Izaberite stranicu
Предсједник Мировног покрета „Не у рат не у НАТО” Гојко Раичевић изјавио је синоћ у Грбљу, поводом годишњице од НАТО бомбардовања некадашње СРЈ, да мировни покрет који представља није само назив за народни отпор, већ институционализовани одраз прегнућа оних којима је на срцу мисија спашавања Црне Горе од тоталног посрнућа, „што би се и десило након учлањења у НАТО”.

“Сви знамо да је ово само једна фаза рата који није ни прeстајао од марта прије 16 година, а неко ће с правом рећи и знатно раније. Свака рана из претходних периода, почевши од сецесије Космета, одвајања Црне Горе из заједнице са Србијом, потписивања Бриселског споразума, па све до најсвјежијих примјера у којима Београд потписује ИПАП споразум, а међународна заједница одржава режим у Подгорици по цијену глади и сиромаштва њеног становништва, мотивисана је само једним циљем – увући и Србију и Црну Гору у злочиначку организацију каква је НАТО“, казао је Раичевић.

Предсједник Управног одбора Матице Боке Жељко Комненовић поручио је да је, упркос агресивној кампањи, народ Боке већински против уласка у НАТО.

„То није хуманитарна организација, Црвени крст или инвестициони фонд. НАТО не доноси стандарде, већ војном машинеријом штити интерес корпоративног капитала западних центара моћи. Бокељима је још у живом сјећању бомбардовање Арзе муницијом са осиромашеним уранијумом, гађање Обосника и Ловћена, надлијетање НАТО „ловаца” који су пробијали звучни зид како би застрашивали становништво. За такву одлуку треба широк демократски консенсуз кроз фер референдум, а не проста већина у црногорској скупштини”, истакао је Комненовић.

Поводом годишњице обарања „невидљивог“ Ф-117, Матица Боке, Мировни покрет „Не у рат не у НАТО“, Братство православне омладине Црне Горе и ветерани 63. падобранске бригаде организовали су синоћ у каноници горногрбаљског села Сутвара трибину „Да се не заборави“.

Гости на тој трибини били су чланови посаде 3. ракетног дивизиона 250. ракетне ПВО бригаде која је 27. марта 1999. године оборила Ф-117, на челу са потпуковником Ђорђем Аничићем.

О првом обарању „поноса америчке ратне авијације” ПВО системом „нева“ говорили су и мајор Борис Стоименов, оператор ручног праћења старији водник Драган Матић и командир извора за напајање старији водник Ђорђе Малетић. Ђорђе Аничић био је замјеник команданта 3. ракетног дивизиона, помоћник руковаоца гађања у борбеној послузи која је за вријеме НАТО бомбардовања 27. марта 1999. године у 20.42 оборила авион Ф-117А „ноћни соко”.

Авион је пао у атар сремског села Буђановци. Летјелица је оборена ракетним системом С-125 „нева” из рејона Шимановаца.

Трећи ракетни дивизион је оборио и Ф-16, који је пао у рејону села Накучани код Шапца, као и стелт бомбардер Б2, који је пао на територији Хрватске.

Аничић је ратни дневник о обарању Ф117 преточио у књигу „Смена“, која је својеврсни одговор команданту јединице Золтану Данију, који је приграбио за себе све заслуге за обарање „ноћног сокола“.

„Посада трећег дивизиона је једина која је бранила Београд свих 78 дана. Остали смо живи да свједочимо истину. Око нас је пало 23 америчке ракете „харм“, а на наше положаје пале су и двије бомбе. Нама амерички пилоти нијесу браћа, као Данију, већ злочинци који су убијали нашу дјецу и рушили наше градове“, рекао је Аничић.

На трибини је приказан и краткометражни документарни филм о активностима Мировног покрета „Не у рат – Не у НАТО“.

Извор: Ин4С

Pin It on Pinterest

Share This