Манастир Ћелија Пиперска прије обнове
Кратки историјат манастира
Изнад села Горњи Црнци, у Пиперима, код Подгорице, налази се манастир Ћелија Пиперска који је посвећен Рођењу Пресвете Богородице. Положај манастира је веома импресиван. Лоциран високо у брдима, на рубу једне заравни, одакле се пружа поглед на Бјелопавлићку равницу.
Ктитор манастира је Св. Стефан Пиперски, родом из Жупе Никшићке. Био је морачки игуман и савременик Св. Василија Острошког. Као испосник провео је три године у Ровачкој пећини. Како народно предање каже, дошао је у Горње Црнце и саградио малу цркву око 1637. године. По ћелији Св. Стефана Пиперског добио је манастир име. Сматра се да је поред цркве подигао и мали конак. Манастир је једно вријеме био метох манастира Острог.
Манастир Ћелија Пиперска прије обнове
Колико је Пиперима и осталим племенима Св. Стефан значио показује и то што се његове мошта чувају већ више од три вијека. Због турске окупације, мошти овог великог светитеља, два пута су склањане у пиперска брда, јер су Турци били запосјели Спуж, а на брду изнад направили утврђење које је доминирало над Бјелопавлићком равницом. Са тог мјеста пружао се поглед на пиперска брда и манастир Ћелију, сабориште српског народа и ратника који су се у њему причешћивали прије боја. Према расположивим подацима, манастир Ћелија је била мјесто и причешћа ратника – учесника боја на Мартинићима, а познато је да је у овом манастиру често боравио и Св. Петар Цетињски.
Манастир Ћелија Пиперска након обнове
Током времена, сљедбеници Св. Стефана Пиперског су дограђивали манастир и тако се формирао његов данашњи изглед. Игуман Михаило Петровић изградио је припрату уз цркву 1815. године, о чему говори натпис изнад улазних врата. Из натписа се даље види да је звоник и кубе, као и десну зграду конака, подигао Алексије Вукотић, 1823. године. Манастир је обнављан и 1889. године. Митрополит Петар II Петровић Његош је у част Св. Стефана Пиперског отворио у манастиру једну од прве три основне школе, која је постала један од најзначајнијих образовних центара православне Црне Горе. Манастир је имао и једну од највећих и најбогатијих архива и своју књиговезницу. О некадашњем архивском богатству свједоче и бројни списи которског архива који говоре да су се у Ћелији налазили значајни подаци и разноврсна архивска грађа. Треба напоменути, да је манастирска библиотека у свом фонду имала и “Октоих”, прву штампану јужнословенску ћириличну књига. Школа, која је била образовни и духовни центар за шест – седам села Пипера и Бјелопавлића, је у Ћелији радила и послије Другог свјетског рата, негдје до 1948. године, да би се, тада, из непознатих разлога, укинула. Треба нагласита да су и дјеца из Куча у старо вријеме овдје долазила да стичу прва знања. Због тога се и данас једна од манастирских одаја зове Кучка камара, што би се могло протумачита да је овдје била и нека врста ђачког дома.
Манастир Ћелија Пиперска након обнове
Манастар Ћелија је располагао са великом имовином за вријеме Св. Стефана, па све до послије Другог свјетског рата када су му тадашње власти одузеле око 550 рала земље и шуме, и то оне, најквалитетније. У то вријеме манастар је у значајној мјери девастиран о чему имамо неколико свједочења у званичном државном гласилу ( Побједа, 18.03.1976.; 02.11.1985. г.). Иако су, у току и послије рата, манастирска црква, конаци, школа и покретне драгосјености биле уништене, сачуван је дух великог светитеља, Преподобног Стефана Пиперског.
Манастир Ћелија Пиперска након обнове
Доласком на трон Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија манастиру почиње да се враћа онај стари сјај. Блаженог спомена архимандрит Лазар је окупио сестринство и започео обнову манастирског комплекса, благословом Светог Василија Острошког и Преподобног Стефана Пиперског и уз помоћ честитог пиперског народа , који су омогућили да манастир заживи животом достојним његовог имена.Манастир је потпуно обновљен 1994. године.
Сестринство манастира Ћелија Пиперска
Данас у манастиру живи сестринство које се бави иконописом, црквеним везом, прикупљањем љековитог биља, справљањем љековити напитака и мелема по старим рецептима које је блаженопочивши отац Лазар Аџић наслиједио од своје породице, у сарадњи са еминентним фармацеутима. У протеклих двадесет година овај женски манастир је био у правом смислу кошница словесних богољубивих пчелица које су у двигу за небеским богато обдариле остале манастире. Сестринствo манастира је било расадник монахиња од којих су данас многе игуманије у другим храмовима, не само у Црној Гори већ широм православне васељене. Мисију својих предходница данас успјешно наставља игуманија Јелена Станишић са сестринством.
Манастирска здања
Пиперска ћелија, опасана зидом, са разуђеним крововима цркве и конака, дјелује као какав средњевјековни град.
Манастирска црква након обнове
У средини порте централно мјесто заузима манастирска црква. Посвећена је Рођењу Пресвете Богородице и има једнобродну основу са полукружном апсидом, куполом и бочним пјевницама. Накнадно је дозидана нешто шира припрата. Основни корпус грађевине је веома издужен и узан. Црква је дугачка 15,5 м, а широка 7 м. На пресјеку главног брода и трансепта налази се купола, округлог тамбура, са четири мала прозора. Попречни брод, гдје су смјештени пијевнички простори, изразито је широк и има исту висину као и апсида. Западна фасада се завршава високим звоником на преслицу са два отвора за звона. Градиво цркве Рођење Пресвете Богородице је притесани камен, сложен без реда, чиме је потенциран рустични изглед храма. У овај утисак уклапа се и обрада главне фасаде. Равни надвратник је декорисан рељефом грубе израде са мотивом крста и розета. Лучна, неправилна ниша се надовезује на надвратник. У њој је тешко читљив натпис о обнови цркве. На средини фасаде је мала розета са мотивом перфорираног крста. У цркву се улази преко три степеника, тако да је под висок чиме се појачава утисак мале висине ентеријера.
Манастирска црква
Уз зид средњег травеја, са јужне стране, налази се кивот Св. Стефана Пиперског, који је 1730. године проглашен за свеца. Стари иконостас у цркви израдно је игуман Доситеј Кнежевић из Грађана, 1902. године. Игуман Доситеј је у ћелији, крајем 19. вијека, отворио школу, која је радила у згради испред цркве. Нови, складни иконостас урадиле су монахиње Ћелије послије обнове манастира.
У обимним конзерваторско-рестаураторским захватима на комплексу манастира Ћелије пиперске, послије земљотреса из 1979. године, изнад улазне капије подигнута је кула-звоник.
Свете мошти
Игуманија манастита Ћелија Пиперска Јелена поред моштију преподобног Стефана Пиперског
Манастир Ћелија Пиперска је израстао из испосничке ћелије подвижника и Светитеља- преподобног Стефана Пиперског, и у њему се данас чувају његове мошти. Свети Стефан Пиперски је један од најпоштованијих светитеља Православне цркве, који је поникао и живио на простору данашње Црне Горе. О великом поштовању овог светитеља довољно говори и чињеница да се у разореној цркви – капелици на врху Ловћена,коју је Свети Петар II Петровић Његош – Ловћенски Тајновидац подигао свом великом стрицу, налази и његова икона заједно са Светим Јованом Владимиром, Светим Василијем Острошким и Светим Петром Цетињским.
Пресвлачење моштију Светог Стефана Пиперског било је последњи пут обављено прије више од 100 година. Великим литургијским сабрањем на славу манастира – празник преподобног Стефана Пиперског 2010. године, извршено је пресвлачење и полагање моштију Светог Стефана Пиперског у нови осликани кивот. Мошти су обучене у нову одежду, дјело руку монахиња из манастира Светог Луке у Жупи никшићкој, која је родно мјесто Светитеља.
У манастиру су, поред моштију Светог Стефана Пиперског, похрањене у мошчевицима честице моштију многих Светитеља, које је Пресвета Богородица сабрала у свој дом за благослов онима који у њега долазе.
Јован Б. Маркуш
