Носилац Христовог вијенца славе
Ново „Светигорино“ издање посвећено Светом краљу Милутину – Христовом вјенцоносцу може се купити уз „Дан“ по цијени од 3,99 еура на свим продајним мјестима штампе широм Црне Горе. Ово вриједно и богато илустровано житије осма је књига из едиције „Свети Немањићи“ ИИУ „Светигора“.
Краљ Милутин је највећи градитељ и задужбинар српских цркава и манастира међу Немањићима. Градио је градове, љетњиковце, нарочито на Косову. Подизао је и даривао цркве и манастире широм хришћанске васељене, почев од Синаја, Јерусалима, Цариграда, Солуна, до Свете Горе и широм српских земаља. Подигао је и обновио већи број манастира и цркава међу којима се издвајају Богородица Љевишка, Грачаница, Краљева црква у Студеници, Богородица Тројеручица у Скопљу, Старо Нагоричане, Манастир Витовница и његова задужбина Бањска на простору његове државе, односно манастирска црква у Хиландару на Светој Гори ван његове државе.
[pullquote]
Задужбинар, реформатор
Краљ Милутин рођен је око 1253, а умро је 29. октобра 1321. године у Неродимљу. Био је један од најмоћнијих српских владара у средњем вијеку. Био је млађи син краља Уроша Првог, млађи брат краља Драгутина и отац краља Стефана Дечанског. Током његове скоро четрдесетогодишње владавине, намањићка држава је отпочела своје значајно ширење ка југу на рачун Византије. Он је први краљ династије Немањића који постаје озбиљан политички фактор у региону, који склапа офанзивне савезе, али и бива мета јаких савеза околних држава. На унутрашњем плану је извршио промјену са рашког скромног двора, церемонија и титула на византијско уређење са раскошним двором. Због свог задужбинарског дјеловања је канонизован двије и по године након смрти и проглашен Светим краљем, а његово житије је написао његов сарадник и каснији архиепископ српски Данило Други.
[/pullquote]
Свети краљ Стефан Урош Други Милутин прославио се као „велики и силни владалац“, „добра Христовог поборник и врли отачаствољубац“ још међу својим савременицима, подсјетио је митрополит Амфилохије у предговору за осмо издање Светигорине едиције посвећене Немањићима.
Спољном политиком која није одступала од линије коју је утврдио велики жупан Стефан Немања, и успјешном одбраном Цркве и отачаства од „злочастивих иноплеменика“ и са Истока и са Запада, сад мачем, сад разборитим словом, а посебно војним и исповједничким одстојавањем православља насупрот латинској јереси и њеним крижарима из времена авињонских папа Клемента Трећег и Ивана Двадесет и другог…, толико је снажно дјеловао на своје савременике да су га поредили са царем Давидом и Александром Македонским, а његову државу „од Дунава до мора Сињега“ признали и поштовали као значајан међународни чинилац, забиљежио је архиепископ цетињски.
„Богатством којим је располагао, развијањем цариградског сјаја на своме двору и пресађивањем византијских установа у живот српске државе и друштва, краљ Милутин је превео христољубиво српство из његове пређашње аскетске патријархалности у сфере „племенитог благостања и штедрог изобиља у славу Божију“, држећи се свеједнако „царскога“ пута Јеванђеља Христовог као темеља, који је подразумијевао и његовање духа човјекољубља и непрестаног и неуморног добротворења „најмањој браћи Христовој“, као и неисцрпног црквеног задужбинарења, од Скадра, Пећи и Скопља до Солуна, Цариграда и Јерусалима“.
– Завјетна немањићка свијест о богослужитељском призвању вождова народних, како црквених тако и државних, проистекла из живе духовне везе са оним пред којим је, у своме дубоком покајништву, смјерно приницао, исповиједајући се као „грешни (изданак) његовог свештеног коријена“, и називајући га „господином својим светим, родитељем по плоти краљевства ми, првим архиепископом србским“, са Светим Савом Симеоновим (Повеља за Карејску келију Св. Саве Јерусалимца), руководила је, временом све снажније, и личним животом и државничким дјеловањем Светога краља – навео је митрополит Амфилохије.
С. Ћ.
Извор: Дан
