„Трг од ћирилице“ – У част пјесника Петра Петровића Његоша

7. августа 2017. - 15:02

Бокељско издање Горског вијенца представљено синоћ на Тргу од ћирилице. Други дио вечери обиљежило предавање др Снежане Адамовић – Петар Други Петровић Његош у српској критичкој мисли 20. вијека.

О књизи „Горски вијенац – Бокељско издање „, приређивача Николе Маловића, књижевника из Херцег Новог, говорио је књижевни критичар Желидраг Никчевић.

„Ми вечерас промовишемо једну мудру, племениту и слободарску књигу“, казао је Никчевић.

Наглашавајући стратешки, национални и конститутивни аспект Горског вијенца, Никчевић сматра да је ово „ново читање” Горског вијенца драгоцјен допринос укупној српској култури и духовности, а да му посебну актуелност дају управо збивања у данашњој Црној Гори.

„ Никола Маловић овим издањем свједочи непрекинуту, животворну стваралачку нит између нас данашњих какви год да смо и наших понајбољих предака“, рекао је Желидраг Никчевић.

Устврдивши да није случајно што је један од најистакнутијих савремених српских приповједача, какав је Никола Маловић, приступио овом подухвату, Никчевић је казао да „Овдје, у Херцег Новом, није тешко установити да се управо на ободу српских земаља по правилу јављају важне фигуре и гласови наше књижевности, као што је некада са сјевера говорио Црњански, са југа Стефан Митров Љубиша, са истока Бора Станковић, са запада Кочић, Десница, Матавуљ и други. Тако се тим феноменом укрштања тзв. периферних снага једне националне књижевности изграђује национална духовна граматика“, рекао је он, додавши да управо у томе види значајан допринос овог Маловићевог подухвата.

Говорећи о Његошу као свевременом и увек актуелном пјеснику и мислиоцу, ствараоцу српског заједништва и уређивачу „српског националног ентеријера“, Никчевић је рекао: „Његош је створио простор у којем и данас потпуно актуелно одзвањају наши снови, наше наде, трауме и трагедије. Тај фантастичан прелаз Његошев, од креативног умјетничког Ја, према народном, саборном Ми, до Његоша на таквој духовној висини, ми Срби нисмо имали“, рекао је Никчевић.

Приређивач Никола Маловић је казао да је ово издање  направљено са намјером да буде другачије од осталих. „Дијелом је и фотомонографија и по први пут нуди збир сентенци из Горског вијенца“, казао је Маловић напоменувши да је издање ове књиге помогло Министарство културе Републике Србије.

„Из ове књиге посредством фотографија сазнајемо гдје је све Његош боравио у Боки, и за која мјеста је био посебно везан“, рекао је Маловић.

Доносећи посјетиоцима дијелове предговора књиге, Маловић каже: „Његош не упире прстом на савјест нације него прст полаже на стихове који на савјест треба да подсјете, да свак може да прочита, да му се не соли памет са стране, него да сам види шта је пјесник хтио да каже. Његош је предвидио и категорију ђака упорних у томе да не прогледају читајући, па он каже: Будале су са очима слијепе, које виде залуду виде“.

Представљајући своју докторску дисертацију „Петар Други Петровић Његош у српској критичкој мисли 20. вијека, др Снежана Адамовић је казала да је веома тешко доћи из Ваљева у Херцег Нови и говорити о Његошу.
„Пишући о Његошу,Исидора Секулић је написала да је сваки Његошев стих заправо кујунџијски рад-накит“, казала је Адамовић и додала да је Исидора Секулић примјетила још једну значајну чињеницу, а то је да је Његош непреводив.
„Његош се не може превести, већ се мора препевати. У Његошевим стиховима су записани откуцаји наших дамара. Ми те стихове осећамо, слушали смо их од својих укућана, комшија, пријатеља и многи од нас су можда мислили да то није Његош већ народна пословица“, казала је она и додала да нам о тој утканости Његоша у наше биће сведочи у својим делима и Андрић који се са Његошевим стихом први пут срео као дечак.
„Оно што је веома важно да кажемо је и то да је Андрић веома храбро о Његошу сведочио као о свом духовном орјентиру и путоказу, и као јунаку косовске мисли“, казала је др Снежана Адамовић и додала да је Андрић вероватно под утицајем Његоша препознао свој идентитет, и у својим тридесетим годинама почео да се изјашњава као Србин.
„Он је више пута и када то није било пријатно, у комунистичкој Југославији говорио да је Његош духовни орјентир не само за њега, него за све нас који о томе треба више да сазнамо и примимо к’знању“, казала је Адамовић.

У музичко-поетском дијелу програма стихове у част Његошеву је говорио пјесник Слободан Вучинић, а духовним појањем се представила солисткиња Наташа Миљевић.

Вечерас ће у порти храма Светог архангела Михаила бити одржана промоција књиге др Јелице Стојановић „Пут Српског језика и писма“. О књизи ће говорити Драган Лакићевић, књижевник и уредник Српске књижевне задруге из Београда, др Драго Перовић са Филозофског факултета у Никшићу, мр Јелена Газдић, асистент на Одсјеку за српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Никшићу и мр Милорад Дурутовиић из Матице српске. Програм почиње у 21 час.

Оливера Балабан