Црква Свете Петке прије обнове
Одбор за обнову храма Свeте Петке је дао примјер како би требало оставити у наслеђе будућим генерацијама запис о историјату храма са детаљном фото документацијом и техничким цртежима у свим фазама обнове и реконструкције. Пригодна публикација у издању Одбора , коју је веома савјесно и детаљно приредила арх. Зорица Чубровић, садржи више поглавља. Ми цитирамо само текстове Опис и анализа градње цркве и Иконостас, у којима пише следеће:
,,Вријеме градње куполне цркве св. Петке у Главатичићима која је изграђена на мјесту срушене старије цркве од које се сачувао западни зид припрате са накнадно дозиданим звоником на преслицу са три звона, познато је на основу записа на надвратнику портала као и на основу података из Српско-далматинскогмагазина из 1865. године. На основу тих података сазнаје се да је темељ цркве посвећене св. Петки постављен 17. фебруара 1859. године као и да је освећење цркве обављено после три године, прецизније, 9. септембра 1862. године. Трошкови њене градње које су, према сачуваном податку из тог времена, поднијеле 62 породице парохије Главатичићи, износили су 9000 форинти.
У Шематизму бококоторском за 1877. годину забиљежено је да је иконостас цркве израдио Јосиф Катурић.
Према Црногорчевићу који се ослања на објављени запис једног монаха манастира св. Николе у Бигови, старију цркву св. Петке подигли су становници града Гриспули који су избјегли његово разарање од стране Турака.
Црква св. Петес се налази у оквиру простране заравни између неколико заселака села Главатичићи. То је једнобродна засведена црква са куполом, по димензијама једна од највећих на подручју Доњег Грбља. Црква је орјентисана у правцу исток-запад са улазом на западној, а полукружном олтарском апсидом на источној страни. Окружена је гробљем и високим стаблима чемпреса. Оригинална улазна капија на оградном зиду гробља налази се сасјевероистока одакле води прилаз из засеока Лазаревићи а касније је израђена капија на југозападу, уз пут који је водио поред старије цркве.
Црква Свете Петке прије обнове
Унутрашњост цркве са три травеја рашчлањена је са два пара пиластара и прислоњеним луцима као и хоризонталним вијенцем у подножју свода. Полукружно завршени прозори постављени су у осовини зидова сваког од травеја као и у тјемену апсиде.
Над средњим травејем је купола чија конструкција је карактеристична за скупину црквених грађевина насталих у 19. вијеку на подручју Доњег Грбља а којима припадају црква св. Арханђела Михаила у Ковачима, св. Госпође у Кубасима, св. Николе у селу Главати као и црква св. Госпође у Вишњеви. Тамбур куполе над елиптичном основом, са благо према врху закошеним фасадама, ослања се преко поткуполног вијенца на пандантифе формиране између прислоњених лукова на јужном и сјеверном зиду и попречних лукова на источној и западној страни.
Калота куполе ових цркава почиње од унутрашњег вијенца за разлику од уобичајених рјешења која подразумијевају постојање зида тамбура и у унутрашњости грађевине. Благо закошење фасадног омотача куполе настаје из конструктивних разлога будући да са спољашње стране у виду фасадног омотача прати кривину калоте.
Судећи према изграђеном постољу звоника црква св. Петке је била замишљена са звоником на преслицу до чије изградње није дошло. Пројекат Милана Карловца из 1906. године који, такође, није реализован, предвиђао је изградњу звоника у облику куле прислоњене уз западну фасаду. Улогу је, стога, од почетка до данас задржао звоник на преслицу са три звона, подигнут на високом постољу над западним зидом припрате старије срушене цркве.
У земљотресу од 1979. године црква св. Петке у Главатичићима је претрпјела велика оштећења од којих су највећа рушење куполе и сводова. На зидовима су настале бројне пукотине. У земљотресу је веома оштећен и звоник на преслицу. Испод срушеног свода остали су затрпани иконостас и други богослужбени предмети.
Црква Свете Петке прије обнове
Изради пројекта санационих и рестаураторских радова приступило се 1987-88. године а санациони захват одвијао се до сада у оквиру неколико фаза. У првој фази, средином 1991- године изведена је реконструкција звоника уз примјену мјера осигурања од будућих земљотреса. Деликатне рестаураторске интервенције у којима су коришћени сви сачувани оригинални блокови камена уз потребне допуне недостајућих дјелова, а у складу са студијом првобитног изгледа звоника, реализовала је оператива Которског завода за заштиту споменика културе.
Тек 1997. посао је настављен израдом темељних ојачања, санацијом пукотина и радовима на ојачању зидова према пројекту статичког ојачања који је у сарадњи са стручном службом Которског завода израдио инж. Раде Јарамаз.
Одбор за обнову цркве је поново покренуо послове у новембру2001. године када су се стекли услови за наставак радова. Они су обухватили реконструкцију сводова и куполе као и покривање кровова тамноцрвеном патинираном каналицом. Да би се могла извести правилна обнова срушених горњих дјелова грађевине радовима јс претходила помна анализа података које су пружали остаци срушених конструкција као и срушени грађевински материјал у коме су се налазили камени блокови са фасада тамбура, оквири прозора куполе, блокови кровног и поткуполног вијенца, као и елементи који су припадали конструкцији за ношење куполе (прислоњени и попречни луци, пандантифи, поткуполни вијенац). Сви нађени елементи срушених дјелова грађевине коришћени су за њену реконструкцију.
Црква Свете Петке прије обнове
Захваљујући примијењеној методологији која је укључивала и студију сличних примјера градње на подручју Доњег Грбља као и стручној оспособљсности и искуству оперативе Которског завода која је реализовала и ове радове, изглед цркве св. Петке је у свом изворном облику поново успостављен након више од двије деценије од земљотреса који је погодио Црну Гору.
У сљедећој фази постављене су и сеизмичке затеге у подножју свода чиме су се стекли услови за приступање радовима на малтерисању зидова и реконструкцији иконостаса Јосифа Катурића, иконописца поријеклом из Рисна и калуђера манастира Бање, који је крајем 19. вијека остварио више иконостаса у црквама на подручју Боке Которске. Сачувани иконостаси Катурића послужили су да се путем аналогија утврди како је изгледао оригинални иконостас у цркви св.Петке.
Реконструкција цркве св. Петке повјерена Регионалном заводу за заштиту споменика културе у Котору, са прекидима трајала је од 1991-2003. године, успјешно је приведена крају. О овим радовима као а о њиховом наставку који се односио на уређење унутрашњости цркве и проширење гробља веома брижљиво се старао Одбор за обнову цркве у име становника села Главатичићи, тј. потомака оних породица које су цркву и саградиле.
Од иконостаса цркве св. Петке који је 1877. године израдио иконописац Јосиф Катурић, калуђер манастира Бање код Рисна, сачувало се неколико икона од којих су три престоне, једна из горњег реда и двије рипиде овалног облика. Ове иконе су заједно са фотографијама стања грађевине из 1987. године, на којима се могу уочити дјелови дрвене основе иконостаса који је претрпио земљотрес и рушење цркве, послужиле да се уз податке о положају и висини олтарске преграде, уочљивих на поду и зидовима у повишеном олтарском дијелу цркве, реконструише схема иконостаса и његов приближни изглед. Утврђивању изгледа иконостаса допринијела је анализа сачуваних иконостаса истог сликара сачуваних у црквама на подручју Грбља, Рисна и Херцег Новог. Овај иконописац је, како је познато, израдио иконостасе у цркви св. Вартоломеја у Кримовици, цркви св. Госпође у Љешевићима, цркви св. Саве на Савини као и у цркви св. Арханђела Михаила у Рисну.
Црква Свете Петке прије обнове
Након рестаурације оригиналне престоне иконе Богородицс са малим Христом, св. Петке и св. Јована Крститеља враћене су на своје првобитно мјесто на иконостасу а недостајуће су допуњене новим иконама.
Послови на основи иконостаса повјерени су мајстору Ђуришићу из Ђурашевића а рестаурација оригиналних и осликавање нових икона свештенику Чеду Милосављевићу из Бара.“
У прилогу публикације дат је и списак 276 лица и 12 институција и предузећа који су новчано или на други начин(материјал, радови и поклони) учествовали у обнови и реконструкцији храма.
Црква Свете Петке након обнове
Приликом освећења храма 8. октобра 2007. године у поздравној ријечи Филип Лазаревић, предсједника Одбора за обнову цркве, између осталог, истакао је следеће:
,,Овај дан очекујемо пуних 28 година, па је зато много радостан за све Главатичиће, а посебно оне који у селу стално бораве.
Данас се, радују и душе наших предака који су подизали ове светиње, као и сви наши мили и драги покојници чије кости почивају овдје, у овом гробљу. Такође се данас морамо сјетити нашег активног члана Одбора пок. Вука М. Парапида који није дочекао овај весели дан.
Разорни земљотрес 1979. године разорио је наше куће, па и нашу цркву коју смо напокон успјели да оправимо. Оволики дуг период оправке биле су због материјалне немогућности; оправка је изискивала велика финансијска средства која нијесмо могли обезбиједити. Но и поред свих проблема и потешкоћа које су нас пратиле у овом периоду радови па оправци урађени су солидно, по санационом пројекту уз стални надзор стручњака Завода из Котора. Поред обнове цркве, оправљен је и звоник и проширено гробље.
Тачна година када је овдје подигнута прва црква није забиљежена, али постоји запис почившег игумана манастира св. Николе у Бигови Милентија Букуровића који је пронађе у манастиру се, Николе у Брчеле – Црмница, даје то било за владавине цара српскога, а то је половина 14. вијека.
У изградњи нове цркве одигнуте 1862. године, учествовала су сва 8 братстава из села Главатичића. Када су наши преци подизали ову џркву у селу је живјело 100 и више домаћинстава и 400 и више душа. Данас нажалост у селу стално борави 15 домаћинстава и 54 становника.
Црква Свете Петке након обнове
Житељи овог села и Одбора за обнову ове цркве дугују неизмјерну захвалност свима који на ма који начин помогоше обнову ове наше цркве, без чије помоћи не би могли ово завршити…Посебну захвалност дугујем нашем Митрополиту Амфилохију који је нашао времена да дође и благослови овај наш рад и освешта цркву.
Нашој православној српској цркви кроз вјекове пријетиле су разне опасности од страних завојевача, али су их наши славни преци са успехом побјеђивали и сачували нашу православну вјеру и српске обичаје.
Данас у Црној Гори на нашу цркву насрћу домаћи безбожници и анатемисани распопи подржани од наших вјечитих непријатеља који желе да разбију нашу српску џркву и тиме изврше припреме да нас превјере, у што, надам се, неће успјети.
Бог је хтио да у ово тешко вријеме за нашу српску цркву у Црној Гори на челу наше Митрополије буде један мудар и одважан човјек, наш уважени Митрополит Амфилохије, који ће уз помоћ свих нас успјети да одбрани нашу српску цркву од тог зла и напасника“.
Јован Б. Маркуш
