Izaberite stranicu

IMG_0428Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије, уз саслужење архимандрита Методија, намјесника Цетињског манастира, благословио је 16. јануара лик Пресвете Богородице са Христом, постављен на источнику, изграђеном раније, у дворишту Митрополије на Цетињу.

Лик је израдио проф. др Драган Раденовић, знаменити српски вајар, и поклонио га Митрополиту.

Чину благосиљања овога лика присуствовао је и проф. др Миодраг Живковић, дугогодишњи професор и декан Факултета примјењених умјетности у Београду, један од најистакнутијих модерних српских скулптора, код кога је учио и др Раденовић.

Као пријатељ професора Раденовића, благосиљању је присуствовао и монсињор Станислав Хочевар, надбискуп београдски и митрополит, у чијој је пратњи био дон Јанез Миртек, жупник у Подгорици.

Професор Раденовић је рођен 1951. године у Сарајеву. Одрастао је у Далмацији, а као Србин поријеклом са Косова и Метохије, у дјетињству је често боравио у Пећкој Патријаршији, Дечанима, Богородици Љевишкој, Архангелима… Касније се сели у Београд гдје завршава средњу школу и дипломира на Правном факултету.

Високо ликовно образовање стекао је на Факултету примјењених умјетности у Београду. Магистар је умјетности (Свјетска образовна организација, Њујорк, САД), доктор наука о умјетности (Филозофски факултет Државног универзитета у Москви) а комисија Универзитета умјетности у Београду нострификовала је докторску дисертацију. Почасни је доктор наука Академије за очување интелектуалних способности човјека (Москва, Русија). Студентима предаје основну вајарску дисциплину – моделовање и теорију језика визуелне комуникације, за шта је рутину стекао на познатим свjетским универзитетима у Америци и Русији.

Скулптуре Драгана Раденовића налазе се у просторима архитектуре и урбанизма, отвореним природним просторима, значајним свjетским музејима и приватним колекцијама. Излагао је на више десетина самосталних изложби и на неколико стотина колективних изложби у земљи и иностранству. Добитник је награда за умjетничка остварења и допринос развоју теорије уметности. Члан је многих интернационалних умjетничких и научних организација и учесник у значајним пројектима. Од јуна 2007. године почасни је члан Руске академије умjетности, коју је 1757. године основала императорка Катарина Велика. Од маја 2010. године члан је Академије лијепих умјетности Француске.

Члан је Удружења ликовних умјетника Србије од 1980. године и члан и оснивач YUSTAT-а. Такође је члан скулпторског сталешког удружења вајара САД-а, „Скулпторског гилда“ и Међународне асоцијације ликовних умјетника при ОУН.

Протођакон Игор Балабан

Pin It on Pinterest

Share This