Доц. др Чедомир Антић за „Спутњик“: Српска православна црква је темељ државности и иницијатор демократичности у Црној Гори

19. априла 2017. - 9:59

Српска православна црква је темељ државности и иницијатор демократичности у Црној Гори. У току је борба за одбрану идентитета и зато је СПЦ толико нападана

„Нека ови наши главари почну да се баве својим послом, Црном Гором, њеном душом и њеним образом, нека се не продају за јефтине паре, као што су кренули да раде, и онда ће Амфилохије, наследник Светог Петра, ућутати и ниједне неће проговорити“, нагласио је митрополит црногорско-приморски током васкршње литургије у Зеленици, крај Херцег Новог.

Притисак на темељ државности

Поглавар Српске православне цркве у Црној Гори нагласио је да због образа не може да ћути. „Нека они почну да се баве политиком, нека не буду издајници својих предака и Светог Петра Цетињског, издајници мученичких костију посејаних не само по Црној Гори, него и по Косову и Метохији, и онда ћу ноге да им љубим“, поручио је митрополит.

Српска православна црква у Црној Гори на сталној је мети режима Мила Ђукановића, али се чини да упркос тренду антисрпства у овој држави одолева и представља стуб одбране и Срба у Црној Гори, али и тековина оне старе, праве, Црне Горе.

Притисак на Србе у Црној Гори није од јуче, подсећа за Спутњик историчар Чедомир Антић, већ траје од шездесетих година прошлог века, до кад су Срби чинили између 80 и 90 одсто становништва.

Срби су, прецизира Антић, били изложени непрекидном насиљу асимилације још од времена аустроугарске окупације из Првог светског рата и потом током Другог светског рата.

Кад говоримо о Цркви, додаје Антић, Православна црква у Црној Гори је темељ државности и без ње не би било Црне Горе у новом веку.

Ниједна од српски државица из средњег века, како их терминише Антић, не би била обновљена да није било Цркве и да Црква око Цетињског манастира није створила теократску државу, која је полако секуларизована тек од средине 19 века.

Српска православна црква је, каже за Спутњик публициста Владан Димитријевић, у ствари формирала Црну Гору у сваком смислу.

После пропасти династије Црнојевића и црногорске независности у 15. веку, сугерише Димитријевић, српски православни митрополити су окупљали читав српски народ у Црној Гори.

„Црква у Црној Гори има велику заслугу за демократизацију и да није било Митрополије црногорско- приморске, да није било конкретно митрополита Амфилохија Радовића, не би било демократизације крајем 20. века“, напомиње Чедомир Антић.

Кад је тешко…

Због тога је, додаје Антић, и настојање Мила Ђукановића да Цркву представи као некакав страни, конзервативни фактор и да је избаци из државе као гаранта државности и демократије.

„Српска православна црква у Црној Гори има значај који има Католичка црква у Пољској. Нажалост, не у верском погледу, али у политичком да“, истиче Антић.

Амфилохије Радовић је верска личност, наглашава Антић и каже да не могу да га разумеју они који су неверујући и који су заменили своју нацију за Европску унију, па сматрају да се са Црквом треба борити.

„Један од апостола ’Друге Србије‘ ме је 1996. као студентског вођу питао: ’Докле ћете да изводите децу на улицу, тамо је хладно. Ја сам био напољу три сата, покварио ми се ауто, много сам се смрзао‘. То је био Миладин Животић, а Амфилохије Радовић је за то време седео са нама у Коларчевој улици и бранио нас од полиције“, сведочи Антић и истиче да је у томе велика разлика.

„Амфилохије је био кад нам је требало. Био је и кад је Ђукановићу требало, али Ђукановић није разумео да Амфилохије није део његовог режима, његове криминалне хоботнице, већ да је архиепископ Православне цркве. И пошто то није разумео, ушао је са њим у сукоб“, констатује Антић.

Промоција европских вредности

Божић је, каже Антић, нека врста симбола поделе у Црној Гори, па зато посебно тада слуша проповеди Амфилохија Радовића.

„То су програмски говори. Дакле, одбрана идентитета, одбрана ћирилице, одбрана културне традиције. То су све европске вредности. Није то Црква измислила. Срамота је Брисела и Вашингтона што су нас Србе свели на то да нас Црква штити погрома од Турака“, посебно наглашава Антић.

Силе које су решиле да преобликују националну свест српског народа у Црној Гори од прогласа црногорске нације 1945. од стране Милована Ђиласа до дана данашњег, према мишљењу Владана Димитријевића, сурово су се обрачунавале са Црквом у Црној Гори.

„Комунисти су убили преко 100 свештеника Митрополије црногорско приморске, свесно и намерно је срушена Капела Светог Петра у којој су почивали посмртни остаци владике Његоша и тамо је подигнут пагански маузолеј“, набраја Димитријевић.

Оно што је рађено у време Јосипа Броза кад је црногорска нација формирана као нека врста антисрпске нације, закључује Димитријевић, интензивно је настављено да се дешава у доба Мила Ђукановића.

„И ми сад заиста имамо ситуацију у којој Српска православна црква постаје на неки начин последњи бедем одбране српског националног идентитета у Црној Гори“, категоричан је Димитријевић.

У том смислу, додаје он, треба схватити да је ово данашње време пресудно за одбрану тог идентитета.

„Притом, и режим Мила Ђукановића, који се потпуно определио за ватиканско-НАТО верзију монтенегринства, врло добро зна о чему се ту ради и на све могуће начине жели да тај идентитет коначно укине, јер докле год постоје Срби у Црној Гори и остатак народа врло брзо може да се врати свом идентитету, који је апсолутно и у основном смислу српски“, тврди Димитријевић за Спутњик.

Извор: Спутњик

Фото: преузето са facebookreporter.org