Епархија буеносајреска и јужноцентралноамеричка: Прослава Светог великомученика Кнеза Лазара и свих Светих мученика српских – Видовдан

9. јула 2017. - 14:54

У недељу, 2. јула, у Храму Рођења Пресвете Богородице у Буенос Аиресу, прослављен је Свети великомученик Лазар и сви мученици Србије, од Косова до данашњих дана.

Заједно са овом прославом, прослављен је Свети Јован Максимовић, велики светац нашег периода (+1966) Руске Цркве и српског порекла.

Свету Архијерејску Литургију слжио је  Преосвештени владика Кирило, викарни епископ наше Епархије, и Његово Високопреосвештенство Јован, владика Руске цркве у иностранству, који је на позив владике Кирила и началствовао светом Литургијом. Саслуживали су О. Стефан Јовановић, јеромонах Серафим Ракановић, протођакон Никола Радич и јерођакон Игњатије (Руске Заграничне Цркве). Јеромонах Антоније из Руске православне цркве московске патријаршије придружио се прослави касније, заједно са својим парохијанима.

Литургији је присуствовао велики број верника, не само наше српске заједнице, већ и наше сестринске Руске православне цркве.

У својој проповеди, Владика Кирило је рекао: „На овај дан великог славља, почаствовани смо присуством  владике Јована. Да би нам ближе објаснио Видовдан, замолићу нашег брата у Христу Игора Андрушкевића, да исприча неколико речи када се будемо окупили у сали црквеног дома. Хтео бих да кажем неколико речи о овом великом светитељу XX века, св. Јовану Максимовићу, који је био рус по рођењу, али српског порекла и да је цео његов живот био повезан не само са Русима, већ и Србима, људима које је пуно волео и даље воли, јер и данас у небесним боравиштима се Свети Јован заузма за њих пред Господом. Свети Јован Максимовић је био велики аскета, а његова нам је светост указала да се и у овом садашњем свету може достићи светост. Може се достићи у било ком времену и месту, јер је свако време дато од Бога и свако је место створио Бог, Који све просвећује.“

Потом је владика Кирило уступио реч архиепископу Јовану, који је након што је захвалио Владици Кирилу  на позиву, рекао да ове „заједничке прославе јачају осећај саборности наше Цркве овде у Јужној Америци.“ Потом је говорио о Јеванђељу дана (Матеј 8: 5-13.) рекавши: „Данашње Јеванђеље говори о веома посебној особи, капетану, кога је сам Христос похвалио. Капетан је био паганин, а ипак је успео да покаже врлине које Јевреји нису показали. Он је припадао римској војсци, која се одликовала суровости својих чланова. Али је овај капетан показао супротно. С једне стране, он је показао своју понизност, јер је тражио Христа, кога су Јевреји одбацили. С друге стране, такође је показао своју љубав према ближњем бринућу се о свом болесном робу, јер су у то време римски војници сматрали своје робове слично животињама. Капетан је показао веома велику веру, будући уверен да ће једном речју Христовом, његов слуга бити излечен. И због тога га је Господ похвалио. Христос нас учи да требамо постићи ове врлине и не смемо одбацити никога ко није наше вере, јер они могу показати врлине тако узвишене као код овог паганског војника.“

Потом су сви учествовали у свечаном ручку у организацији Сестре Лидије и парохијана који су помогли.

После ручка, историчар Игор Андрушкевић је говорио о Светом Лазару и Светим мученицима српским, од Косова до данашњих дана. Господин Игор је описао слику стања битке на Косову: „српски народ је требало да буде нападнут од стране отоманске војске, која је морала да прође кроз српску територију да би дошла до Европе, са намером да је освоји и преведе у ислам. Срби су били у ситуацији у којој је требало одлучити да ли да се боре или да им дозволе да прођу. Ако иду у битку, онда би многи нестали због вишебројности турских војника, али би тиме освојили круну мучеништва и достигли Царство Небеско. А ако би пустили пролаз,  онда би у овом земаљском животу добили више дана, али би изгубили Царство Небеско. Свети Лазар је изабрао небеско царство пре земаљског, и тако убедио своју војску. У Старом завету јеврејски народ је обожавао златно теле уместо обожавања правог Бога. Исто је понуђено Светом Лазару: злато трулежно за овог земаљског живота, након чега се заврши као Јуда. Али и са неба је понуђено Лазару посебно, истинито, неуништиво злато – морална слобода избора Царства Небеског. Због тога је ова прослава духовног карактера. Својим  поступком нас учи, указујућу нам да не треба обожавати никакво златно теле, које је лаж, већ да треба трагати за обожавањем Истине: Бога и Његове воље. И тако ћемо истински бити слободни. “

Након говора, протођакон Никола Радић, председник Управног одбора Храма, захвалио је г. Игору на своме излагању и такође је захвалио свима који су учествовали у овој свечаности, наглашавајући значај очувања наших обичаја и живљења у складу са њима.