Izaberite stranicu

У сколопу књижевне трибине ,,Ријеч” која се одржава у Момишићкој цркви на Малом брду у Подгорици, промовисана је збирка поезије ,,Момачка грана” пјесникиње Милице Краљ. О књизи је говорио књижевник и домаћин вечери Гаро Јовановић, док је стихове читала пјесникиња уз јасна објашњења своје херметичке поезије.
– Често рука није знала, рука која везе, која држи иглу, каква је то порука, како се толкује, знала је само да мора да пренесе ту љепоту, јер је нешто изнутра гони да ради што и њена мајка или бака. А поред лица, на рамену, био је анђелчић, бијелих крила и водио јој руку. Ови симболи су стилизоване архетипске слике, из генетских вода изрониле, и говоре чедно о дјевојци која се размеће да је љепша од сунца – казао је Јовановић скрећући пажњу да ни Миличина рука често није знала шта ради. Он је то објаснио чињеницом да даровитост има своја чула, те да као таква није од овога свијета. Јовановић је истакао да је ,,Момачка грана” сјајна књига која својом херметичношћу и неодгонетљивошћу мами читаоца да се заинтересује.
– Као да је Милица писала на липовим дашчицама, заборављеним, тајним писмом. Заборављеним за све, осим за свештенике поезије који силазе у одаје доње, боси, са свијећама у рукама, пјевајући псалме. Биране ријечи, што некада звоне као сребро, а некад миришу на восак, заливене су чистом пјесничком крвљу, као Сапфо. Милица не пише о јадима љубави и јадима пути. Пише о свом народу и о крсту који носи. Јавља се из шпиља, из подземних манастира, уткива и она од злата грану, као да слика имелу или тису, јер њој је и теже него другима, кад зна, сјећа се, што ће с нама бити до пошљетка – казао је Гаро Јовановић.
Пјесникиња Милица Краљ је прије читања стихова из ,,Момачке гране” навела разлоге због којих тумачи властите стихове и пјесме, иако то није честа појава. Објаснила је зашто то чини, ако ће свако ко чита или буде читао њене пјесме стећи сопствени увид.
– То чиним из неколико разлога. Пошто се ради о потпуно затвореној, херметичној књизи, желим да укажем на поетичка начела која су је обликовала. Друго, што је кориштен језик који премашује временске оквире и који се наново и наново рађа и испитује себе. Треће, једним луком ,,Момачка грана” се винула из најстаријег српског народног веза, из златотканих похвала, повеља, тапија, иконица, записа, женских тужбалица и риданица, а другим крајем она је изникла из националног гињеничког веза – казала је између осталог Краљ. Она је истакла да као што неко плете златни вијенац и украси га бисером и скупоцијеним камењем, тако и она изриче пјесмом похвалу пјесми, ,,свјетлосној жртви и језику, ријечју извезеном из апсолутне оданости поезији”. Краљ је објаснила и необичне појмове из збирке, анализирајући на тај начин језички код. У њеном излагању мјесто су пронашли појмови као што су труковање, слике пресликачице, Срећна Србадија, Српско платно, атлас свила, призрен платно, лазарац, господски пирлит, дрво давиново, ђерђеф, момачка грана.
Такође, ауторка је појаснила и откуда основа, односно грађа за поједине пјесме.
Плетисанка
– Ову у извијесном смислу усмену, а записану лирску предају, фантастични маниризам који има улогу уједињења, спајања извјесних дјелова српске књижевне традиције и средњевјековне и народне књижевности, упризваној будућности нећете само затицати у библиотекама, већ и у етномузиколошким музејима, као и у етнографским, јер језик је попут гена, вјечна нит и вјечни самоспис, отад и свака ријеч у ,,Момачкој грани” има свој код.
Милица Краљ, пјесник, етник, открива скривене нетјелесне предјеле рашке земље, митолошке, религијске, витешке, надљубавне, етнологијске, предисторијске – записао је пјесник Бећир Вуковић о књизи ,,Момачка грана” у тексту под називом ,,Неназовива плетисанка”.

А. Ћ.

Извор: Дан

Фото: Архива

Pin It on Pinterest

Share This