Izaberite stranicu

Власници три хришћанске светиње које се чувају на Цетињу, и то Филермоса, честица Светог крста и десна рука Јована Крститеља нијесу ни држава Црна Гора, нити је то хришћански свијет, већ Митрополија црногорско приморска, каже у интервјуу за ЦдМ протојереј-ставрофор Велибор Џомић, и координатор Правног савјета МПЦ. Он наглашава да „упорно избјегава да се каже да су то црквене светиње”, а на питање да ли ико има папире којим би могао да докаже власништво, Џомић каже да МПЦ није далеко од тога да и то питање отвори на суду. Ипак, он наглашава да у духовном, културолошком и друштвеном смислу тим светињама може да приступи свако и да се, у том погледу, Црна Гора не може игнорисати.

Рука Светог Јована Крститеља

Џомић у исто вријеме сматра да је „трапав“ покушај државе Црне Горе да свијету стави до знања да се ове свјетски значајне реликвије чувају баш у црногорској пријестоници, јер и даље има и нашег народа, а не само странаца, који се пријатно шокирају када сазнају ту чињеницу.

Што се тиче вриједности нпр. Филермосе која је седамдесетих година била процијењена на десет једногодишњих буџета Црне Горе, Џомић каже да се кроз доларе и еуре према светињи може односити само „неко ко благе везе нема ни са Богом ни са собом“. Ипак, чињеница је да је посриједи благо које, каже Џомић, никад нико није покушао да украде, тврди Џомић.

Честица Часног крста

Он је нашем порталу потврдио да Филермоси фале два крупна драга камена – рубин и сафир. Додаје да није касно да се отвори истрага и сазна како су нестали и код кога су завршили.

Филермоси фали драго камење, МПЦ тврди да је украдено док је била “у УДБИ”

ЦдМ: Честица Часног крста и рука Јована Крститеља чувају се у Цетињском манастиру, док је Филермоса у Народном музеју Црне Горе. Да ли мислите да су грађани Црне Горе свјесни значаја ових реликвија? Које су реликвије у хришћанству значајније од ове три, и да ли бисте за читаоце ЦдМ-а укратно могли да појасните њихов пут до Црне Горе?

Протојереј-ставрофор Велибор Џомић

Џомић: Вјерујем да данас нема грађанина Црне Горе који не зна да се ове три велике црквене светиње налазе у Црној Гори. Такође, већина од те огромне већине зна да су светиње, први пут у њиховој многовјековној историји, раздвојене. Многи знају да је ријеч о великим светињма Цркве и то сазнање се шири из дана у дан. Допринос томе јесте и овај разговор за који сте исказали интересовање. У Цркви се не мјере светиње нити има мјере за мање или веће светиње, јер су светиње – светиње. Светиње су Божије светиње. Свака на свој чудесан и неописив начин обасјава светошћу и облива благословом оне који им са вјером, надом и љубављу приступају.

Посебно указујем да се веома често употребљава или, прецизније, злоупотребљава појам хришћанство, па и када су ове три светиње у Црној Гори у питању. Неспорно, појам “хришћанин” јесте веома древан и значајан. Из тог појма је настао и појам “хришћанство”, али ни хришћана ни хришћанства нема без Цркве Христове и њеног светотајинског живота. Једино се у Цркви духовно рађају хришчани, јер Христова ријеч није идеологија или нека од варијација на ту тему. Мени као свештенику није спорно када се употребљава термин “хришћанство”, али стичем утисак да се тај појам у секуларизованом свијету тенденциозно употребљава како би се хришћанство одвојило од Цркве Христове и како би се приказало као једно од стотина или хиљада религиозних учења. Као да хоће да кажу – хришћанство је једно, а Црква Христова је друго!?! То није ни добар ни тачан приступ.

МПЦ тврди да се Филермоса “неовлашћено растављала”

Чини ми се да се исто ради када су у питању честица Часног Крста, десница Светог Јована Крститеља и икона Богородице Филермске. Упорно се избјегава да се каже да су то црквене светиње. Оне су настале у Цркви, вјековима чуване у Цркви, припадају Цркви, али је данас једна од њих, први пут у историји, одвојена. Та духовна веза је нарушена и бојим се да нема благослова Божијег у тој читавој причи док се оне не обједине и саборно врате у богослужбени и молитвени живот.

Филермоса је, а то са великом тугом и жаљењем морам да кажем, утамничена у Народном музеју уз дужно поштовање које имам према Народном музеју као једној установи културе. Пројекат тзв. Плаве капеле је, морам и то да кажем, пропао, иако је громопуцатељно најављиван и као “историјски” и као финансијски профитабилан. Није се примакао ни првој ни другој одредници. И данас нико не позива на одговорност креаторе тог пројекта. Читам ових дана шта су све у то вријеме изјављивали по новинама и како су врло брзо демантовани.

Филермоса

Немам овдје много простора да говорим о путу те три црквене светиње до Црне Горе. Неко је недавно нацртао једну карту њиховог путешествија од Малте, преко Крита, царске Русије до Краљевине Југославије и Црне Горе. Светиње је у Црну Гору 1941. године донио краљ Петар II Карађорђевић и поклонио их Митрополији Црногорско-Приморској у Манастиру Острогу. Примио их је игуман острошки Леонтије (Митровић) у присуству Патријарха српског Гаврила (Дожића). Чуване су у Острогу све до 1952. године када су изузете у једном кривичном поступку. У депоу Секретаријата унутрашњих послова су држане до 1978. године када су честица Часног Крста и десница Светог Јована враћене Митрополији, а икона Богородице Филермосе је привремено, тако је наведено у акту, повјерена Народном музеју.

ЦдМ: Да ли сматрате да је Црна Гора урадила било што да свијету гласно каже да се те реликвије чувају у нашој земљи? Често се дешава да странци, а не само грађани Црне Горе, буду пријатно шокирани када им то неко исприча.

Џомић: Мислим да Црна Гора у том погледу, а кад кажем Црна Гора у овом случају онда мислим на надлежне државне органе, није урадила довољно у том погледу. То, по мом мишљењу, и није највећи проблем. Већи је проблем што, како видим не само ја него и многи други који су посјећивали светилишта и светиње широм свијета, и оно што је урађено у том погледу није урађено како треба или је, да будем прецизан, трапаво урађено. Многи су, управо због одсуства елементарних знања и о Цркви и о светињама, том питању приступали кроз бројеве долара или евра, а не кроз метафизички, духовни значај тих светиња за вјерујуће хришћане широм свијета. Знам многе из озбиљног свијета који су се саблажањавали кад су одредјени званичници одавде искључиво говорили о финансијским ефектима тзв. “валоризације Филермосе”!?!

ЦдМ: Да ли је тачно да на Филермоси фале два крупна драга камена – рубин и сафир. Да ли је икад ико урадио било шта по том питању? Зна ли се, отприлике, кад је икона оскрнављена?


Џомић: Тачно је да недостају ти украси са Богородице. Постоје снимци из 1952. године, када је икона била у Острогу, са којих се види да су сви украси на свом мјесту, а постоје и они са примопредаје 1978. године са којих се види да два недостају. Укратко, икона је не само похарана и опљачкана него је и оскрнављена од оних који су имали задатак да је чувају. Чуло се, а то у Црној Гори није тешко, да је један украс завршио на брошу супруге једног функционера. На жалост, Тужилаштво у том погледу ништа није учинило, а имало је и правног основа и довољно информација из средстава јавног информисања. Мислим да није касно да Државно тужилаштво формира предмет и отвори истрагу о томе. Материјала има и биће им доступан.

ЦдМ: Својевремено се помињало да је Филермоса крајем седамдесетих година била процијењена на десет једногодишњих буџета Црне Горе.

Филермоса

Џомић: И ми смо чули за те “процјене вриједности” светиње. И запањени смо тиме. Могу само да кажем да се на такав начин према светињи може односити само неко ко благе везе нема ни са Богом ни са собом. Сваки буџет се потроши, а светиње се не троше и не мјере на берзама и кантарима него оне обнављају и кријепе и људе, и народе, и благосиљају и духовно чувају земље и градове у којим се налазе.

ЦдМ: Да ли честица Часног крста и рука Јована Крститеља имају примјерену заштиту? Ко чува и како те реликвије? Да ли се икад десио покушај пљачке, или се стварно никад нико није “дрзнуо” да опљачка манастир?

Честица Часног Крста и рука Светог Јована Крститеља

Џомић: Двије светиње се чувају у Цетињском манастиру и не само да имају примјерену заштиту него су у жижи богослужбеног живота Цркве, а то значи у свом изворном, примјерном и примјереном амбијенту. Није, колико ми је познато, никад нико покушао да их опљачка, али видимо да је Филермоса опљачкана тамо гдје је морала да буде чувана. Напротив, светињама се у Цетињском манастиру приступа од стране вјерника са дужним поштовањем. Али, знајући да живимо у свијету у коме су људи подложни сваком искушењу светиње су адекватно обезбиједјене.

ЦдМ: Да ли Митрополија Црногорско-Приморска себе сматра власником ових реликвија, или мислите да оне припадају држави Црној Гори. Јасно је да сви хришћани полажу, условно речено, право на њих, али у чијем су суштинском посједу оне? Да ли неко има “папир“ којим би могао доказати власништво?

Џомић: Митрополија Црногорско-Приморска је данас једини, неспорни и законити власник све три светиње. То што је над једном од њих, конкретно над иконом Богородице учињено безакоње не може да оправда онога који је незаконито држи. Дубоко сам увјерен и знам да право никад не може настати из неправа. Држава има своју имовину и то треба поштовати. Међутим, тешко да ико разуман, а посебно ико ко познаје државу и право, посебно тзв. секуларну државу, може да тражи својинска права свјетовне државе над светињама које су утемељене на вјери и кроз Цркву Христову. У духовном, културолошком и друштвеном смислу тим светињама може да приступи свако и у том погледу Црна Гора се не може игнорисати. Али, неспорна је чињеница да су светиње од ондашењег краља Петра као законитог власника и држаоца, на светом и свештеном мјесту – у Манастиру Острогу поред моштију Светог Василија Острошког – поклоњене и остављене Митрополији. И данас смо дошли до тога да онај који је законито дошао у посјед тих светиња треба да показује “папире” и доказује право својине, а онај који је одузео без акта и оскрнавио једну од светиња да буде сматран оним што није, а није власник. Није ни савјестан држалац. Али, нисмо далеко од тога да и то питање отворимо на примјереном мјесту, а то мјесто је суд.

Мислим да је паметније и боље за све, првенствено за светиње, али и за државу, митрополију, друштво, поклонике да се отвори дијалог и надје примјерено рјешење. Црна Гора мора са осјећајем за своју историју приступити овом питању, а ефекти, наравно позитивни у сваком смислу, неће изостати.

ЦдМ: Да ли је тачно да планирате изградњу саборне цркве на Цетињу у ком би се ове реликвије чувале?

Џомић: Ми то не планирамо. То је давно прије нас испланирано. Ено у Цетињском манастиру камена темељца за Саборну Цркве Цетиња као града Пресвете Богородице. То би било добро и примјерено рјешење за све. Ова папазјанија са пећином у коју су намјерили да утамниче Филермосу не само да је антицивилизацијска и антибогородична него је и незаконита и њени актери су дубоко забасали у зону кривичне одговорности. На то смо недавно указали надлежнима. И борићемо се да сачувамо Филермосу од таквог скрнављења. Ко иоле има свијести о духовности, историји, култури, праву, цивилизацији и Црној Гори не може подржати ујамљивање Богородице у пећину, па била она и цетињска.

Извор: cdm.me

Pin It on Pinterest

Share This