На позив Преосвећеног Епископа западноевропског Луке, Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски Амфилохије је од 12-14. фебруара боравио у посјети Парохији Покрова Пресвете Богородице у Барселони, а поводом славе и годишњег свештеничког семинара Архијерејског намјесништва Епархије западноевропске за Шпанију и Португал – Свете мученице Евлалије, пострадале у Барселони почетком четвртог вијека у вријеме римског цара Диколецијана.
На сам дан празника, 12. фебруара, у поменутој парохији у Барселони, Митрополит је, након одржане вечерње службе, одржао предавање окупљеним свештеницима и вјерницима овог намјесништва и гостима, који су дошли из других парохија ове Епархије, као и и из других помјесних Цркава. Били су присутни и представници Римокатоличке Цркве. Међу гостима су били протојереј др Хенрик Папроцки, свештеник Православне Цркве Пољске и професор Хришћанске теолошке академије из Варшаве, као и декан Православног богословског факултета у Фочи, протојереј-ставрофор др Дарко Ђого.
Након уводне ријечи протојереја Жељка Симоновића из Париза, који је, у име Епископа Луке, пожелио Митрополиту добродошлицу, Митрополит је одржао предавање, осврнувши се на мучеништво Свете Евлалије, говорећи о етосу мучеништва и Цркве Божије уопште, нарочито нагласивши један важан сегмент учења Преподобног Јустина Ћелијског о томе да је за нас Хришћане Богочовјек мјерило свих ствари. Поменуо је и кризу у којој се налази савремени човјек, нарочито на губитак наде у Бога и вјечни живот, а тиме и спремности за жртву и губитка смисла постојања. Та криза, по његовим ријечима, довела је до дубоке моралне и антрополошке кризе евроамеричке цивилизације, која себе утемељује, како рече Свети Николај Жички и Охридски на похоти и памети, и то људској пролазној похоти и људској несавршеној памети. Зато, ни сами човјек, али ни усамљени Бог не могу бити мјерило ствари, само онај Бог који је постао човјек, узео на себе људску природу, смрт и пролазност творевине – Богочовјек може бити узор и мјерило и наш циљ.
Одговарао је и на неколико питања присутних, које је, између осталог, интересовало и како напредује мисија наше Цркве на јужноамеричком континенту, али и Митрополитово мишљење о сусрету Патријарха московског Кирила и Папе римског Франциска. Посљедње питање је Митрополит искористио да упозна присутне и о ставу Српске Патријаршије у погледу процеса проглашења за светога Надбискупа загребачког кардинала Алојзија Степинца и о разговорима који су тим поводом вођени са самим Папом Франциском и другим представницима Римокатоличке Цркве.
Протојереј Марти Пуће, старјешина Покровског храма, на крају предавања је заблагодарио Митрополиту на ријечима поуке пунима духовног искуства и опита.
Митрополитови домаћини током боравка у Барсеноли су били протојереј Жоан Гарсија, надлежни архијерејски намјесник, свештенство и вјерници покровске цркве, као и секретар Епархије западноевропске г. Новак Билић, а у пратњи Високопреосвећеног су били протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, секретар Митрополије и протођакон Игор Балабан.
И.Б.
[wpaudio url=“http://www.svetigora.com/audio/download/18348/15.02.2016_KATEDRA_Mitropolit%20Amfilohije_Barselona_O%20MUCENITSVU.mp3″ text=“Тонски прилог Радија Светигора“]
