Свети Нектарије Егински прослављен у цркви Свете Недеље – Каменари

22. новембра 2017. - 19:31

У сриједу, 22/09. новембра када наша Света Саборна и Апостолска Црква прославља дивног угодника Божијег, епископа Пентапољског и Егинског Светог Нектарија  чудотворца, по први пут било је свечано и празнично у цркви Свете Недјеље у Јошици – Каменари гдје се од недавно налази и честица моштију овог дивног светитеља, вата на на којој је лежала часна глава Светог Нектарија као и уље из кандила над његовим моштима  и икона која је освештана над његовим кивотом. То су у овај храм донијели поклоници који су имали благослов Божији и позив Светог Нектарија да посјете Егину и да се поклоне његовим светим моштима. Ови дарови, благослов су Егинске светиње и прилог наших вјерника, који их нису задржали за себе, већ поклонили храму како би били доступни народу на поклоњење.

Светом Литургијом началствовао је парох бијељско- крушевички протојереј – ставрофор Предраг Видаковић уз саслужење надлежног пароха јереја Небојше Вуловића. Светој служби присуствовао је велики број вјерника који су данас са вјером, побожношћу и страхом Божијим од раних јутарњих часова долазили у цркву да би се помолили овом дивном угоднику Божијем.

Реченицом пророка Давида: „Диван је Бог у светима својим“ започео је бесједу о. Небојша који је говоривши о Св. Нектарију истакао значај празновања овог светитеља. Напоменуо је, да свако од нас мора да гаји вјеру, да буде свуда и на сваком мјесту испуњен љубављу према Господу створитељу и свим његовим угодницима, јер сам Христос је наш пут, истина и живот. Вјера је та која нас кријепи и која нас снажи! Наша молитва, то је наш разговор који свакодневно треба да имамо са Богом, гдје ћемо наше срце и душу испунити правом љубављу, која ће бити чиста и искрена!

Осврнувши се на живот Св.Нектарија, отац Небојша је истакао да је Св. Нектарије све увреде и патње овог свијета, које нису биле тако давно, једва 100 година у назад, прихватао са трпљењем и као благослов. Угледавши се на његов труд и подвиг, отац је позвао вјерне да у својим патњама и боловима не одбацују Бога и не криве Њега за своје боли, већ да то прихвате као прави хришћани, као дар и као крст који морамо да носимо. А кроз молитву, пост и свету тајну Јелеосвећења, која је дар Цркве онима који болују,д а се сјединимо са Господом. Црква је увијек водила рачуна о онима који пате.

На крају Свете Литургије прочитане су молитве за здравље, а потом је заједничарење настављено у гостопримници парохијског дома.

Д.В.