Док у Европи без нужде не посежу за вјештачким љековима, а у свијету 80 одсто становништва користи природне, у нашој земљи је, упркос богатству љековитим биљкама, занемарљива употреба „домаћих“ препарата, иако ће сви рећи да дарови природе јачају здравље
Познато је да је Црна Гора, као еколошка држава, по распрострањености и квалитету љековитог биља на првом мјесту у Европи, али нијесмо прваци у коришћењу, иако ће сваки житељ рећи да дарови природе јачају здравље, док у свијету 80 одсто становништва користи те природне препарате. То је, на примјер, основа здравствених услуга у Кини и Индији, а у Европи се у посљедње вријеме настоји да се у сваком могућем случају синтетски (вјештачки) лијек замијени природним (фитофармаком). О неискоришћеном природном благу и нашим навикама за Побједу недјељом говори др Драгица Бојовић, једини доктор фармацеутских наука у области љековитог биља у Црној Гори, која руководи службом контроле квалитета у Галеници, али научна знања примјењује у Биљној апотеци „Свети Василије Острошки“ Митрополије црногорско-приморске.
Провјерене рецептуре
Вођена интересовањем за склад природе и здравља још у никшићкој гимназији, Бојовић је 1982. завршила Фармацеутски факултет у Сарајеву и радну каријеру започела у државној апотеци у родном граду и наставила у „галенској“ лабораторији за производњу препарата Апотекарске установе. Ту је, након трогодишњег усавршавања у Београду, деценију примјењивала знање првог специјалисте за љековито биље у Црној Гори, а прије годину и по и докторирала на Медицинском факултету у Крагујевцу.
– Штета је што је галенска лабораторија укинута, јер смо остали без добрих биљних сирупа, мјешавина чаја, крема, лосиона… Њеним затварањем сам, практично, остала без посла за који сам специјализирала и сасвим друго радила у ИЦН, сада Галеника Црна Гора. Срећом, блаженопочивши игуман острошки Лазар је, прије 11 година, благословио оснивање биљне апотеке „Свети Василије Острошки“, у којој и сада примјењујем знање и тродеценијско искуство. Биљну фармацију смо, потом, развили и у манастирима Ћелија пиперска, Ријека Црнојевића и Дуљево, у којима су и медицински образоване монахиње. Прво сам старе манастирске рецептуре научно провјерила и формирала нове за готово стотину благотворних препарата. Све рецептуре су пажљиво и дуго провјераване, док смо добили стабилне препарате – објашњава др Бојовић, додајући да се овдје „ради по старинским фармацеутским методама, али уз научно провјерен састав, микробиолошку исправност и стабилност производа“.
Биљни љекови
Напомињући да наш народ нема навику да користи биљне препарате у превентиви и лијечењу, др Бојовић савјетује: „Ако редовно користите чајеве, мед и капи за имунитет, ојачаће вам организам, а и код лакших обољења ефикасно помажу биљни препарати… Док у Европи без невоље не посежу за синтетским лијеком, већ га природним замјењују, код нас се одмах отрчи по синтетске (вјештачке) љекове. Наравно да и они имају мјеста у лијечењу и незаобилазни су код многих болести, али их треба користити када природни нијесу ефикасни, а не и за најмање здравствене проблеме. Код обичне упале грла, рецимо, довољно је узимати прополис капи, чај за грло, мед за имунитет и ориблете ревите“.
– Уз природне препарате, организујемо и стручне консултације, али ме, нажалост, нико није питао шта да користи превентивно. Претежно долазе због тешких обољења, кад више нема лијека у болници. Ипак, све је више људи који цијене дарове природе, а нарочито туристи који обиђу храм Христовог васкрсења не мимоиђу ни апотеку „Свети Василије Острошки“ – прича Бојовић, додајући да је Црна Гора на првом мјесту по броју заступљених биљака према површини (више од три хиљаде врста, од којих 400 љековитих и 50 ендемичних), међу којима су најљековитије: линцура, боровница, пелим (жалфија), коприва, глог, ува, клека, вријесак, кантарион, планински чај.
То благо се, међутим, занемарљиво користи, нарочито од када је пропало „Експортбиље“ у Рисну, захваљујући којем је некада био развијен откуп и прерада љекобиља. Сада се, пак, откупљује крајње нестручно и неорганизовано, а разноразни травари најчешће на основу нестручних књига састављају мелеме а да не познају хемијски састав, нити фармаколошко дјеловање. Три деценије сам провела радећи и учећи о љековитом биљу до докторске дисертације и не мислим да све знам о љекобиљу – каже Бојовић, упозоравајући да се „откуп мора вршити под стручним надзором и од државе контролисано, а превентивом и лијечењем љековитим биљем могу се бавити само фармацеути, који поред медицине једини изучавају науку о биљкама и њиховом хемијском саставу“.
Ручна припрема мелема
– Док се у индустрији 500 литара неке капи аутоматизовано добију за три дана, у биљној апотеци се два литра припремају двоструко дуже, а такав однос је и у производњи неке креме машински и пистилом (тучком). Наравно да и индустријски и наши препарати морају да задовољавају прописе, само што су наши чисто природни и припремају се на нивоу ручног рада – објашњава др Бојовић.
Угрожене линцура и боровница
– Боровница је извор антоцијана и упијач свих отрова у организму. Јако је добра за крвне судове, вид и још много шта, али се уништава брањем гребенима. Уништавају и липу кресањем грана ради цвјетова за чај, а још више је угрожена линцура, која поспјешује лучење желудачних сокова и циркулацију. Људи је крампом ископају и умјесто да врх коријена врате у земљу ради продужења врсте, оставе „кратере“ у којима више линцура не ниче – упозорава др Бојовић.
Рецептура игумана Лазара
– Игуман острошки Лазар имао је од свог ђеда рецепт за мелем за декубитис и варикозне вене. Монахиње су га чувале у фрижидеру, јер није био стабилан. Сада смо направили благотворан препарат, који траје преко двије године – каже др Бојовић и наводи случај једног дјечака, коме је због уганутог зглоба ортопед ставио гипс: „Нога је почела да отиче и родитељи су скинули гипс. Није помогао ни спортски терапеут. Ја натопим газу траварицом, па наспем зелено уље и преко мелем за ране „стефалас“ и – послије три сата ни отока ни модрице“.
Комшиница увјерљивија од доктора
– Људи често траже препарат зато што им је рекла комшиница да јој је помогло, а то, иначе, нема везе са његовим проблемом. Узалуд објашњавам да то код њега, чак, може изазвати негативне посљедице. Јачи је савјет комшинице, а још ако су прочитали у новинама или, још горе, на интернету… Нека стара жена из околине Скадарског језера се појавила са неком биљком наводно љековитом за бубреге. Ја објашњавам клијенту да та биљка по саставу штети другоме, али не прихвата – прича др Драгица Бојовић.
Гојко Кнежевић
Извор: Побједа
