Реаговање поводом писања Дневних Новина о земљишту за изградњу цркве Свете Тројице у граду Ресистенцији

5. јануара 2018. - 22:21

У петак, 5. јануара 2018. године, у чланку који је потписао г. Жељко Вукмировић, имали смо прилику да прочитамо вијест са бомбастичним насловом: „Нема Црногорске земље за Амфилохија у Аргентини“! Но изгледа да је поменути новинар, ако се поменути господин уопште може назвати новинаром, имао извјесне визије у сновима, а на основу којих је написао поменути чланак. Неки би рекли: „што је баби мило, то јој се и снило“, али мени се чини да је овога пута баба сањала отворених очију, упињући се из пета да из аргентинских новости прочита баш оно што би вољела.

Наиме, сама вијест почиње невјeроватном тврдњом да је Српска Православна Црква покушала да се домогне земље из некаквог „насљеђа црногорских исељеника“ и то ни мање ни више него у Ла Монтенегрини! Неупућени читалац свакако не може знати да се поменута црногорска колонија налази тек неких 260 километара даље, те да земљиште за изградњу храма у Ресистенцији са црногорским исељеницима има везе исто колико и календар Маја са Јулијанским календаром. Али добро, ко ће кривити новинара што му се причинило да је Феликс Кодути рођен баш ту негдје у околини Пљеваља и да је освијестивши се и схвативши да није Србин, те да никакве везе нема са Митрополијом црногорско-приморском, једноставно одлучио да повуче одлуку о донацији тог земљишта. Истини за вољу, новинару се на тренутак могло причинити да нешто није у реду, јер како би то градоначелник Ресистенције могао поклањати нешто што није његово и што је под заштитом државе под именом „Пасео Феликс Кодути“, иако се земљиште које је донирано налази нешто даље и носи назив „Плазолета Кодути“, али ко да је важно да ли су карате или кравате, битно је забавити публику у Црној Гори!

Оно што је заиста импресивно у тексту г. Вукмировића је то да је Српска Православна Црква, преобучена у Митрополију црногорско-приморску, покушала да се на превару домогне црногорске земље у Аргентини, но све је то спријечено „додуше, прилично грађански, ништа религиозно“! Читаоцима је остало нејасно, да ли су се то Црногорци побунили против тираније СПЦ или су се грађани побунили, јер црква краде љуљашке и тобогане њиховој дјеци, прождирући зелене површине које припадају часним Црногорцима из племена Кодути или су се једноставно побунили против велике неправде коју трпе њихова браћа у Црној Гори, гдје Митрополија црногорско-приморска већ више од десет вијекова узурпира имовину тзв. ЦПЦ, која је регистрована недавне двијехиљадите године и то у централи Православља, полицијској станици на Цетињу! За крај сновиђења, уважени новинар је имао и визију из Барселоне у којој му је јављено да је СПЦ „под изузетним притиском аргентинских медија, али и реакцијом власти“ била принуђена да саопшти да одустаје од донације и градње цркве у провинцији Ћако! Наравно, та саопштења су тајна која ће изаћи на видјело кад тад и читав свијет ће знати да оно што је он написао истина и само истина, јер њему се тако снило, па макар и да није било.

А ево господине „новинаре“ и уважена јавности у Црној Гори – шта је истина. Господин Хорхе Капитанић је као градоначелник града Ресистенције поклонио терен за изградњу цркве Свете Тројице за све православне хришћане града Ресистенције, а њих има и Црногораца и Срба, и Украјинаца, и Грка, и Бугара… и сви су они, на неки начин, заступљени у одбору за изградњу тог Храма. Природно је да главни представник Цркве у том договору буде Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије. Тај чин је био општеприхваћен од свих наших исељеника који су изјавили да су њихови дједови и очеви одавно маштали да се изгради Православни храм у граду Ресистенцији.

Како је и сам изјавио, г. Капитанић је од својих људи из администрације добио информацију да са поменутим тереном (плацом) нема никаквих законских проблема. Међутим, однекуда после двије године процедуре преношења тог плаца на име новоосноване Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке, неко је реаговао и нашао да је тај плац породица Кодути донирала граду, али под извјесним условима, који нису у потпуности испоштовани. Људи (Аргентинци), а не наши исељеници како се покушава показати у тексту поменутог новинара, који су покренули то питање, такође су рекли да немају ништа против Цркве јер су и сами Хришћани, али да реагују јер сматрају да се нису испоштовале јасне законске процедуре. Дакле, десио се неспоразум унутар администрације града, који ће се, надамо се, брзо бити превазиђен и нико од актера ни у једној ријечи није због тога осудио Православну Цркву. Господин Капитанић је обећао да ће се убрзо разјаснити у чему је проблем и да ће се сам постарати да проблем буде ријешен на задовољство и мир свих заинтересованих страна. Нема дакле никаквог говора да је неко радио овдје против Православне Цркве и такође нема говора о томе да Епархија буеносаиреска и јужно-централноамеричка Српске Патријаршије којом администрира Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије одустаје од изградње Храма Свете Тројице у Ресистенцији. Очигледно је, на жалост, да је намјера поменутог новинара била, не да изнесе истините чињенице о поменутом догађају, него да и даље, заједно са својим истомишљеницима, продубљује вјерску и националну мржњу у нашем народу.

Намјесто, ако сам не зна или није стигао да се научи, да господин Вукмировић обиђе ових дана Црну Гору, гдје стотине хиљада православних грађана Црне Горе у својим храмовима са својим Митрополитом, епископима и свештеницима прослављају најрадоснији хришћански празник – Божић и од њих сазна чија је црквена имовина у Црној Гори, он јавно позива на пљачку и отимање имовине Православне Цркве у Црној Гори, што је незамисливо у сваком цивилизованом друштву, а што му је очигледно био једини мотив писања овог текста.

Нека нам свима Господ буде милостив у ове благе дане када славимо његово Рођење у тијелу и нека нам да свој мир и добру вољу: ”Слава на висини Богу и на земљи мир међу људима добра воља” како пјева једна црквена песма.

 

Протојереј Бранко Станишић, парох у провинцији Ћако

Епархија буеносаиреска и јужно-централноамеричка