Велика сриједа: Богослужбене особености прва три дана Страсне недеље

4. априла 2018. - 8:17

У Свету и Велику сриједу сјећамо се жене грешнице која је умила Спаситељеве ноге, обрисала својом косом и помазала их миром. У овај трећи дан Страсне седмице Црква нас подсјећа и на Јудину издају, које се збило послије.

Богослужење овог дана открива нам силу покајања и љубави, ради којих се сила Божја као уље изобилно излива на све оне који се искрено кају.

У богослужењу Велике сриједе своје молитве и упућујемо Господу нашем да нас учини достојнима покајане блуднице која постаде образац истинског покајања и преумљења цијелог бића које је окорјело у гријеху, али молимо се Спаситељу нашем да нас сачува од безумног и погубног пута Јудиног издајства. Свети оци јасно говоре да се на Велику сриједу сјећамо Јудиног безумног дијела, не зато што је такво дијело достојно сјећања и помињања, већ да би нас подсјетило на страдални пут Господа нашег Исуса Христа и његово крајње смирење.

У овај дан се врши Света тајна јелеосвећења током које се вјерници помазују освећеним уљем као лијеком за тјелесно и душевно здравље.

На Велику сриједу престаје се са служењем Литургије пређеосвећених дарова као и са читањем молитве Св. Јефрема Сирина коју прате велики поклони. Овим се завршава све што је карактеристично за великопосно богослужење и почињу посебна богослужења, везана искључиво за страдања Господња („страдална“ или „страсна богослужења“).

У богослужбеним пјесмама које се овог дана поју у црквама на богослужењима поучно се пореди поступак покајане блуднице и ученика издајника.

 

О богослужбеним особеностима прва три дана Страсне недеље погледајте у емисију о Великој сриједи (Верске недоумице) ТВ Храм: