По тексту Илије Браковића, 1932. „Везиров мост и прва поара Куча“ (видјети портал „Montenegrina“) уз Сахат кулу су објешени четири братоножићка првака на превару ухваћена од Османлија, јер су помагали Кучима при бјекству од Турака. А то су поп Машко Тошковић и његов брат Асан, Радоје Премовић и Радован Павићевић.
Сахат кула је служила као војни објекат – осматрачница против упада Брђана, те је са свим оним на њој горе и доље Сахат Кула могла да каже: ,,Црногорци, казаћу вам ја колико је сати“.
Краљу Николи није било потребно да је толико добар пјесник, већ обичан хришћанин, да замисли шта је поп Машко могао сем крста да види на небу изнад Сахат куле главом горе по затезању ужета.
Можемо ми сада попу Машку да уклонимо тај крст, отеловљен изнад вјешала на Сахат кули, те умјесто њега да низ зидове Сахат куле стоје, као симбол, четири спуштена ужета вјешала – да Сахат кула добије статус „Подгоричке ћеле-куле“. Али једно је сигурно да смо дужни да на Сахат кули поставимо Спомен-плочу са натписом: „Овдје су Османлије након своје поаре Куча објесили у братоножићке прваке попа Машка Тошковића, његовог брата Асан, Радоја Премовића и Радована Павићевића, на превару ухваћене и тако кажњене што су дали уточиште браћи – прогнаним Кучима“.
С
ахат кула никоме ништа не дугује, људи њој дугују као вриједном насљеђу културе, о чему сам писао у бројним својим књигама, као и сада изашлој књизи „Обиљежја“, а наћи ће се у мојој сљедећој књизи комплетно посвећеној исламској архитектури код нас, јер сам о том насљеђу, штитећи га, много писао.
