Из првог буквара у Црној Гори учили српски

23. априла 2018. - 10:28

Манастир Градиште је објавио фототипско издање првог штампаног српског Буквара из 1597. године. Ово издање, објављено у склопу обиљежавања 420 година од његовог првог објављивања, приредио је др Будимир Алексић.

Буквар је настао у манастиру Градиште, трудом двојице монаха, родом из Паштровића: јеромонаха Стефана, игумана храма Пречисте Богородице (вјероватно у Боки Которској), и јеромонаха Саве из манастира Дечани. Штампан је у Венецији 1597. у два издања (20. и 25. маја), у некадашњој штампарији Вићенца Вуковића (сина Божидара Вуковића Подгоричанина, оснивача друге српске штампарије), коју је преузео Италијан Ђовани Антоније Рампацето, познат по својих 57 издања и три српска на ћирилици.

Прво издање овог Буквара имало је свега два листа малога формата (8,5 х 7 цм). Једини примјерак овог издања чуван је у Народној библиотеци у Београду, и изгорио је заједно са цјелокупним књижним фондом те библиотеке приликом њемачког бомбардовања Београда, 6. априла 1941. На сву срећу, наш истакнути културни прегалац, Ђорђе Сп. Радојичић, годину дана раније (1940), проучио је, описао и преписао текст, рашчитао га и приложио фотографије овог Буквара, тако да захваљујући њему данас знамо како је изгледала прва верзија Буквара инока Саве Дечанца.

Друго издање Буквара, објављено пет дана послије првог (25. маја 1597), штампано је на четири листа димензија 10,1 х 7,8 цм. Једини потпуно сачувани примјерак овог издања чува се у Народној библиотеци Србије у Београду, у збирци старих српских штампаних књига.

Овај српски Буквар из 1597. последњи је словенски буквар штампан у 16. вијеку. Њиме се завршава позната историја глагољичких и ћириличких буквара у том вијеку.

Објављивањем фототипског издања овог Буквара, манастир Градиште и Паштровићи, како истиче у предговору др Будимир Алексић, приређивач овог издања, ,,не само што чувају сјећање на своје великане који су име и славу Паштровића проносили и изван српских етничких граница него и доприносе очувању имена српског језика и ћириличког писма, којим се на овим просторима пише од времена Свете браће, Кирила и Методија, а које се данас немилосрдно протјерује из државних институција Црне Горе и потискује из јавне свијести.

Д. С.

Извор: Слобода