Мало ко би могао да претпостави шта то, осим политике, повезује Мила Ђукановића, његовог српског колегу Александра Вучића, градоначелника Будве Лазара Рађеновића, те предсједнике Србије, Црне Горе, Бјелорусије, Републике Српске и Русије, Томислава Николића, Филипа Вујановића, Александра Лукашенка, Милорада Додика и Вла димира Путина. То је молитва игумана манастира Режевићи, архимандрита Хризостома, једног од најмлађих у Митрополији црногорско-приморској, који је за само три године, од када је преузео једну од најстаријих светиња на нашој обали, успио да је избави од потпуног уништења.
Помињући патријарха Иринеја, митрополита Амфи лохија, Паштровиће, настрадале у ратовима, православне хришћане, молећи се, прије свега, за добро људи, овај у паштровском и руском народу познати монах, готово никад не изостави и да помене све оне који су на власти у православним земљама.
Иако је неубичајено да имена политичара одјекну под црквеним сводом, Хризостом, некада игуман манастира Ком, омиљен међу мјештанима без разлике којој политичкој опцији припадају, и јуче на недјељној литургији, којој је присуствовала екипа „Вијести“, пред десетинама вјерника који су дошли у удаљени манастир, редом је понаособ поменуо сваког од државника и политичара.
Након литургије, као по обичају, од када је прије три по године преузео манастир, сви вјерници били су позвани у манастир у велику трпезарију на доручак. На питање откуда баш да се имена свих актуелних политичара нађу заједно у молитви, игуман Хризостом, без устезања одговара да у јеванђељу пише “молите се Богу за оне који су на власти да у миру и тишини проживите свој живот“.
„Још и јектеније црквено говори да се молимо за земљу нашу, за оне који су на власти и за војску. Вјероватно зато што су управо тамо највећа искушења. Црква се не бави тиме ко ће бити на власти. Јеванђење каже молите се и за оне који вас гоне. Власт је огромно искушење, то је мука велика. Ако се ми не молимо за људе на власти, они неће моћи да ураде неко добро. Црква је ту да их помене у својим молитвама, а они, како ће да раде свој посао, то ће они одговарати пред Богом. Немам ништа ни против кога, моја идеја да будемо за добро и то треба подржавати, а зло сјећи. Раније сам осуђивао многе власти, почев од Слободана Милошевића, па на даље. У једном моменту сам схватио да мени нико не ваља. Почео сам да размишљам да, ако ја те људе осуђујем, имам одговорност која мени није потребна. Јер тиме не радим свој посао“, прича игуман Хризостом и напоменуо да имају готово 15 хиљада имена које помињу у својим молитвама.
Хризостом, који је пола живота монах, а има свега 43 године, запитао је „каква је за мене разлика ко ће бити на власти, шта имам од тога“.
„Није ти дато да будеш предсједник, менаџер, политичар, шофер ради личне промоције, већ да служим ближњем. Како си радио, тако ћеш одговарати. Ми смо једино против власти онда ако нас тјера да се одрекнемо Христа. Црква је та која треба да обједињује људе. Човјек мора да живи тако да би могао да се причешћује сваке недјеље. Када сам био у Енглеској у једом манастиру, у коме је један Светогорац, отишао сам да видим каква је та њихова служба на бројаници. Они су поменули енглеску краљицу, замислио сам се тада. Вратим се онда у Црну Гору у Ријеку Црнојевића и нађем у часослову из 19. вијека гдје се каже да треба поменути и цара Фрања Јосифа. То је била традиција ове цркве да се моле за оне који су на власти“, испричао је игуман.
Он је казао да у својим молитвама помињу све владаре и све православне хришћане који живе не само у Црној Гори, него широм свијета.
„Када се молимо Богу, ми не судимо, нити имамо свој суд, нити политички подржавамо било кога, већ радимо оно што пише у јеванђељу. Ко ће да влада ја не бирам, нити излазим на изборе, нити сам икада говорио било коме да гласа за ове или оне. Увијек сам говорио да свако треба да гласа и бира по својој савјести“, закључио је Хризостом.
Душанова црква била претворена у оставу
Игуман је скренуо пажњу локалне заједнице и вјерника након што је успио да манастир, којем је пријетило изумирање и потпуно уништење, препороди. А када је прије три и по године стигао, дочекала га је руина. Манастирски конаци који су били потпуно неусловни, адаптирани су и сада су бројни искушеници и монаси добили нормалне услове за живот и своју мисију. Оно што је један од највећих подухвата, била је реконструкција цркве архиђакона Стефана, коју је још прије седам вјекова подигао цар Душан. Некадашња црква са вриједним остацима фресака била је бетонска кућица са дрвеним прозорима, налик остави, без крова и звоника. Иако је манастир под заштитом Завода за заштиту споменика културе, управо та државна институција дозволила је да здање из 1351. буде претворено у обичну оставу. Бројни посјетиоци, којих свакодневно има на десетине, углавном туристи из Западне Европе, Русије, Украјине и осталих земља нијесу могли ни да претпоставе да је то више вјекова стара црква. Хризостом са монасима успио је да цркви врати изглед од прије седма вјекова, изградивши је наново по старим нацртима.
Вук Лајовић
Извор: Вијести
