Прослављена храмовна слава Светих Макавеја у Толошима

14. августа 2017. - 19:45

На празник када наша Света Црква прославља изношење Часног Крста Господњег и Свете мученике Макавеје – Његово Преосвештенство умировљени епископ захумско-херцеговачки Господин др Атанасије, служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви посвећеној Светим мученицима Макавејима која се налази у Подгоричком насељу Толоши.

Наиме, ове године навршило се јубиларних 120 година од обнове овога древног светога храма Божијег.

Његовом Преосвештенству саслуживали су протојереји – ставрофори : Милун Фемић, Велибор Џомић и Драган Митровић, затим протојереји : Миладин Кнежевић, Предраг Шћепановић, Жељко Ћалић, јереј Блажо Петровић, као и протођакон Владимир Јарамаз и ђакон Крсто Авдаловић из Епархије захумско-херцеговачке.

Љепоти и свечаности храмовне славе цркве у Толошима коју је вјерни народ у завидном броју торжествено прославио у овоме Светоме Храму, свакако је допринијело и појање мјешовите пјевнице коју је предводио Зоран Јовићевић.

Након читања из Светог Јеванђеља свима сабранима обратио се умировљени Епископ Захумско-херцеговачки г. др Атанасије.

Преосвећени Владика Атанасије се у својој архипастирској бесједи дотакао смисла и суштине овога празника којег торжествено прослављамо, приближавајући свима сабранима величину и значај лика и дјела мученика Макавеја :

„Ево дана празничнога, свечанога, ево дана мученичкога – дана победничкога.

Ово је дивни храм дивних мученика пре Христа, а за Христа пострадавших Светих Макавеја – у ствари њих седморо браће и мајка њихова и учитељ њихов првосвештеник.

Они су страдали за веру у истинитога Бога, јер су моћни тада грчки владари, наследници моћнога Александра Македонског почели да намећу обичаје грчке.
А са обичајима наметали су културу, а са културом – религију.
Нема неутралних цивилизација ни данас, нема чак ни спорта неутралног.

У наше време много се заносимо источним спортовима и разним другим обичајима – као што је рецимо јога.
Све је то везано са дубоком религиозношћу тих незнабожачких народа – сви ти спортови, а тако је било и у ово време олимпијаде грчке.
А олимпијада у ствари је била култ младих младића и девојака – боговима и завршавале су се те игре знате како ? – Неморалом.

Свети Макавеји су се успротивили томе.
Али то су били они синови свештеника – њих пет који су устали и успели да ослободе храм од мрзости и опустошења.
То је био Зевсов кип постављен као мрзост опустошења како пророк Данило наводи.“ – подсјетио је он.

Напослијетку, Преосвећени владика Атанасије заблагодарио је на гостопримству свима изражавајући велику радост поводом свога доласка у Митрополију црногорско-приморску и у Подгорицу :

„Хвала Високопреосвећеном Митрополиту Амфилохију, што је благословио да дођем, хвала и оцу Предрагу Шћепановићу – вашем пароху, хвала и вама свима.
Дошао сам из суседне братске Херцеговине.

Нека би нас Бог светим молитвама мученика Макавеја освестио, отрезнио, освештао, просветлио.
И хвала Богу што ви овде свете поштујете и веру држите и овакве лепе храмове подижете.
И хвала Богу што доводите децу.
Деца су рај на земљи.“ – закључио је Преосвећени владика Атанасије.

Светим Тајнама Тијела и Крви Христове приступио је и присајединио се већи број сабраних, а након Светог Причешћа, у славску литију са трократним опходом око цркве кренуо је владика Атанасије са свештенством и вјерним народом, у чијем наставку је освештан и пререзан славски колач.

Том приликом многобројно сабраном вјерном народу, надахнутим и бодрим празничним славарским словом, обратио се настојатељ Цркве Светих мученика Макавеја и парох толошки – протојереј Предраг Шћепановић :

„Нека је сретан и Богом благословен празник ових мученика Макавеја.
Прошло је 2.000 година, утихнуо је и тутањ давних бојева, прошли су зли и осиони владари али остала је прича о светости, о мучеништву и о жртви Светих Макавеја.

Када сам овдје дошао 2009. године, мој духовник – отац Драган ми рече да је ово много стар храм и да је саграђен на темељима из раног хришћанства.

Ухватио ме тада страх, али љубав Божија и љубав овога вјернога народа Толоша и Подгорице и других крајева учинили су да овај храм заблиста љепотом и сјајем.
Ово је храм мученика Макавеја али браћо и сестре овдје су сахрањена и дјеца која су пострадала у стравичном англо-америчком бомбардовању 5. маја 1944. године.

Молим све вас и ако је велика гужва да уђете у Храм и погледате фреску са десне стране.
На њој је насликана Госпава Раичковић и њено четворо дјеце која су се вазнијела на небо.
Тако да нас Свети мученици Макавеји и ови нови мученици подгорички чувају и прате.

Ја сам захвалан свакој богочежњивој души која је данас дошла и која долази сваке недјеље и која ме прима у ове благословене крајеве Божије, гдје су Свети Макавеји.
Коме сам год назвао добар дан, он је за мене био пет пута бољи.
Захваљујем свим оним знаним и незнаним приложницима који су помогли овај фрескопис и остале дјелове храма који су се обновили.“

Након обраћања настојатеља овог храма – Свештеника Предрага Шћепановића, свима присутнима се обратио господин Боро Мирановић испред братства Мирановића.

Братство Мирановић који су овогодишњи домаћини и кумови храмовне славе – припремило је пригодно послужење за сав присутни народ, а кумство за следећу годину примио је господин Миодраг Вратница са породицом, примивши дио славског колача од господина Бора Мирановића.

Евхаристијско сабрање и заједничарење у торжественом прослављању празника и славе Светих мученика Макавеја настављено је за славском трпезом љубави.

Борис Мусић

Фото : Борис Мусић