Izaberite stranicu

По благослову Митрополита црногорско-приморског господина Амфилохија, поводом 98 година од Велике подгоричке скупштине српског народа Црне Горе и Дана уједињења Црне Горе и Србије, Српски национални савјет и Друштво српских домаћина Црне Горе организовало је синоћ свечану академију

Свечана академија је одржана у препуној Крипти Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

Скуп је благословио протојереј Предраг Шћепановић, а у име организатора присутне је поздравио предсједник Српског националног савјета др Момчило Вуксановић.

Вуксановић је казао да је обиљежавање Дана уједињења Србије и Црне Горе и засиједања Велике подгоричке скупштине српског народа од изузетног значаја за очување идентитета српског народа у Црној Гори, јер су њене одлуке биле слободарске и демократске, и да оне обавезују не само њихове потомке у Црној Гори.

Свечану бесједу је одржао академик Рајко Петров Ного. “И кажимо да би за почетак било довољно да стара српска држава Црна Гора данас не буде антисрпска. Ето, да човјек помисли, да се двије наше старе државе нису уједињавале, можда би се у српству и данас такмичиле”.

“Подгоричка скупштина може да служи на част Црној Гори која је, прихватив капитулацију, изгубила династију и тако фактички прешла на страну црно-жуте коалиције, с којом је краљ Никола изгледа имао и неких тајних договора”, рекао је српски пјесник и академик Рајко Петров Ного у свечаној бесједи.

Он је подсјетио да је Краљевина Црна Гора ушла је у Први свјетски рат као савезничка држава, али несрећном одлуком о капитулацији, несрећног и остарјелог краља 1916. године, она је на крају рата третирана као поражена држава под савезничком окупацијом.

“Избори за Велику народну скупштину у Подгорици и њене одлуке, нису, како се то жели представити, биле узрок краја Краљевине Црне Горе, већ посљедица фактичког стања”, рекао је он.

Ного сматра да је Подгоричка скупштина извела је Црну Гору из поражених међу силе побједнице. “А те силе побједнице нису дозволиле краљу и влади у егзилу да се врате у Црну Гору”.

“И није се, одлуком Подгоричке скупштине о уједињењу Црне Горе са Србијом, а онда и са Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца, те доцнијом Југославијом, само Црна Гора одрекла свог имена и суверенитета; одрекла се и Србија, све у племенитој тежњи за ослобођењем и уједињењем најбољих јужнословенских нараштаја”, рекао је Ного.

Он сматра да је Подгоричка скупштина – како год да се окрене – спасила Црну Гору, “то данас некима звучи као једак парадокс”.

“Братски је гест Србије, која је у Великом рату изгубила скоро сваког трећег становника, да не изузме Црну Гору, већ да с њом подијели ловорике и предности које је свјетски славна српска војска баштинила. Ту војску је као регент, кроз голготу, али васкрс Србије, водио унук Краља Николе, престолонасљедник Александар Карађорђевић”,истиче Ного.

Он подсјећа да Србија није заборавила шта је у вијековима ропства значила Црна Гора, кроз све Петровиће, а нарочито кроз Светог Петра Првог и Његоша, Његоша који је такорећи са небеских висина октроисао Српство, у чијим ће координатама оно опстојавати докле год га буде.

“Подгоричка скупштина може да служи на част Црној Гори која је, прихватив капитулацију, изгубила династију и тако фактички прешла на страну црно-жуте коалиције, с којом је краљ Никола изгледа имао и неких тајних договора. Хабзбурговци су черечили Црну Гору горе и теже него иједан непријатељ у њеној историји, забрањујући јој чак и ћирилично писмо на коме је написано све што је свето и темељно у Црној Гори. Тако далеко као Хабзбурговци, а богме и ови данас, нису ишли ни Турци”, наглашава Ного.

Он се пита шта критикују критичари Подгоричке скупштине? Зар право на слободно изјашњавање? “А ускраћењем тога права, желе ли ови данашњи, без питања народа, да поново припоје Црну Гору Хабзбуршкој монархији, која се данас зове НАТО и Европска унија?”

“Рецимо најзад јасно: ослободилачка српска војска, ти васкрсли костури, извојевала је слободу за многе будуће народе, па и за Црну Гору. Али је и Црна Гора добро знала која је вриједност слободе и којим се путем излази из ропства. А што су они које су Срби ослободили ускоро почели да говоре да су их Срби поробили, то такође спада у ону иронију историје. Подгоричка скупштина имала је на уму интегрално Српство; она је зенит борбе за слободу Црне Горе, ма шта мислиле толике антисрпске фаланге данас”, каже Ного.

Он каже да читава наша историја, од Косова до дана данашњега, бије ту нашу једном и никад изгубљену Косовску битку. “А њему оставимо да бије туђе добијене битке”.

“И кажимо да би за почетак било довољно да стара српска држава Црна Гора данас не буде антисрпска. Ето, да човјек помисли, да се двије наше старе државе нису уједињавале, можда би се у српству и данас такмичиле. Зар самостална Црна Гора не може постојати ако није антисрпска? Зар баш Црна Гора међу првима да призна лажну државу Косово? И како они који су је признали могу послије тога по земљи ходити?”, рекао је Ного.

Након тога уприличен је богат културно умјетнички програм у којем ће учествовати: хор „Свети новомученик Станко“, под вођством диригента Ленке Дурутовић, КУД „Ђурђевданско коло“, етно појац Даница Никић и гуслари: Коста Плакаловић, Бошко Вујачић, Жељко Чуровић, Радован Пековић и Миленко Калезић.

Извор: srpskenovinecg

Pin It on Pinterest

Share This