Izaberite stranicu

Предавање у Никшићу

У понедјељак 6. јуна 2016, предавање на тему “Стопама Светог Јована Владимира“ одржао је протојереј Јован Пламенац, парох барски

Предавање је било посвећено хиљадугодишњици мученичке кончине првог српског светитеља, дукљанског кнеза Јована Владимира, чиме се Друштво “Свети Ђорђе“ укључује у низ манифестација, које се, тим поводом, током ове јубиларне године, одржавају у Црној Гори.

“Поред бројних свечаности и предавања, предвиђени су научни скупови и освештање храма Светог Јована Владимира у Бару, а Митрополија црногорско- приморскаје покренула издавање зборника радова “У спомен и славу Светог Јована Владимира“, чија се друга књига, ових дана, очекује из штампе“, казао је, у уводној ријечи, мр Васиљ Јововић, медијатор вечери.

Предавања у Друштву црногорско-руског пријатељства

Јововић је напоменуо да је Јован Владимир (крај 10. в. – 1016) био кнез Дукље. Према Барском родослову наслиједио је, још као дјечак, оца Петрислава. Приликом напада на Дукљу, вјероватно 998. године, бугарски цар Самуило га је заробио, затим му је дао руку своје кћери Теодоре – Косаре и вратио га на власт у Дукљу. Бугарски владар Јован Владислав намамио га је у Преспу и на превару убио. Јован Владимир је први српски владар коме је установљен светачки култ, а његово житије, сачувано у изводу у Барском родослову, прво је српско житије. Мошти су му почивале у манастиру Пречисте Крајинске код Скадарског језера, затим у манастиру Шин Ђон код Елбасана у Албанији, а данас се налазе у Саборном храму Албанске православне цркве у Тирани.

Свештеник Јован Пламенац, парох барски, старјешина цркве Свих Светих у Бару, као и цркве Свете Тројице на Румији, велики дио свог научног истраживања, који је представљен бројним чланцима, предавањима, бесједама и монографијом “Свети Јован Владимир: у његовом и нашем времену“, посветио је Светом краљу Јовану Владимиру.

Он је, говорећи пред никшићком публиком, навео да је, заједно са археологом Младеном Загарчанином, обишао подручје у Албанији гдје би се, по њиховим мишљењу, могло налазити брдо Облик, на које се Свети Јован Владимир повукао са војском пред налетом бугарског цара Самуила, како се наводи у Љетопису Попа Дукљанина. Код Варошице Владимир, постоји истоимено брдо Владимир, које Албанци зову „Шума“ (врх) и на врху тог брда открили су остатке тврђаве и цркве, што потврђује претпоставку да би то могло бити брдо Облик из Љетописа Попа Дукљанина.

Како археолошка истраживања не указују на то да је манастир Пречисте Крајинске код Скадарског језерастарији од 14. вијека, а у којем су, по Љетопису Попа Дукљанина, сахрањени Владимир и Косара, поменути археолог Загарчанин сматра да је Владимирова престоница била стари град Свач у непосредној близини.

Предавања у Друштву црногорско-руског пријатељства

Протојереј Јован Пламенац је1991. године, тада као новинар,открио мошти Светог Јована Владимира у цркви Свете Марије у Елбасану. Како је испричао, у запуштеној и празној цркви без иконостаса налазио се мали сточић са кивотом Светог Јована Владимира и изблиједјелом иконом Богородице. Мошти је касније пренио албански Архиепископ Анастасије у Тирану у Саборни храм посвећен Благовјестима, гдје се и данас налазе, похрањене испод Часне трпезе. Сваке године 4. јуна, у славу Светог Јована Владимира, одржава се свештени, молитвени ход од Тиране до Елбасана.

Свештеник Пламенац је казао да се у цркви Светог Николе Болничара у Охриду чува рука Светог Јована Владимира, а1993. године, приликом посјете Светој Гори и манастиру Зоографу, монаси су му показали главу Светог Јована Владимира.

Као мјесто убиства Светог краља наводи се да је било у Охриду, или у мјесту Ћафа Сан ( Света Глава), на граничном прелазу између Албаније и Македоније код Охрида. По Љетопису, Владимир је убијен пред вратима цркве Светог Ахилија, коју је подигао цар Самуило на истоименом острву на Преспанском језеру.

Предавања у Друштву црногорско-руског пријатељства

У свом предавању о. Јован је говорио о култу Светог Јована Владимира, који има дубоке коријене у нашем народу, а што потврђује и традиционално изношење крста Светог Јована Владимира на Тројичин дан на планину Румију. Руски конзул Иван Јастребов тврди, према ријечима свештеника Пламенца, да је у тај Владимиров крст уграђен дио честице Часног крста Господњег. Првобитно је Литија са крстом Светог Јована Владимира кретала из манастира Пречисте Крајинска, а задњих вјекова иде из села Микулића са друге стране Румије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Видео: Нови ТВ

[wpaudio url=”http://www.svetigora.com/audio/download/18987/13.06.2016.%20KATEDRA_o.Jovan%20Plamenac_STOPAMA%20SVETOG%20JOVANA%20VLADIMIRA.mp3″ text=”Тонски прилог Радија Светигора”]

Pin It on Pinterest

Share This