Протојереј-ставрофор Слободан Зековић: Данас је Силуанска бања наше крштење

13. маја 2018. - 20:00

У Недјељу слијепога, шесту по празнику Пасхе, у Храму Светог Јована Владимира у Бару служена је Света литургија којом је началствовао протојереј-ставрофор Слободан Зековић, а саслуживао протојереј Љубомир Јовановић.

Својим појањем службу је уљепшао Хор Светог Јована Владимира.

Након прочитаног Јеванђеља присутним вјерницима поучним словом обратио се отац Слободан који је казао да је Господ ходећи по земљи чинио многа чудеса. Слијепима враћао вид, хромима ход, мртве васкрсавао, губаве чистио… И све је то чинио, по великој љубави према човјеку, силом Своје божанске ријечи.

-У данашњем Јеванђељу чули смо како је Господ исцјелио човјека слијепога од рођења. По великој љубави својој Господ му отвара вид тјелесни да види свјетлост овога свијета. Каква радост и дар. Прво што је човјек угледао својим тјелесним очима је био оваплоћени јединородни Син Божији који је дошао у свијет да исцјели сав род људски, да свакоме од нас отвори очи. Јер, колико је тешко било ово слијепило тјелесно, видимо да је много теже слијепило књижевника и фарисеја који су се саблазнили овим чудесним догађајем а који су као најбољи познаваоци закона Божијега били призвани и прозвани да буду ти који ће народ Божији поучавати и отварати им духовни вид, казао је протојереј-ставрофор Слободан и подсјетио да се тако се испунила пророчка ријеч: „Ко чу бесједу нашу Господе? Они који виде – не видјеше, они који чују – не чуше.“

Истичићи да Господ отвара очи онима који су спремни да чују ријеч Његову, који су спремни да га у срце своје приме и да срца њихова постану станишта Бога живога и да је та Силуанска бања у коју Господ шаље слијепца да се умије данас наше крштење којим са себе скидамо старога, слијепога човјека  и облачимо се у новога- Христа Господа.

-Кроз Свето крштење и примање благодатне силе Духа Светога примамо духовни вид. Али иако смо га од Господа примили, често по својој слабости људској, кроз гријех, кроз живот стран Јеванђељу, ми опет навлачимо завјесу на своје очи и удаљавамо се од Господа који нам опет по љубави својој даје могућност да се кроз покајање као ново крштење, опет изнова обнављамо. Обнављамо себе, своје биће, своју душу, своје срце и поново васпостављамо духовни вид чистим и здравим каквим га нам је Господ и намијенио, рекао је прота Слободан и помолио се да нас Господ сачува од духовнога слијепила које води у пропаст и вјечну погибао да нам дарује да се ходећи за Њим, носећи у срцу заповијести Његове, искрено потрудимо да по Његовим заповијестима и ријечима спасносним живимо.

Наком Свете Службе , по обичају, дружење је настављено у крипти Храма.

Дејан Вукић