Izaberite stranicu

Парохија Светог Григорија одлучила је да прослави празник свог светитеља покровитеља на месту своје будуће цркве код Сарандинакина Балке, поред печерске (пећинске) цркве која је била  у склопу древног печерског манастирског комплекса. Одлучено је да се не служи у самој пећинској цркви, пошто камени остаци повремено падају са њених сводова, већ у шатор-цркви која је недалеко подигнута. Мобилни олтар је подигнут унутар шатор-цркве. Антиминс са моштима светих Царских мученика донео је протојереј Алексеј Петренко из Саборне цркве Царских страстотерпеца на Црвеном брду, а евхаристијске утвари поклонила је група верника.

Служба је прошла без кише, упркос временској прогнози. Сви су се причестили Светим тајнама и све је протекло у радости.

****

Манастирски пећински комплекс налази се на ободима византијског Херсона. Усечен је у стрмим стеновитим падинама Сарандинакина Балке, састоји се из три дела: литургијског, дела за сахрањивање и економског. Литургијски део представља црква.

Део за сахрањивање и спомен обухвата седам костурница, подземна места за сахрану,  и просторију за заупокојен службу. Економски комплекс састоји се од великог подрума, винарије, трпезарије и кухиње. Рад монаха се углавном састојао у производњи  најважнијих намирница и другог. Производили су вино од грожђа које расте на падинама.

На основу керамике пронађене на овом месту, изгледа да је манастир богослужио између 13. и 15. века.

Унутрашња организација манастирске заједнице има све одлике једне лавре. Исихастички начин живота био је популаран у херсонском монаштву 14. века због победе паламитског богословља у Православној Цркви и продора исихастичког учења на Херсон.

Извор: Orthochristian.com (са енглеског Информативна служба СПЦ)

 

Pin It on Pinterest

Share This