, али суштински се не испоштују разлози које је Управни суд навео у својим одлукама ради поништења, објаснила је Лакочевићева.
Осврћући се на коментаре државних органа и невладиних организација (НВО) који су се односили на рад Управног суда и на могуће вршење притиска на судије приликом доношења одлука, Лакочевићева је напоменула да у овом суду раде исте судије које су радиле када је предсједник био Бранислав Радуловић.
– То су судије које раде у вијећу од троје судија и оне сигурно нијесу подЈгегале притиску претходног предсједника, па ни овог. То су савјесни, одговорни људи, који свој посао раде како треба, поручила је она.
На питање да прокоментарише случај Фонда за мањине и пресуда Управног суда око расподјеле средства, те навода да ово тијело не поступа по судским одлукама, Лакочевићева је казала да ће овај суд и у наредном периоду користити механизме који му стоје на располагању када постоје индиције да се пресуде не поштују.
– Постоје случајеви непоштовања пресуда и Управни суд ће као и у претходном периоду користити механизме који су му на располагању како би упозорио орган који врши контролу над радом одређених органа. Наравно, то ће услиједити након анализа и сагледавања да ли је то појава или се ради о одређеном несналажењу и незнању људи који поступају по пресудама Управног суда, поручила је она.
Како каже, питање поштовања или непоштовања пресуда Управног суда није се промијенило за три мјесеца откако је она на његовом челу, указујући да су механизми које је користио претходни предсједник дали резултате, иако и даље има таквих случајева.
– Питање поштовања пресуда Управног суда питање је владавине права. Када одређени суд донесе пресуду, треба да постигнемо циљ да државни и други органи поштују пресуде и да се оне не коментаришу у смислу, како смо имали прилику да чујемо, да се унапријед врши притисак на рад типа „видјећемо ми како ћете одлучити” и „да ли нови предсједник може да утиче”. Мислим да то није добро ни за једну институцију, сматра она. А.Т.
Добијају појачање
Лакочевићева каже да су у претходном периоду мало већу пажњу посветили уједначавању судске праксе, те да је велики број предмета, као и све већи број захтјева за одржавање усмених расправа.
У претходна три мјесеца било је за око 200 усмених расправа више у односу на исти период прошле године. Управни предмети су спорови који су по својој природи хитни. Ми смо тражили повећање броја судија и добићемо двоје њих. Измијенили смо правилник о организацији и систематизацији повећавајући број савјетника, како бисмо у наредном периоду што брже рјешавали те предмете и ојачали одјељење судске праксе. Судски сајвет је препознао потребу и донијета је одлука за повећање броја судија у овом суду. У току је јавни конкурс и очекујемо да ће прије краја годишњих одмора бити изабрано двоје судија напоменула је она.
Суд је од 1. јануара до 30. јуна у раду имао 3.552 предмета, примио 1.7ДЗ, а ријешио 1.753. За период од 1. априла до 30. јуна суд је у раду имао 2.891 предмет, примио 870, а ријешио 1.092.
Радила са 11 министара
Лакочевићева је обиљежила преко 30 година рада. Првих 10 година провела је у правосуђу. Почела је као приправник у тужилаштву, па у Служби правне помоћи, Основном суду. Од 1991. почела је да ради у Министарству правде гдје је прошла све нивое почела је као виши савјетник, па самостални савјетник, потом начелник, савјетник министра, секретар министарства и на мјесто предсједника Управног суда дошла је са позиције помоћника министра.
Степеницу по степеницу учила сам послове. Нијесам из неких других области дошла на функц^ју, што ми је омогућило да сагледам све аспекте рада у самом министарству, каже она.
За 23 године рада у Министарству правде радила је са чак 11 министара који су се промијенили у том периоду.
Први почели са објављивањем одлука
Лакочевићева је нагласила да по свом доласку у Управни суд није морала да предузима никакве кораке јер је „претходни предсједник у сваком смислу добро поставио организацију суда”.
Суд је ажуран и његов је рад изузетно транспарентан. То је суд који је први почео јавно да објављује одлуке и учинио их доступним цјелокупној јавности, што је један од начина контроле судова. По мом доласку на функцију предсједника нијесам имала потребе да преузимам било какве кораке, већ само да наставим у том правцу у којем је и у претходном периоду суд функционисао, закључила је она.
Ана Топаловић
Извор: Дан
