Митрополит Амфилохије служио на Ћипуру: Историја Црне Горе у знаку Крста и Голготе

6. октобра 2017. - 16:56

 

Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије служио је на празник Зачећа Светог Јована Претече и Крститеља Господњег Свету архијерејску Литургију у цетињском храму Успења Пресвете Богородице на Ћипуру.

На крају Свете Литургије служен је помен упокојенима из владарске лозе Црнојевића.

 

У јеванђелској бесједи Високопреосвећени Митрополит Амфилохије је подсјетио да је од упокојења кнеза Ивана Црнојевића, ктитора и оснивача Богородичине цркве на Ћипуру, прошло 527 година те да су његови земни остаци похрањени у овој светињи.

-Није случајно што се ово мјесто зове Ћипур. Ријеч ћипур на јелинском језику значи башта – казао је владика Амфилохије и додао да је ова башта по много чему слична Гетсиманској башти.

-Ово мјесто је вјековима зрачило и свијетлило вјером у Христа Бога распетог, од Дјеве рођенога и распетога на Голготи. Отуда је ово мјесто и по много чему мјесто Васкрсења и васкрсавања вјековног душе ове државе, овога народа, а са друге стране и мјесто његове Голготе и његовог распећа – рекао је владика Амфилохије.

Он је казао да није случајно ни то што су три велике свехришћанске светиње стигле управо у Цетињски манастир и сјединиле се у ћивоту Светог Петра Цетињског.

-И присуство дијела Часног Крста Господњег је свједочанство да је ово заиста мјесто Христове Голготе кроз вјекове. А присуство руке Светога Јована, свједочанство такође, да је Свети Јован Крститељ, онај који је ево овдје кроз вјекове надахњивао читава покољења да прилазе ономе чији је он био Претеча. Његова рука се код нас налази, да проповиједа оно што  је проповједао и док је ходио по земљи – покајање, – казао је Митрополит Амфилохије и додао да је долазак Богородице Филеримске на Цетиње, посебно велики благослов.

-Било би безумље да се та икона, света икона, свети лик, свети образ Пресвете Дјеве, да се он ухапси, да се затвори у пећину која се ту налази између Цетињског манастира и данашње богословије, одакле избија гејзир. Сви цетињани се сјећају, 80-тих година из те пећине је узаврело врело и поплавило читаво град. Хоће ту да смјесте свету икону Свете Богородице. Даће Бог, ја се надам да ћемо ми у ово наше вријеме, заједно са свима тима, те три светиње похранити изнад Цетињског манастира, у храму који је започео да се гради 1910. године у вријеме краља и господара Црне Горе Николе Петровића, који овдје почива, – рекао је Митрополит.

По одслуженој Светој Литургији, служен је помен упокојенима члановима владарске лозе Црнојевића и Петровићима, краљу Николи и његовој супрузи краљици Милени.

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије се овом приликом још једном обратио сабранима, подсјетивши да на Ћипуру поред Црнојевића и Петровића, почива и седамнаест црногорских митрополита.

– Међу њима прво мјесто заузима Митрополит Вавила и Висарион који су пренијели сједиште  Зетске Митрополије са Иваном Црнојевићем, са Обода овдје на Цетиње, а послије њих десетине митрополита су овдје столовали и овдје изашли пред лице Божије. Ми смо њихове мошти, њихове земне остатке, недавно похранили, нажалост они су били одавде однијети и стрпани у неки ћумез на Цетињу, али хвала Богу и то је знаменито, да су враћени овдје заједно када је похрањен и књаз Иван Црнојевић – казао је владика Амфилохије и подсјетио да је и лоза Црнојевића васкрсла и да се њен последњи потомак Станко Црнојевић, крстио на гробу свога претка Ивана Црнојевића вративши се од Бушатлија својим Црнојевићима и православљу.

– Светородна лоза Петровића и благовјерна лоза Црнојевића су вертикала нашега, прије свега духовнога и моралнога, хришћанскога живота, а онда и живота народнога и државотворнога – закључио је Високопреосвћени Митрополит Амфилохије.

На крају Свете Службе Божије преломљени су и освећени славски колачи свечарима са Цетиња, који данашњи празник прослављају као своју породичну славу.

Светој Литургији и помену су присуствовали  учесници Међународног научног скупа “Зетски господари Црнојевићи и везири Бушатлије (XIV вијек – 1830. г. )”, који је данас отворен на Цетињу.

Оливера Балабан

                                    фото: Јован Радовић