Митрополит Амфилохије: Његош се суочавао са истим егзистенцијалним реалностима са којима се и ми суочавамо!

4. августа 2017. - 14:58

Синоћ је у порти Цркве Вазнесењске у Топлој у Херцег Новом свечано отворен „Трг од ћирилице“.

У име домаћина присутнима је пожелио добродошлицу протојереј стафрофор Радомир Никчевић старешина Цркве у којој је одржано ово сабрање. Отац Радомир је позвао да у окриље Цркве која се бори за људску свијест и памћење, и овим Сабором покажемо да је свако од нас позван да буде сарадник Божији на безброј начина и поља ради душевног укрјепљења овог народа.

„Људско биће има посебно мјесто међу Божијим створењима. Удахнуо сам Свој Дух у тебе, каже Господ човјеку, тражећи од њега да све што ствара, ствара славесно, разумно у љубави и истини. То су четири стуба на којима се грађевина Трга од ћирилице, као духовни град у великим мукама и искушењима, темељи, гради и непоколебљиво утврђује у Херцег Новом као живој институцији српског народа и свих добронамјерних људи“, истакао је отац Радомир.

Овогодишњи „Трг од ћирилице“ свечано је отворио Високопреосвећени архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије бесједом о Светом Петру Другом Петровићу Његошу, Ловћенском Тајновидцу и јубилеју 170 година „Горског вијенца”.

Високопреосвећени Митрополит је подсјетио да Горски вијенац почиње посвјетом Праху оца Србије, те је везивање Његоша за Карађорђа од изузетног значаја па и овај јубилеј треба повезати са 200 годишњицом мученичке смрти Вожда у Радовањском Лугу.

„Свеукупна историјософија Петра Другог Петровића Његоша, његово богословље, поимање и схватање сопственог српског народа је оно што је важно не само за Његоша и његово вријеме  већ и за наше вријеме, што се нарочито види и огледа у Горском вијенцу. Косовски завјет како га ми називамо и Косово је са Милошем Обилићем и Лазаром Хребљановићем основна потка Његошеве мисли “ Нада више нема ни у кога до у Бога и у своје руке. Надање се моје закопало на Косову у једну гробницу“. Његош има пророчко осјећање Косова, као и за свеукупна збивања свога времена“, истакао је Митрополит.

Високопреосвећени је казао да се Његош сучавао са истим егзистенцијалним реалностима са којима се и ми данас суочавамо и да је то најбоље описао је 1850. у једној реченици „Ја сам мученик послије два урагана, европејског и азијатског“ коју је написао послије посјете Италији.

„Тешко је разабрат који је ураган данас снажнији,моћнији. Азијатски ураган траје код нас на Балкану од Косовског боја 1389. године и прожима сва европска збивања. То потврђује и оно што се догодило послије распада бивше Југославије у Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, када је Косово проглашено независним и по први пут у историји је постао већински исламски простор. Његош је већ знао шта ће се догодити, предосјетио је значај реченице у Горском вијенцу „надање је наше закопано на Косову“. Он је судбину свог народа и саме Црне Горе доживјео као Косовски збјег“, рекао је митрополит Амфилохије.

Митрополит је истакао да је оно што је битно за Горски вијенац да је Његош хришћански мислилац и писац, који је основне истине вјере хришћанске дубински доживио. С једне стране он брани праву вјеру а са друге себе и свој народ од онога што назива лажном вјером против које се бори.

“Дакле  Горски вијенац је заиста дубински доживљена тајна сопственог народа и опште човјечанства. Данас многи Његоша или превиђају посебно у Црној Гори и проглашавају за геноцидног писца не схватајући сву ширину његовог схватања не само хришћанства него и ислама.Нико није тако дубоко доживио ислам и у исто вријеме сву трагику сукоба крста и полумјесеца“, казао је високопреосвећени и истакао да Његош схватио трагику која се прелама преко Европе и Азије, преко бића његовог народа који је сачувао оно што је примио од својих предака или промјенио вјеру  .

„Нико није тако доживио трагику људског бића и постојања на земљи као Његош а са друге стране нико није тако изразио дубоку вјеру у побједу истине над лажју, правде над неправдом, Бога над сатаном, љубави над мржњом и све то записао у Лучи микрокозме и усто вријеме у Горском вијенцу“, казао је завршавајући своју бесједу митрополит Амфилохије.

Овај четврти Сабор ћирилићне славесности, православне културе и српске историје у знаку је црквено народних годишњица:  170 година од штампања Горског вијенца, 1190 година од рођења Светог Кирила Солунског, 590 година од упокојења деспота Стефана Лазаревића и 330 година од ослобођења Херцег Новог од Турака. „Трг од ћирилице“ се одржава у организацији: Митрополије црногорско-приморске, ИИУ „Светигора“, Црквене општине Топаљске, Удружења књижевника Црне Горе и Удружења издавача и књижара Црне Горе, а уз подршку добротвора: Министарства спољних послова Републике Србије и његове Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и Општине града Херцег Новог.

Ово је највећа и најсадржајнија манифестација посвећена очувању Српског језика и ћирилице у региону трајеће  до 28. августа.