Представници Добротворног Фонда Човјекољубље у Божићној посјети Заводу „Комански мост“

12. јануара 2018. - 22:05

Поводом Божићних празника представници Добротворног Фонда Човјекољубље  посјетили су штићенике Завода „Комански мост“.

ЈУ Завод „Комански мост“, је почео са радом  1976. године,  као установа за дјецу и омладину са  умјереним, тежим и тешким сметњама у интелектуалном развоју.

Постепено се број дјеце у Заводу смањивао, тако да је Завод прерастао у установу за збрињавање одраслих особа са озбиљним ограничењима у социјалном функционисању због менталних тешкоћа, или других комбинованих сметњи у развоју.

Одлуком о организовању јавне установе за смјештај лица са посебним потребама, од 2. фебруара 2006. године, ЈУ Завод “Комански мост”,  је организован као јавна установа за смјештај лица са менталном ометеношћу.

Представници Добротворног фонда МЦП „Човјекољубље“, предсједник Управног Одбора протојереј Бранко Вујачић, јереј Миомир Вулевић, координатор Владимир Милуновић и Стефан Јокић, уручили су Божићне поклоне штићеницима и запосленима у Заводу. Топлу добродошлицу гостима уприличили су домаћини ове установе: директор Васељ Душај, психолог Бојана Јакић и главна сестра Амела Шаботић.

Пријем је протекао у разговору о искуствима запослених са штићеницима Завода, о облицима њихових проблема како психо-физичких тако и социјалних. Отац Бранко, сагледавши њихове животне потешкоће у пастирском духу, примјећује како је Бог с једне стране одузевши им разумност и разборитост кроз менталне недостатке, с друге стране их обдарио оним богоподобним врлинама које се ријетко сријећу у свијету „разумних“, попут невиности, дјечије простоте, чистоте срца и душе, искрености и безазлености.

Приликом уручивања поклона, које је даривао манастир Острог, окупио се велики број штићеника који су са нескривеном радошћу прилазили свештеницима, већина њих изражавајући жељу да посјети Саборни Храм у Подгорици, као и манастир Острог. Том приликом Отац Миомир је упутио позив за посјету Саборном Храму. Све оне који услед тешког облика инвалидности нијесу могли да преузму своје поклоне оци су их обишли у њиховим собама.

Овај сусрет је открио и могуће нове облике сарадње, који су срдачно прихваћени са обје стране. Ова, сада већ традиционална посјета, опет се показала плодотворном и вриједном очувања.

 

                                                                                                            Владимир Милуновић