Сајам књига: Разговори на платоу: „Шта да радимо с ћирилицом?“

25. октобра 2017. - 9:34

Другог дана Сајма књига, на „Платоу Лазе Костића“, одржана је трибина „Шта да радимо са ћирилицом?“. На трибини су учествовали Милош Ковачевић, професор на Филолошком факултету у Београду, Јелица Стојановић, професор Филолошког факултета у Никшићу, Александар Милановић, професор Филолошког факултета у Крагујевцу, Иван Стратимировић, оснивач грађанског удружења „Култура ћирилице“, и Синиша Стефановић, историчар, а разговор је модерирала Сања Милић.

На питање о стању и статусу националног писма, шта треба поправити а шта заштитити у том домену, Александар Милановић је скренуо пажњу на отворене примедбе на појам заштите, под изговором да се ћирилица већ учи у школама и на тврдње да нас употреба ћириличног писма враћа у прошлост, док истовремено стране компаније намећу употребу латиничног писма. До 1919. године све је писано ћирилицом, а од тада све се своди на то да се ћирилица избрише и сузбије на што ширем пољу, као и на то да латиница добије виши статус, закључио је он.

Милош Ковачевић је навео чињеницу да странци који уче српски језик имају једнаке потешкоће при учењу латинице, као и при учењу ћирилице. Он предвиђа понављање историје глагољице са ћириличним писмом, јер ће оваквим интензитетом употребе латинице, ћирилица потпуно нестати за неких 70 година.

Јелица Стојановић се осврнула на пример израде личних докумената на латиници уместо на ћирилици, као адекватан показатељ фаворизације једног писма у односу на друго, и истакла појаву „латиничења Црне Горе“, што би значило изопштавање ћириличног писма. Она је истакла и двоструке аршине теорије и примера из праксе.

Оснивање удружења „Култура ћирилице“ Иван Стратимировић је образложио примером Русије, која је у стремљењу да поврати ћирилицу, одредила веће таксе фирмама које желе да се оглашавају на страном језику, док онима које фаворизују руски језик одобрава попуст од 12%. Он је истакао пример излога у Кнез Михајловој улици, на којима не постоји ћирилични натпис. И књиге и новине које се штампају код нас претежно су на латиничном писму, уз све чешће изговоре да је латинично писмо масовни конзумеризам, који носи профит. Србија мора да схвати да питање ћирилице није само писмо, већ и културно-историјски идентитет, нагласили су учесници разговора.

Извор: Званична интернет презентација Сајма књига